Википедија

Миодраг Којадиновић

Миодраг Којадиновић (Неготин, 1961) српско-канадски је песник, лингвиста, приповедач, преводилац и теоретичар рода и полности.[1]

Миодраг Којадиновић
Датум рођења(1961-00-00)1961. (60/61 год.)
Место рођењаНеготин, НР Србија (ФНРЈ)

ОбразовањеУреди

Школовао се и бавио истраживачким радом из области лингвистике, књижевне теорије, студија рода, пола и сексуалности и антропологије у Србији, Канади, Холандији, Мађарској и Норвешкој. Од 2005. године предаје у јужној Кини, где је такође познат и у кинеској варијанти свог имена — 妙讜 (традиционално писмо) тј 妙谠 (упрошћено писмо мандаринског језика, изговор: Мјаоданг, значење: Племенити Саветник[2]), и то прво на Универзитету Гуангси (广西大学; Guangxi University) у Аутономној регији Гуангси-Џуанг, кратко на Диоцезанском колеџу св. Јосифа у Макау, а последњих година у Гуангџоуу (у провинцији Гуангдунг), прво на Универзитету Сун Јат-сен и од 2013. на Гуангџоуском универзитету.

Пре посвећивања истраживачком и предавачком раду, био је преводилац неколико амбасада, писао колумне и литерарну, позоришну и филмску критику у Канади и Сједињеним Државама, а краће време је био један од водитеља недељне радио емисије на енглеском у Амстердаму.

Књижевни радУреди

Пише на енглеском, српском, холандском и француском и преводио је између тих језика. Објавио је збирку прича о (не)разумевању између Кине и остатка света у нешто више од једног века непосредно пре боксерског устанка до 2010.их година Under Thunderous Skies: Eight Tales of China Meeting Non-China (Хонгконг 2015),[3], збирку прича Érotiques Suprèmes (Сједињене Државе 2015),[4] која је добила награду Lammy, уредио Читанку истополних студија (Србија 2001),[5] сауредио Neverending Tales (САД 2013)[6] и превео више књига, између осталог римовану поезију са енглеског на српски.[7]

Појединачне текстове или групе песама објављивао је у Сједињеним Државама,[8] Србији (на српском[9][10] и мађарском[11][12]), Канади, Индији, Русији,[13][14] Холандији (на холандском,[15] фризијском[16] и енглеском), Шкотској, Словенији, Шпанији,[17] Црној Гори, Израелу,[18] Енглеској,[19] Кини,[20] Аустралији, Аустрији,[21] Немачкој, Макау,[22] Хрватској...

Визуелне уметностиУреди

Његов живот међу државама и културама је тема кратког документарног филма „Double Exit”,[23] којим је режисерка Ким Мејер (Meijer) магистрирала на Високој школи за медијалну уметност у Утрехту, и који је као део омнибуса о светским мигрантима приказан на Међународном фестивалу документарног филма (International Documentary Filmfestival Amsterdam) у Амстердаму 1996. године, као и на фестивалима у Будимпешти и Београду. Такође се појављује у још пар кратких документараца о међукултурној комуникацији (снимљених у Канади, Турској[24] и Летонији) а у камео улози и у две епизоде комерцијалних северноамеричких ТV серија.

Његове фотографије су излагане у Сједињеним Државама, Србији, Хрватској, Кини, као и објављиване у часописима и на интернету.[25][26]

РеференцеУреди

  1. ^ Од Неготина преко Кине до софијског "Чајнатауна" као тема разговора на књижевној резиденцији у Бугарској
  2. ^ Видети на https://en.wiktionary.org/wiki/妙 https://en.wiktionary.org/wiki/讜
  3. ^ код издавача Earnshaw Books. ISBN 978-988-8273-33-1.
  4. ^ за Choose the Sword Press. ISBN 978-0-692-51669-0.
  5. ^ Теме: Часопис за друштвене науке, Универзитет у Нишу 1/2009 [1], Приступљено 8. 4. 2013.
  6. ^ једна од шест варијанти годишњака Birkensnake 6, уреднички запис
  7. ^ Антиноја Фернанда Песое [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2014), Приступљено 8. 4. 2013.
  8. ^ Mentsh, ed. Angela Brown. Alyson Publications.ISBN 978-1-55583-850-8.
  9. ^ Од 1980-их у Нолитовом Делу, Приступљено 8. 4. 2013.
  10. ^ до антологија из 2010-их: нпр. Приче из Савамале. 2004. ISBN 978-86-523-0084-6. [3] Архивирано на сајту Wayback Machine (29. април 2014) и Антидепресив. ISBN 978-86-84371-17-3.
  11. ^ у часопису Symposion, Újvidék (Нови Сад), децембар 1997 [4] Архивирано на сајту Wayback Machine (26. фебруар 2012), Приступљено 8. 4. 2013.
  12. ^ у часопису Híd, Újvidék (Нови Сад), јануар 2015
  13. ^ РИСК Альманах: Западная лирика, Дмитрий Кузьмин, 2002
  14. ^ часопис Интерпоезија (Интерпоэзия)
  15. ^ Hardeman, Rick, ур. (1998). Leuke Jongens. Amsterdam. ISBN 978-90-5713-311-4. 
  16. ^ у часопису Ensafh
  17. ^ на енглеском у вишејезичној антологији Мамбо поа
  18. ^ „У Итон77-у”. Архивирано из оригинала на датум 28. 5. 2015. Приступљено 1. 5. 2015. 
  19. ^ Land, Kevin, ур. (2000). Unlimited Desires. BiPress. ISBN 978-0-9538816-0-4. 
  20. ^ "Middle Kingdom Underground Explores Shanghai Vice" [5] Архивирано на сајту Wayback Machine (22. фебруар 2014), Приступљено 8. 4. 2013.
  21. ^ у Balkan Delikatessen
  22. ^ "Којадиновић најбољи у категорији на енглеском језику" [6] Архивирано на сајту Wayback Machine (20. март 2013), Приступљено 8. 4. 2013.
  23. ^ Double Exit на сајту IMDb
  24. ^ The Red School, o Академији грчке мањине у Цариграду [7]
  25. ^ часопис из Катмандуа (Непал) [8] Архивирано на сајту Wayback Machine (25. децембар 2012)
  26. ^ видео са више фотографија разних уметника

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Миодраг_Којадиновић&oldid=24311829”