Отворите главни мени

Милутин Шошкић (Јабланица, Пећ, 31. децембар 1937) је бивши фудбалски голман и тренер.

Милутин Шошкић
Milutin Šoškić.jpg
Шошкић као тренер голмана Сједињених Држава
Лични подаци
Пуно име Милутин Шошкић
Надимак Шоле, Мајк (енгл. Mike)
Датум рођења (1937-12-31)31. децембар 1937.(81 год.)
Место рођења Јабланица код Пећи,
 Краљевина Југославија
Позиција голман
Јуниорска каријера
Црвена звезда
Партизан
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1955-1966
1966-1971
Партизан
Келн
177 (1)
65 (0)
Репрезентативна каријера
1959-1966 Застава Југославије Југославија 50 (0)
Тренерска каријера
1972-1977
1977
1979-1990
1993-2006
ОФК Београд
Кикинда
Партизан (помоћни)
САД (тренер голмана)
Освојене медаље
Фудбал
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 1960. Рим Југославија
Европско првенство
Сребрна медаља — друго место 1960. Француска Југославија

Садржај

БиографијаУреди

Рођен је у метохијском селу Јабланица код Пећи, од оца Јеремије, краљевског официра и мајке Радунке, као четврто дете у породици. Родоначелник породице Шошкић, води порекло из Братоножића, почетком 18. века преселио се у Улотину, а један огранак породице је касније отишао да живи у Јабланицу. Одрастао је у патријахалној породици. Други светски рат провео је у избеглиштву у Пећкој патријаршији.[1]

Играчка каријераУреди

Фудбал је почео тренирати са 11 година у Црвеној звезди, у којој је играо око пола године, али је због ситног неспоразума са домаћином стадиона[2], одлучио да каријеру настави у Партизану где је и провео већи део своје каријере.[3]

Ускоро је Шошкић постао омладински репрезентативац Југославије, капитен и најбољи појединац Партизановог јуниорског тима који је освојио две титуле првака државе. Убрзо је постао и стандардни првотимац „црно-белих“, за које је одиграо укупно 387 утакмица током каријере[3].

Добрим играма у Партизану је постао и репрезентативни голман. На голу репрезентације је наследио Владимира Беару. За репрезентацију Југославије је укупно одиграо 50 утакмица.[3][2]

Прво велико такмичење Шошкића са репрезентацијом је било Европско првенство 1960. на коме је освојена сребрна медаља након победе у полуфиналу над домаћином Француском од 5:4 и пораза од Совјетског Савеза у финалу са 2:1 након продужетака.

Те исте године Шошкић је са репрезентацијом освојио златну медаљу на Олимпијским играма у Риму. У финалу је побеђена Данска са 3:1.[4]

На Светском првенству 1962. у Чилеу Југославија је освојила четврто место након пораза од Чехословачке 3:1 у полуфиналу и Чилеа 1:0 у утакмици за треће место.

Шошкић је доживео велико признање када је позван у „тим света“ на утакмицу Енглеска- Остатак света која се играла на "Вемблију“ 1965. Тако се нашао међу најбољим фудбалерима тог времена.[4]

Куп шампиона са ПартизаномУреди

 
Милутин Шошкић 1966.

Шездесетих година „Партизанове бебе“ су до те мере биле надмоћне у првенству да су у пет сезона четири пута били шампиони, од тога три пута заредом.

Освајањем титуле шампиона Југославије у сезони 1964/65, Партизан је стекао право да игра у Купу европских шампиона. Тадашње Партизанове бебе, предвођене тренером Матекалом представљале су озбиљног ривала било ком тадашњем европском клубу.

Партизан је на већини утакмица Купа шампиона играо у следећем саставу:

Партизан је у предтакмичењу за противника добио Француског првака Нанта. Победом у Београду са 2:0 и нерешеним резултатом у гостима 2:2, прва препрека је била прескочена укупним скором од 4:2.

Следећи противник је био првак Немачке Вердер из Бремена. Вердер је елиминисан укупним резултатом 3:1, у Београду је било 3:0 и у Бремену 0:1.

У четвртфиналу Партизан је за противника добио првака Чехословачке, Спарту из Прага. Прву утакмицу у Прагу Партизан је изгубио са 4:1, док је другу утакмицу у Београду победио са резултатом 5:0 и тиме укупним скором од 6:4 се квалификовао у полуфинале.

