Миодраг Живковић (вајар)

За друге употребе, погледајте Миодраг Живковић (вишезначна одредница).

Миодраг Живковић (Лесковац, код Лазаревца, 1. фебруар 1928 — Београд, 31. јул 2020) био је српски вајар и универзитетски професор.

Миодраг Живковић
Лични подаци
Датум рођења	(1928-02-01)1. фебруар 1928.
Место рођења	Лесковац, код Лазаревца, Краљевина СХС
Датум смрти	31. јул 2020.(2020-07-31) (92 год.)
Место смрти	Београд, Србија

Биографија

Основну школу завршио је у родном месту, а гимназију у Београду. Године 1946. уписао је Школу за примењену уметност у Београду, где је 1952. дипломирао на вајарском одсеку. Године 1948. учествовао је на изложби „Фестивал омладине Југославије“ у Београду, где је освојио прву награду за скулптуру. Живковићево прво дело била је скулптура „Борац“ из 1951, коју је направио у току пете године студија. Скулптура је 1959. постављена у месту Рашка.

Од 1954. до 1957. године радио је као наставник ликовног образовања у гимназији у Младеновцу и основној школи „Жикица Јовановић Шпанац“ у Новом Београду. Године 1968. избран је за доцента на Академији за примењене уметности у Београду за наставни програм Примењена пластика. На факултету је напредовао до звања редовног професора на Факултету примењених уметности у Београду.

Од 1969. до 1970. године боравио је у Чилеу ради остварења Споменика Југословенском усељенику и Споменика протеста. Од 1974. до 1977. и од 1991. до 1996. године био је декан Факултета примењених уметности у Београду.

Одржавао је самосталне изложбе у Сантијаго де Чилеу (1970), Пунта Аренасу (1971) и на Бијеналу у Венецији (1980), те учествовао на многим групним изложбама у земљи и иностранству.

Године 1971. одликован је Орденом Републике са златним венцем. Године 1972. освојио је награду „4. јул“ од СУБНОР-а Југославије, 1993. награду за животно дело од Скупштине удружења ликовних уметника примењених уметности Србије, а 2004. награду „Златни беочуг“ за трајни допринос култури. Био је почасни је грађанин Крагујевца, Пунта Аренаса и Гонарса (Италија).

Стваралаштво

Споменик браћи Недић у Осечини

Живковић је аутор бројних споменичких остварења:

• скулптура „Борац“, Рашка 1959.
• споменик „Крајпуташ“, Божурња код Тополе 1960.
• Споменик Револуције, Приштина 1961.
• споменик „Стрељаним ђацима“, Крагујевац 1963.
• споменик Вука Стефановића Караџића, Лозница 1964.
• Споменик Миловану Глишићу, Ваљево 1968.
• Споменик храбрости, Остра код Чачка 1969.
• споменик Југословенском усељенику, Пунта Аренас (Чиле) 1970.
• споменик „Протест“, Пунта Аренас 1970.
• споменик „Битка на Сутјесци“, Тјентиште 1971.
• спомен-костурница погинулих југословенских и италијанских партизана, Гонарс 1973.
• скулптура у спортском центру „25. мај“, Београд 1975.
• скулпторска композиција у Дому културе, Лазаревац 1977.
• фонтана у производној хали „1. мај“, Пирот 1978.
• спомен-парк „Устанка и Револуције“, Грахово 1978.
• Спомен-биста Милошу Н. Ђурићу у Београду (1978)
• споменик „Кадињача“ (Амфитеатар Ужичка Република, Алеја Радничког батаљона, плато Слободе), Кадињача код Ужица 1979.
• фонтана у ентеријеру конфекције „Таратекс“, Бајина Башта 1983.
• спомен-чесма посвећена борцима и житељима града, Бајина Башта 1984.
• споменик „Слободе“, Улцињ 1985.
• споменик „скулптура мајке“, Ел Шат (Египат) 1985.
• спомен-обележја „Драгош Седло“, „Доње Баре“, гроб Саве Ковачевића, „Боровно“ и „Љубин Гроб“, Национални парк Сутјеска 1987.
• споменик пилотима погинулим у одбрани Београда 1941, Земун 1997.
• скулптура „Светитељ Сава“, Пријепоље 1995.
• споменик „Српским браниоцима Брчког“, Брчко 1997.
• споменик „Борцима Бијељине и Семберије“, Бијељина 1998.
• споменик „За Крст Часни“, Приједор 2000.
• споменик „Борцима Отаџбинског рата“, Дервента 2002.
• споменик „Борцима за слободу“, Модрича 2002.
• споменик „Браниоцима Отаџбине“, Мркоњић Град 2004.
• споменик краљу Николи I Петровићу Његошу, Никшић 2006.
• спомен-парк „Вукови коријени“ и споменик Вуку Караџићу, Петница 2006.
• споменик браћи Недић, Осечина 2007.

Галерија

• 

  Споменик братства и јединства, Приштина 1961.

• 

  Споменик стрељаним ђацима и професорима - „V/3”, Крагујевац 1963.

• 

  Скулптура Вука Стефановића Караџића, Лозница 1964.

• 

  Споменик Миловану Глишићу, Ваљево 1968.

• 

  Долина хероја, Тјентиште 1971.

• 

  Спомен комплекс Кадињача код Ужица 1979.

• 

  Споменик пилотима браниоцима Београда 1941, Земун 1994.

Литература

• Револуционарно вајарство. „Спектар“, Загреб 1977. година.
• Стојановић, Братислав (1956). „Споменик Марксу и Енгелсу у Београду” (PDF). Годишњак Музеја града Београда. Београд. III: 553—588. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 03. 2021. г. Приступљено 25. 07. 2018. 

Спољашње везе

• Званична страница посвећена Миодрагу Живковићу
• Вајари – Миодраг Живковић Архивирано на сајту Wayback Machine (11. март 2015)
• Скулптуре Србије: уметници
• Разговор са Миодрагом Живковићем