Миодраг Лазић (хирург)

српски хирург и књижевник

Миодраг Лазић (Београд, 31. мај 1955Ниш, 14. април 2020) био је српски примаријус, хирург и књижевник.[1] Био је годину дана ратни хирург добровољац у Републици Српској Крајини (јун 1991 — јул 1992) и Републици Српској (сеп. 1992 — феб. 1996), за шта га је Патријарх српски Павле одликовао орденом Светог Саве. У овом периоду је написао аутобиографско дјело Дневник ратног хирурга (Книн 1991 — Српско Сарајево 1995).

Примаријус др
Миодраг Лазић
Лични подаци
НадимакДоктор Лаза
Датум рођења(1955-05-31)31. мај 1955.
Место рођењаБеоград, НР Србија, ФНР Југославија
Датум смрти14. април 2020.(2020-04-14) (64 год.)
Место смртиНиш, Србија
ОбразовањеМедицински факултет Универзитета у Београду
Породица
СупружникАна Лазић
Деца2
РодитељиДрагић Лазић
Научни рад
ПољеХирургија
ИнституцијаМедицински факултет Универзитета у Нишу
Клинички центар у Нишу
Познат поРатни хирург у периоду од 1991. до 1995.
НаградеДржавна и црквена одликовања (детаљније):

Биографија уреди

Рођен је 1955. у Земуну гдје је завршио основну школу. Његов отац Драгић Лазић, који је био официр ЈНА, добија прекоманду за Ниш. Породица његовог оца је пореклом из села Придјел Доњи. У Нишу је завршио гимназију и студије медицине. Хирургију је специјализовао на Војно медицинској академији у Београду у својој тридесетој години. Након специјализације је годину дана радио у Војној болници у Нишу, а након тога се запошљава на Хируршку клинику Клиничког центра у Нишу. У периоду од 1991. до 1996. је радио као ратни хирург добровољац.

Након што се из Српског Сарајева у фебруару 1996. вратио у Ниш, Миодраг Лазић је наставио да ради у Клиничком центру у Нишу. Постао је начелник Торакалне хирургије са трауматологијом и начелник Одјељења ургентне хируршке јединице Клиничког центра у Нишу.

Има сина Пеђу и ћерку Нину.[2]

Ратни хирург добровољац уреди

Почетком распада Југославије 4. јуна 1991. одлази у Републику Српску Крајину гдје је провео 13 мјесеци. Као хирург добровољац је годину дана радио у ратним болницама у Двору на Уни, Глини и Костајници (Банија). У глинској болници, која је покривала око 200.000 становника, био је једини хирург. Болница се налазила у близини линије фронта и стално је бомбардована од стране хрватских снага. Операције је осим у болницама вршио и на самим линијама фронта, под шаторима, по зградама школа и другим објектима. Носио је маскирну униформу Српске војске Крајине и учествовао у пробоју Коридора живота до 10. јула када се враћа у Ниш.



У јулу 1992. се накратко вратио у Ниш, након чега га др Дикић, тадашњи начелник санитета Првог корпуса Војске Републике Српске позива у име Министарства здравља Републике Српске да помогне оснивање ратне болнице у Мркоњић Граду. Пошто је болница у међувремену основана, умјесто у Мркоњић Град, др Лазић се у септембру 1992. поново као добровољац јавља у ратну болницу Републике Српске "Коран" на Палама. У ратној болници Коран је провео мјесец дана након чега као шеф хируршке екипе одлази у новоосновану ратну болницу "Жица" у Блажују (тада дио Српске Илиџе). Разлог за оснивање ратне болнице Жица је био близина линијама фронта, што је омогућавало и олакшавало бржи пренос рањених. Болница се налазила један километар од врела Босне, а назив Жица је добила по називу одмаралишта које се ту налазило у вријеме СФРЈ. У ратну болницу Жица је дошао као испомоћ на један мјесец, а остао је пуних 40 мјесеци. Пошто је на подручју тадашњег Српског Сарајева био једини хирург специјалиста за трбух и грудни кош, провео је двије године оперишући пацијенте на ширем ратишту Републике Српске, које је покривало 5 општина (Сарајевско романијска регија) са 100.000 становника.


У ратној болници Жица је обавио преко 3.500 хируршких операција под општом анестезијом и у врло тешким ратним условима. Осим операција срца, изводио је све захвате којима се бави савремена хирургија. У овом периоду до фебруара 1996. је написао 16 стручних радова и узео учешће у три велика међународна конгреса, за шта је 1994. године добио звање примаријуса. Српско Сарајево је коначно напустио у фебруару 1996. године, када је један дио града према Дејтонског споразуму припао Федерацији БиХ. Хиљаде грађана Српског Сарајева су напустиле дјелове који су припали Федерацији БиХ у периоду од почетка 1996. до маја 1996. У дневнику је написао "Одлазим са тугом и сетом. Поносан сам што сам се борио и делио добро и зло са херојским народом Српског Сарајева. Тужан сам и сломљен због њихове трагедије."

