Отворите главни мени

Министарство унутрашњих послова Републике Србије

Министарство унутрашњих послова Републике Србије обавља унутрашње послове државне управе. Унутрашњи послови су законом утврђени послови државне управе које обавља Министарство, а чијим обављањем се остварује и унапређује безбедност грађана и имовине, пружа подршка владавини права и обезбеђује остваривање Уставом и законом утврђених права.[1] Актуелни министар унутрашњих послова од 27. априла 2014. године је др Небојша Стефановић.

Министарство унутрашњих послова Републике Србије
Amblem MUP Srbije.png
НадлежностВлада Републике Србије
СедиштеБулевар Михајла Пупина 2
 Србија
Министар
Веб-сајтwww.mup.gov.rs

ИсторијатУреди

Првим министром полиције се сматра Јаков Ненадовић, један од шест попечитеља Правитељствујушчег совјета реструктуираног 1811. године.[2] Министарство војно и министарство унутрашњих послова су раздвојени Законом о устројству централне државне управе 22. марта 1862. године.[2] Деветнаести век био је обележен сталним организационим и правним изменама функционисања министарства унутрашњих послова, имајући у виду политичка дешавања и честе промене власти.

Министарство унутрашњих послова Краљевине СХС формирано је 7. децембра 1918. године.[3] Повереништво унутрашњих послова је 7. марта 1945. године прерасло у министарство унутрашњих послова, док је 17. децембра 1946. године усвојен Закон о народној милицији.[4] Године 1953, створени су савезни и републички Секретаријати за унутрашње послове. Године 1966, народна милиција постаје само милиција, а стварају се Служба јавне безбедности, задужена за унутрашње послове, и Служба државне безбедности, у чијем делокругу су били обавештајни послови.[4] Године 1996, реч „милиција“ је замењена речју „полиција“, али су службе и даље биле под једним кровом.

Процес реформе полиције започет је након политичких промена 2000. године. Ступањем на снагу Закона о Безбедносно-информативној агенцији 2002. године, издвојен је обавештајни апарат и формирана је Безбедносно-информативна агенција,[5] док су реформе интензивиране спровођењем „мапе пута“ у процесу визне либерализације.

Предлог Стратегије развоја МУП-а Републике Србије од 2018. до 2023. годинеУреди

У циљу усклађивања са стандардима ЕУ и у складу са континуираним реформским активностима, 18. маја 2018. године јавности је представљен предлог Стратегије развоја МУП-а за период од 2018. до 2023. године.[6]

Предлогом Стратегије дефинисане су три стратешке области: безбедност, развој институционалних капацитета и сарадње, и полиција као сервис грађана.[7] Кључни циљеви су унапређење јавне безбедности, повећана спремност за реаговање у ванредним ситуацијама, унапређење услуга које МУП Републике Србије пружа грађанима и развој електронских услуга.[8] Предлог Стратегије је настао уз финансијску помоћ Краљевине Шведске.

Надлежност МинистарстваУреди

Министарство унутрашњих послова Републике Србије обавља послове државне управе који се односе на:

  • заштиту безбедности Републике Србије и откривање и спречавање делатности усмерених на подривање или рушење Уставом утврђеног поретка;
  • заштиту живота, личне и имовинске сигурности грађана;
  • спречавање и откривање кривичних дела и проналажење и хватање учинилаца кривичних дела и њихово привођење надлежним органима;
  • одржавање јавног реда и мира;
  • обезбеђивање зборова и других окупљања грађана;
  • обезбеђивање одређених личности и објеката;
  • безбедност саобраћаја на путевима;
  • контролу прелажења државне границе;
  • контролу кретања и боравка у граничном појасу;
  • контролу кретања и боравка странаца;
  • набављање, држање и ношење оружја и муниције;
  • производњу и промет експлозивних материја, запаљивих течности и гасова;
  • заштиту од пожара;
  • држављанство;
  • јединствени матични број грађана;
  • путне исправе;
  • пребивалиште и боравиште грађана;
  • обучавање кадрова, као и друге послове одређене законом.

У обављању унутрашњих послова могу се примењивати само мере принуде које су предвиђене законом и којима се оне врше са најмање штетних последица по грађане, као и њихове организације, предузећа, установе и друге организације.[9]

Законски оквир деловањаУреди

Послове државне управе утврђене законом и прописима донетим на основу закона у Републици Србији обављају министарства. Она примењују законе и друге прописе и опште акте Народне скупштине и Владе Републике Србије, као и опште акте председника Републике Србије.

Министарство унутрашњих послова Републике Србије обавља послове државне управе у складу са Уставом Републике Србије и законима који регулишу области рада министарства.