У полуфиналу је Партизана чекао шампион Енглеске, Манчестер јунајтед. Међутим Партизанове бебе су и овај пут успешно одрадиле задатак укупним скором од 2:1 (2:0 у Београду и 0:1 у реваншу) пребродиле су и ову препреку и пласирале се у финале.

Финале Купа европских шампиона се играло у Бриселу 11. маја 1966. године и противник Партизана је био првак Шпаније Реал из Мадрида. Играло се на стадиону Хејсел пред 55.000 гледалаца. Партизан је у свему био равноправан противник Реалу и у 55 минуту је повео поготком Велибора Васовића. На жалост играча Партизана то је било све што су могли да учине. Погоцима Амансија и Серене, Реал је успео да порази Партизан и освоји титулу шампиона континента.[5]


11. мај 1966.
Финале Купа шампиона
  Реал Мадрид 2-1   Партизан Град: Брисел Стадион Хејсел
Судија: Рудолф Критлен (Немачка)
Гледалаца: 55.000
Амансио   70'
Фернандо Серена   76'
(Репортажа) Васовић   55'

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
ФК Реал Мадрид:
ГО 1   Хосе Аракистан
ОД 2   Пачин
ОД 3   Педро де Фелипе
ОД 4   Игнацио Зоко
ОД 5   Мануел Санчис
СР 6   Пири
СР 7   Мануел Веласкез
СР 8   Фернандо Серена
НА 9   Амансио Амаро
НА 10   Рамон Гросо
НА 11   Франсиско Генто (капитен)
Тренер:
  Мигел Муњоз
ФК Партизан:
ГО 1   Милутин Шошкић
ОД 2   Фахрудин Јусуфи
ОД 3   Велибор Васовић (капитен)
ОД 4   Бранко Рашовић
ОД 5   Љубомир Михајловић
СР 6   Владица Ковачевић
СР 7   Радослав Бечејац
СР 8   Мане Бајић
НА 9   Мустафа Хасанагић
НА 10   Милан Галић
НА 11   Јосип Пирмајер
Тренер:
  Абдулах Гегић

Одлазак у иностранствоУреди

Када су се стекли услови за одлазак у иностранство Шошкић је одлучио да прихвати понуду западноњемачког Келна. У новом клубу је имао статус првог голмана и добре финансијске услове. Добрим играма је стекао поштовање саиграча и навијача. Међутим, ускоро је уследио тежак лом ноге који је проузроковао дугу паузу и угрозио наставак каријере. Шошкић се ипак вратио активном игрању фудбала, али га је нови лом ноге коначно приморао да прекине каријеру.[3]

Тренерска каријераУреди

По завршетку играчке каријере је завршио вишу тренерску школу. Након тога је постао тренер ОФК Београда у ком је остао 5 година.[4] Потом је преузео Кикинду коју је водио у Другој савезној лиги. Затим се вратио у Партизан да буде један од помоћних тренера. Радио је заједно са Милутиновићем и Бјековићем. У то вријеме Партизан је имао неколико квалитетних голмана као што су: Фахрудин Омеровић, Ранко Стојић и Раде Залад.

Након што је Бора Милутиновић 1993. постао селектор репрезентације Сједињених Држава поставио је Шошкића за тренера голмана. На тој функцији је Шошкић остао и након одласка Милутиновића све до 2006. За то време Американци су учествовали на четири Светска првенства и имали неколико квалитетних голмана као што су: Бред Фридел, Кејси Келер и Тим Хауард.

РеференцеУреди

  1. ^ „Милутин Шошкић, наопако дете”. zurnal.rs. Спортски Журнал. 15. 4. 2012. Приступљено 14. 10. 2013. 
  2. 2,0 2,1 „Милутин Шошкић: За све сам захвалан фудбалу”. pravda.rs. Правда. 1. 6. 2012. Приступљено 14. 10. 2013. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 „Легенде: Милутин Шошикић”. sport.blic.rs. Спорт - Блиц. Архивирано из оригинала на датум 13. 8. 2013. Приступљено 14. 10. 2013. 
  4. 4,0 4,1 4,2 „Репрезентативци: Шошкић Милутин”. reprezentacija.rs. Репрезентација. Приступљено 30. 10. 2013. 
  5. ^ Champions' Cup 1965-66, Приступљено 13. 4. 2013.

Спољашње везеУреди