Дневник ратног хирурга уреди

 
Мурал посвећен доктору Лазићу у Инђији
 
Мурал у част др М. Лазића у Нишу

Дневник о својим искуствима ратног хирурга добровољца је активно почео да пише 1992, а у њега је унио и сјећања из 1991. године. Његов дјело је штампала Српска новинска агенција СРНА из Српског Сарајева 1996. године. Дјело је добило прву награду на Међународном сајму књига "Иницијал" у Нишу. Дистрибуција новог издања књиге "Дневник ратног хирурга” почела је у јуну 2020. године.[3]

О доктору Лазићу снимљен је документарни филм "Дневник једног хирурга”, чији је аутор Синиша Грабежа, а продукцију је радила Телевизија Републике Српске.[4]

Опроштајно писмо уреди

Преминуо је 14. априла 2020. године од последица коронавирусне болести.[5]

Наслеђе уреди

У Нишу, Инђији, Брчком и у насељима Добриња IV и Придјел Доњи у Републици Српској насликани су мурали у част Лазића.[6][7][8]

Априла 2021. у Ургентном центру у Нишу је откривена спомен-плоча у част доктора Лазића.[9]

Нишка Медицинска школа која је више од шест деценије носила име по народном хероју др Миленку Хаџићу, у августу 2021. је на иницијативу директора и учесника преименована и носи име др Миодрага Лазића.[10]

Улица између старе и нове зграде Клиничког центра Ниш од 22. марта 2021. године носи његово име.[11] Око те улице се налази мурал посвећен њему.

У Источној Илиџи је на Дан Републике Српске 2024. откривен споменик др Лазићу.[12][13][14]

Одликовања и награде уреди

Одликовања уреди

Награде уреди

  • Прва награда Међународног сајма књига "Иницијал" у Нишу за историјски и аутобиографски роман "Дневник ратног хирурга (Книн 1991 — Српско Сарајево 1995)".

Дјела (библиографија) уреди

  • Lazić, Miodrag (1996). Dnevnik ratnog hirurga. Srpska novinska agencija Srna. ISBN 978-86-7292-001-7. Архивирано из оригинала 2009-10-17. г. 
  • Injuries to children in the Sarajevo war zone (Suffering of children in Republic of Srpska during the war and postwar times), Phd Miodrag Lazić, Publisher: Republic of Srpska Documentation Center for war crimes research Banja Luka, Printing: GRADIF, Banja Luka, October 2001 (језик: енглески)

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Дневник ратног хирурга (Книн 1991 — Српско Сарајево 1995), аутор: Миодраг Лазић, издавач: Српска новинска агенција СРНА, Српско Сарајево (1996) (језик: српски)
  2. ^ „Записи др Миодрага Лазића (одломци)”. slobodnahercegovina.com. 15. 4. 2020. 
  3. ^ „Počela distribucija novog izdanja knjige "Dnevnik ratnog hirurga. danas.rs. 16. 6. 2020. 
  4. ^ „Preminuo čuveni dr Miodrag Lazić”. niskevesti.rs. 14. 4. 2020. 
  5. ^ „Преминуо доктор Миодраг Лазић, директор нишког Ургентног центра”. Политика. 14. 4. 2020. 
  6. ^ „Осликан мурал посвећен доктору Лазићу”. srna.rs. 5. 5. 2020. Архивирано из оригинала 17. 06. 2020. г. Приступљено 17. 06. 2020. 
  7. ^ „Oslikan još jedan mural sa likom niškog hirurga Lazića”. juznevesti.com. 11. 5. 2020. 
  8. ^ „Mlade Nišlije oslikale mural sa likom doktora Lazića”. juznevesti.com. 28. 4. 2020. 
  9. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Емотиван дан у Нишу, у Ургентном центру откривена спомен-плоча у част доктору Миодрагу Лазићу”. www.rts.rs. Приступљено 14. 4. 2021. 
  10. ^ Тодоровић, Тома. „Нишка Медицинска школа понела име ратног хирурга”. Politika Online. Приступљено 31. 8. 2021. 
  11. ^ „OD DANAS ZVANIČNO: Grad Niš dobio ulicu ratnog hirurga Miodraga Lazića”. espreso.co.rs. Еspresso.rs. 22. март 2021. Приступљено 23. октобар 2022. 
  12. ^ „ХИРУРГУ НАПАЋЕНОГ СРПСКОГ НАРОДА: Откривен споменик доктору Миодрагу Лазићу у Источној Илиџи”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2024-01-09. 
  13. ^ Srna (2024-01-09). „U Istočnoj Ilidži otkriven spomenik dr Miodragu Laziću”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2024-01-09. 
  14. ^ d.o.o, cubes. „ISTOČNA ILIDŽA: Povodom Dana Republike otkriven spomenik doktoru Miodragu Laziću FOTO - Pančevac”. https://pancevac-online.rs/ (на језику: српски). Приступљено 2024-01-09.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  15. ^ „Dodik odlikovao zaslužne pojedince i institucije”. nezavisne.com. Приступљено 8. 1. 2016. 
  16. ^ „Предсједник Српске одликовао заслужне појединце и институције”. glassrpske.com. Приступљено 8. 1. 2016. 
  17. ^ „Крст милосрђа доктору Лазићу”. politika.rs. Приступљено 21. 1. 2016. 
  18. ^ „Орден Светог Романа постхумно додељен др Миодрагу Лазићу” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 14. 04. 2021. г. Приступљено 14. 4. 2021. 
  19. ^ „Одликовања за заслужне појединце и институције – захвалност онима који се боре за животе грађана”. Радио телевизија Србије. 11. 11. 2020. 

Литература уреди

  • Дневник ратног хирурга (Книн 1991 — Српско Сарајево 1995) (биографски подаци)

Спољашње везе уреди