Припрема закона и других прописа (уредби, правилника, упутстава и др.) из области полицијских и других унутрашњих послова, а у складу са јединственим методолошким правилима у Министарству унутрашњих послова Републике Србије, у надлежности је Одељења за нормативне послове у Секретаријату. Одељење, у сарадњи са другим организационим јединицама министарства припрема, затим спроводи процедуру до доношења истих у складу са Пословником Народне скупштине и Пословником Владе, и стара се о њиховом потпуном и благовременом усклађивању са правним системом.[10]

Надлежности Министарства унутрашњих послова Републике Србије уређује велики број закона, од којих су најважнији Закон о полицији, Закон о јавном реду и миру, Закон о јавном окупљању, Закон о безбедности саобраћаја на путевима, Закон о оружју и муницији, и др.[11]

ОрганизацијаУреди

Законом о полицији из 2016. године послови које обавља МУП Републике Србије раздвојени су на полицијске послове које обавља Дирекција полиције, и остале послове из делокруга министарства које обављају сектори.[12]

Министарство унутрашњих послова Републике Србије се састоји од шест сектора (Сектор за аналитику, телекомуникације и информационе технологије, Сектор за људске ресурсе, Сектор за међународну сарадњу, европске послове и планирање, Сектор унутрашње контроле, Сектор за ванредне ситуације и Сектор за материјално-финансијске послове), Дирекције полиције, Секретаријата и Кабинета министра.[13]

Дирекцијом полиције руководи директор кога поставља Влада на предлог министра на период од пет година. Он може бити биран на највише два мандата. Актуелни директор полиције је генерал Владимир Ребић.[14]

Секретаријат има правно-саветодавну улогу у спровођењу политика и послова од интереса за министарство унутрашњих послова у целини, пружа стручну правну подршку министарству приликом сарадње са другим државним органима, и остале послове којима се обезбеђује несметан, ефикасан и усклађен рад свих организационих јединица у министарству.[15]

Кабинет министра обавља саветодавне, административне и протоколарне послове од значаја за рад министра и Министарство унутрашњих послова, планира, припрема и прати реализацију активности министра, и остале активности неопходне за достизање стратешких циљева министарства.[16]  Актуелни шеф кабинета је Катарина Томашевић.

Државни секретари у министарству унутрашњих послова Републике Србије су Милосав Миличковић, Биљана Поповић Ивковић и Дијана Хркаловић.[17]

 
Палата Србија, Седиште Министарства унутрашњих послова Републике Србије

СедиштеУреди

Седиште Министарства унутрашњих послова Републике Србије налази се у западном крилу Палате Србија у Београду (некадашњој Палати Федерације, популарној као СИВ), у улици Булевар Михајла Пупина 2а.[18] До 1999. године је седиште републичког и савезног МУП-а било смештено у две зграде у улици Кнеза Милоша, које су срушене током НАТО агресије 3. априла исте године.

Међународна сарадњаУреди

Сектор за међународну сарадњу, европске послове и планирање надлежан је за планирање и организовање процеса европских интеграција, постављање праваца и циљева у приоритетним областима рада Министарства унутрашњих послова у целини и пословима европских интеграција. Ради на планирању и управљању пројектима финансираних из фондова Европске уније и других међународних извора.[19]

Сектор спроводи различите пројекте у сарадњи са другим државама (билатерални пројекти), ЕУ (ИПА пројекти), међународним организацијама (мисија ОЕБС у Републици Србији, УН, Европска комисија, Међународна организација за миграције итд.).

РеформеУреди

Стратегија развоја људских ресурса у Министарству унутрашњих послова 2014-2016, имала је за циљ обједињавање свих послова у делокругу функције управљања људским ресурсима и успостављање савременог система управљања људским ресурсима.[20] Прва стратегија људских ресурса израђена у 2018. години, ће бити у функцији стратешких циљева Министарства унутрашњих послова Републике Србије.

Визија ове стратегије је постизање стратешке, савремене и професионалне функције управљања људским ресурсима оријентисана ка остварењу циљева Министарства, док је мисија стварање свих неопходних услова за континуирано привлачење, задржавање и развој запослених на одговоран и транспарентан начин, базиран на заслугама.

Реформа треба да допринесе јаснијим очекивањима на радном месту, уређеном систему запошњавања и кретања кроз службу, стандардизованим и транспарентним процедурама рада, већој мотивацији, поштовању права запослених, смањеној флуктуацији, подршци руководиоцима и добром односу са синдикатима.

Реформа функције управљања људским ресурсима је подржана кроз пројекте који су финансирани из ИПА фондова, билатералне програме и донације.

