Милутин Шумановић

Милутин Шумановић (Шид, 1862Сремска Митровица, 1937) инжењер шумарства, који ће остати запамћен у српском народу као отац славног српског сликара Саве Шумановића.

Милутин Шумановић
Датум рођења1862.
Место рођењаШид
  Аустријско царство
Датум смрти1937.
Место смртиШид
  Краљевина Југославија

Живот и каријераУреди

 
Кућа у власништву др Драгутина Грчића у којој је становала породица Шумановић. На кући, са уличне стране, види се улаз у пошту. Данас, Спомен-кућа Саве Шумановића. Кућу је саградио 1867. године Паја Николић за потребе пиваре а крајем 19. века купио је др Грчић

Рођен је 1862. године у Шиду као друго по реду дете Јоакима и Христине Шумановић. По струци је био инжењер шумарства. Службу је започео као шумар у Рајеву Селу а затим у Винковцима, где је обављао функцију управника шумарије. Од 1885. до 1903. године и од 1906. до 1907. године био је члан Хрватско-славонског шумарског друштва, I разреда, као шумар бродске имовне општине у Винковцима.[1]

Године 1894. оженио се Персидом Тубић, кћерком шидског трговца Саве Тубића, која је још као девојка стекла одлично школовање у бечким и печујским лицејима, а с почетка 20. века водила и сопствени посао. Милутин и Персида Шумановић су имали сина јединца Саву, рођеног у Винковцима 1896. године, у време када је Милутин био управник винковачке шумарије [2]

Када је због болести, превремено пензионисан 1900. године вратио са супругом и сином у родни Шид. У Шиду се Милутин са породицом посветио вођењу великог поседа и производњи вина, а у кући је отворио уговорну пошту коју је водила његова супруга Персида.

Породица Шумановић је припадала вишем друштвеном слоју. Породични углед и финансијско преимућство омогућавали су породици квалитетан и лагодан живот. Тај статус је пружао велике бенефиције, али и захтевао придржавање строгим правилима високог друштва. Морала се поштовати породична хијерархија. Тако је Милутин као представник ове, по угледу и капиталу најјаче гране шидских Шумановића, пожртвовано приступио вођењу породичног имања[2]

На почетку Великог рата 1914. године, са групом највиђенијих Шиђана Милутин је ухапшен и притворен као талац. У затвору се тешко разболео, али је ипак преживео.

Како је Милутин све више побољевао, без икаквог проблема Персида је са сином водила целокупно имање, и омогућила породици да одржи свој капитал.

По завршетку великог рата Милутин је продао половину свог имања, и посветио се само неговању винограда и производњи вина.

Преминуо је 1937. године у болници у Сремској Митровици, а сахрањен на гробљу у Шиду.

Подршка сину СавиУреди

Иако болестан Милутин је заједно са супругом Персидом био највећа морална и материјалну подршка сину Сави у остваривању његове жеље да постане сликар. Као глава породице сложио се са Персидиним предлогом да Сава упише Привремену вишу школу за умјетност и умјетнички обрт у Загребу. Родитељска, подршка сину Сави Шумановићу наставила се и касније у току Савиног боравка у Паризу.[2]

Милутинова супруга Персида и син Сава Шумановић

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ Милутин Шумановић (Шид, 1862. – Сремска Митровица, 1937), У: Сава Шумановић – лично, породично, национално, Галерија слика „Сава Шумановић“ у Шиду, Шид, 2012. стр.7-8
  2. ^ а б в „Ко је била Персида Шумановић”. Politika Online. Приступљено 5. 5. 2020. 

Спољашње везеУреди