Миодраг Живковић (вајар)
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Миодраг Живковић (Лесковац, код Лазаревца, 1. фебруар 1928 — Београд, 31. јул 2020)[1] био је српски вајар и универзитетски професор.
| Миодраг Живковић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1. фебруар 1928. |
| Место рођења | Лесковац, код Лазаревца, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 31. јул 2020. (92 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
Биографија уреди
Основну школу завршио је у родном месту, а гимназију у Београду. Године 1946. уписао је Школу за примењену уметност у Београду, где је 1952. дипломирао на вајарском одсеку. Године 1948. учествовао је на изложби „Фестивал омладине Југославије“ у Београду, где је освојио прву награду за скулптуру. Живковићево прво дело била је скулптура „Борац“ из 1951, коју је направио у току пете године студија. Скулптура је 1959. постављена у месту Рашка.
Од 1954. до 1957. године радио је као наставник ликовног образовања у гимназији у Младеновцу и основној школи „Жикица Јовановић Шпанац“ у Новом Београду. Године 1968. избран је за доцента на Академији за примењене уметности у Београду за наставни програм Примењена пластика. На факултету је напредовао до звања редовног професора на Факултету примењених уметности у Београду.
Од 1969. до 1970. године боравио је у Чилеу ради остварења Споменика Југословенском усељенику и Споменика протеста. Од 1974. до 1977. и од 1991. до 1996. године био је декан Факултета примењених уметности у Београду.
Одржавао је самосталне изложбе у Сантијаго де Чилеу (1970), Пунта Аренасу (1971) и на Бијеналу у Венецији (1980), те учествовао на многим групним изложбама у земљи и иностранству.
Године 1971. одликован је Орденом Републике са златним венцем. Године 1972. освојио је награду „4. јул“ од СУБНОР-а Југославије, 1993. награду за животно дело од Скупштине удружења ликовних уметника примењених уметности Србије, а 2004. награду „Златни беочуг“ за трајни допринос култури. Био је почасни је грађанин Крагујевца, Пунта Аренаса и Гонарса (Италија).
Стваралаштво уреди
Живковић је аутор бројних споменичких остварења:
- Скулптура „Борац“, Рашка 1959.
- Споменик „Крајпуташ“, Божурња код Тополе 1960.
- Споменик Револуције, Приштина 1961.
- Споменик „Стрељаним ђацима“, Крагујевац 1963.[2]
- Споменик Вука Стефановића Караџића, Лозница 1964.
- Споменик Миловану Глишићу, Ваљево 1968.
- Споменик храбрости, Остра код Чачка 1969.[3]
- Споменик Југословенском усељенику, Пунта Аренас (Чиле) 1970.
- Споменик „Протест“, Пунта Аренас 1970.
- Споменик „Битка на Сутјесци“, Тјентиште 1971.
- Спомен-костурница погинулих југословенских и италијанских партизана, Гонарс 1973.
- Скулптура у спортском центру „25. мај“, Београд 1975.
- Скулпторска композиција у Дому културе, Лазаревац 1977.
- Фонтана у производној хали „1. мај“, Пирот 1978.
- Спомен-парк „Устанка и Револуције“, Грахово 1978.
- Спомен-биста Милошу Н. Ђурићу у Београду (1978)
- Споменик „Кадињача“ (Амфитеатар Ужичка Република, Алеја Радничког батаљона, плато Слободе), Кадињача код Ужица 1979.
- Фонтана у ентеријеру конфекције „Таратекс“, Бајина Башта 1983.
- Спомен-чесма посвећена борцима и житељима града, Бајина Башта 1984.
- Споменик „Слободе“, Улцињ 1985.
- Споменик „скулптура мајке“, Ел Шат (Египат) 1985.
- Спомен-обележја „Драгош Седло“, „Доње Баре“, гроб Саве Ковачевића, „Боровно“ и „Љубин Гроб“, Национални парк Сутјеска 1987.
- Споменик пилотима погинулим у одбрани Београда 1941, Земун 1997.
- Скулптура „Светитељ Сава“, Пријепоље 1995.
- Споменик „Српским браниоцима Брчког“, Брчко 1997.
- Споменик „Борцима Бијељине и Семберије“, Бијељина 1998.
- Споменик „За Крст Часни“, Приједор 2000.
- Споменик „Борцима Отаџбинског рата“, Дервента 2002.
- Споменик „Борцима за слободу“, Модрича 2002.
- Споменик „Браниоцима Отаџбине“, Мркоњић Град 2004.
- Споменик краљу Николи I Петровићу Његошу, Никшић 2006.
- Спомен-парк „Вукови коријени“ и Споменик Вуку Караџићу, Петница 2006.
- Споменик браћи Недић, Осечина 2007.
Галерија уреди
![Споменик братства и јединства, Приштина 1961.[4]](/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Unity-Brotherhood_Monument_Prishtina7.jpg)
Референце уреди
- ^ „Miodrag Živković”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 2021-11-12. Приступљено 2024-01-26.
- ^ „Spomenik streljanim đacima i profesorima, Spomen–park „Kragujevački oktobar”, Kragujevac”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 1963-10-21. Приступљено 2024-01-26.
- ^ „Spomenik hrabrosti u Ostri kod Čačka”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 1969-07-07. Приступљено 2024-01-26.
- ^ „Spomenik bratstva i jedinstva (Spomenik NOB-u Naroda Kosova i Metohije), Priština”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 1961-04-20. Приступљено 2024-01-26.
Литература уреди
- Револуционарно вајарство. „Спектар“, Загреб 1977. година.
- Стојановић, Братислав (1956). „Споменик Марксу и Енгелсу у Београду” (PDF). Годишњак Музеја града Београда. Београд. III: 553—588. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 03. 2021. г. Приступљено 25. 07. 2018.
Спољашње везе уреди
- Званична страница посвећена Миодрагу Живковићу
- Вајари – Миодраг Живковић Архивирано на сајту Wayback Machine (11. март 2015)
- Скулптуре Србије: уметници
- Разговор са Миодрагом Живковићем