Закон о полицији, као и Уредба о каријерном развоју полицијских службеника детаљно регулишу каријерни развој полицијских службеника. Члан 165. Закона о полицији, као и чланови 6. и 7. Уредбе предвиђају да су услови за стицање наредног чина или звања у оквиру извршилачких радних места и у оквиру истог нивоа руковођења, као и непосредно вишег нивоа руковођења одговарајући степен образовања, године стажа проведене у претходном чину, односно звању, успешно завршена стручна обука за чин, односно звање, и просечна трогодишња оцена која не може бити нижа од оцене 4 (истиче се).[21][12]

Дан Министарства унутрашњих послова Републике СрбијеУреди

Дан и слава Министарства унутрашњих послова Републике Србије је празник Свете Тројице, који се обележава у знак сећања на 1862. годину када је српска Жандармерија одиграла пресудну улогу у борбама за ослобођење Београда код Чукур чесме.[22] Овај догађај се слави педесетог дана након Васкрса и увек пада у недељу, а обележава се традиционалним ломљењем славског колача, полагањем венаца и пропратним манифестацијама. Године 2017, централна манифестација је одржана на Тргу краља Милана у Нишу, док је 2018. године одржана на Тргу Николе Пашића и платоу испред Народне Скупштине у Београду.[23]

Галерија сликаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Надлежност”. Министарство унутрашњих послова Републике Србије. 
  2. 2,0 2,1 „Oružje Online | Istorija - Naoružanje - Vojska”. Oružje Online (на језику: српски). 19. 8. 2018. Приступљено 2018-12-16. 
  3. ^ Смиљанић, Колет. „Министарство унутрашњих послова Краљевине Југославије 1919-1941 (1915-1941)”. Архива Југославије. 
  4. 4,0 4,1 Srbija, WebBox. „Policija Srbije | Mediji - Nezavisni sindikat policije” (на језику: српски). Приступљено 2018-12-16. 
  5. ^ „Период од 1944. до 2002. године / Историјат / Безбедносно-информативна агенција”. www.bia.gov.rs. Приступљено 2018-12-16. 
  6. ^ srbija.gov.rs. „Предлог стратегије развоја МУП-а у складу са стандардима ЕУ”. www.srbija.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 2018-12-16. 
  7. ^ „СТРАТEГИЈУ РАЗВОЈА МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА за период 2018-2023. године” (PDF). www.mup.gov.rs. Приступљено 2018-12-16. 
  8. ^ „СТРАТEГИЈУ РАЗВОЈА МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА за период 2018-2023. године” (PDF). www.mup.gov.rs. Приступљено 2018-12-16. 
  9. ^ „Надлежност”. Министарство унутрашњих послова Републике Србије. 
  10. ^ „Одељење за нормативне послове”. Министарство унутрашњих послова Републике Србије. 
  11. ^ „Закони и уредбе”. Министарство унутрашњих послова Републике Србије. 
  12. 12,0 12,1 „Zakon o policiji”. www.paragraf.rs. Приступљено 2018-12-16. 
  13. ^ „Организација Министарства унутрашњих послова Републике Србије”. Министарствo унутрашњих послова Републике Србије. 
  14. ^ „Директор полиције”. Министарство унутрашњих послова Републике Србије. 
  15. ^ „Секретаријат Министарства”. Министарство унутрашњих послова Републике Србије. 
  16. ^ „Кабинет министра”. Министарство унутрашњих послова Републике Србије. 
  17. ^ „Државни секретари”. Министарство унутрашњих послова Републике Србије. 
  18. ^ „Контакти” (PDF). Министарство унутрашњих послова Републике Србије. 
  19. ^ „Сектор за међународну сарадњу, европске послове и планирање”. Министарство унутрашњих послова Републике Србије. 
  20. ^ www.mup.gov.rs (PDF) http://www.mup.gov.rs/wps/wcm/connect/8bd09a01-971d-44d6-924d-b6a28d59d090/2016-03-30+-Strategija+razvoja+ljudskih+resursa+u+MUP+2014-2016.pdf?MOD=AJPERES&CVID=lf6onte. Приступљено 2018-12-16.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  21. ^ „Uredba o karijernom razvoju policijskih službenika”. www.pravno-informacioni-sistem.rs. Приступљено 2018-12-16. 
  22. ^ „Сечењем славског колача и полагањем венаца започето обележавање Дана и славе МУП-а”. Министарство унутрашњих послова Републике Србије. 
  23. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Прослава Дана полиције – дефилеи, егзерцир, показна вежба...”. www.rts.rs. Приступљено 2018-12-16. 

ЛитератураУреди

  • Димић, Љубодраг (2002). „У Краљевини СХС/Југославији (1918-1941)”. Министарство и министри полиције у Србији 1811-2001. Београд: Министарство унутрашњих послова Републике Србије. стр. 74—108. 

Спољашње везеУреди