Милутин Мићовић (књижевник)

Милутин Мићовић (Велимље, код Никшића, 12. јун 1953) је српски пјесник, есејист и романописац.

Милутин Мићовић
Датум рођења(1953-06-12)12. јун 1953.(68 год.)
Место рођењаВелимље, код Никшића
  ФНР Југославија

БиографијаУреди

Заступљен је у више антологија савремене српске поезије као и у антологији савременог српског пјесништа на руском језику »Из века у век» Сергеја Главјука (Москва, 2003.) Превођен је и на стране језике.

Био је делегат Скупштине дијаспоре и Срба у региону.

Колумниста у листу „Дан” (Погорица) од 2007 – написао преко 500 кратких есеја тематизованих актуелним друштвеним, културним и политичким темама.

Добио награде, «Марко Миљанов», награда Миодраг Ћупић, међународну награду Портиле Поези (Румунија), награде библиотеке «Његош» из Пећи, ордена В. В. Болотова (Русија), признање Савеза писаца Русије.

Предсједник је Књижевног друштва «Његош».

Рођени је брат митрополита црногорско-приморског Јоаникија (Мићовића).[1]

ДјелаУреди

Објавио је књиге поезије: Жива вода (Универзитетска ријеч, Никшић, 1987), Врата (двокњижје – Кућа и Хљеб за путнике, Подгорица, Октоих, 1994), Трагови будућности (Следи будушчего, на српском и руском, превод Андреј Базилевски), Твер 2010, Дан ноћ 2018.

Аутор је романа Разорени град (Подгорица, Октоих, 1991).

Књиге есеја: Тако су говорили Црногорци, Андријевица, Ступови, 1996, Писма из Уранополиса, Нови Сад, Светови, 2000. г. Српски лавиринт и црногорски минотаур, Београд СКЗ, 2003.

Његош и савремена Црна Гора, Подгорица, УКЦГ, 2006.

Пиредио зборнике: Духовно и политичко биће Црне Горе (Никшић, 2002), Његош наш савременик, (Никшић 2002). Дани Његошеви 2008-9 и, Да Његошеви 2011-12.

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди