Отворите главни мени

Миодраг Матицки (Велико Средиште, 1. новембар 1940) је српски књижевник и научни радник.

Миодраг Матицки
Датум рођења(1940-11-01)1. новембар 1940.
Место рођењаВелико Средиште код Вршца
 Социјалистичка Федеративна Република Југославија

Садржај

БиографијаУреди

Миодраг Матицки дипломирао је на Филолошком факултету у Београду 1963, магистрирао 1965. и докторирао 1972. године.

Од 1966. до 2007. радио је у Институту за књижевност и уметност у Београду, најпре као асистент−магистар, од 1973. као научни сарадник, од 1978. као виши научни сарадник, а 1984. изабран је за научног саветника. Од 1977. до 2006. био је директор Института за књижевност и уметност. У почетку је био сарадник на пројекту Биобиблиографски приручник за историју југословенских књижевности, а од 1987. па до 2005. руководи научноистраживачким пројектом Историја српске књижевне периодике. Као уредник едиције Института Студије и расправе уредио је 40 књига.

У сарадњи са Матицом српском покренуо је у Институту, и до данас уређује, научне едиције:

  • Историја српске књижевне периодике (монографске обраде појединих стожерних књижевних часописа, групе часописа и библиографије појединих часописа)
  • Библиотека усмене књижевности (научна издања часописних и рукописних збирки народних умотворина – сабрана усмена дела српског народа), у којој је објавио и четири књиге:
  1. Епске народне песме у Летопису Матице српске (1983)
  2. Народне песме у Вили (1985)
  3. Народне песме у српској периодици до 1864 (2007)
  4. Народне песме у Српско далматинском магазину (2010).

Био је члан Одбора за историју књижевности и члан је Одбора за народну књижевност САНУ. Вишегодишњи је члан Књижевног одељења и Управног одбора Матице српске. За потпредседника Матице српске изабран је 28. априла 2012. године. Члан је Удружења књижевника Србије, Удружења фолклориста и Друштва за јужнословенску митологију. Од 1996. до 2008. председник је Управног одбора, а од 2008. председник Скупштине Вукове задужбине.

Од 1998. у два мандата био је члан Управног одбора Андрићеве задужбине, а од 2005. до 2008. био је члан Управног одбора Задужбине “Доситеј Обрадовић”. Од 1980. до 1985. био је главни и одговорни уредник Књижевне општине Вршац.

Од 2006. до 2012. био је потпредседник Националног савета за науку и технолошки развој Републике Србије. Био је члан Редакције научног часописа „Књижевност и језик“ (1976-1980), „Летописа Матице српске“ (1983-1987), „Ковчежића“ Вуковог и Доситејевог музеја (у више наврата).

Покретач је и главни је и одговорни уредник годишњака „ДаницаВукове задужбине (1994-2016), а од 2003. до 2014. одговорни уредник „Књижевне историје“, часописа за науку о књижевности Института за књижевност и уметност.

КњижевностУреди

Од 1964. објављује песме, приповетке и романе.

Књиге песамаУреди

  • Кроз прстен јабуку (1964)
  • Кирвај (1979)

РоманиУреди

  • Трећи коњ (1979)
  • Глува лађа (1987)
  • Луди песак (1992)
  • Иду Немци (1994. и 2003)
  • Пљускофон, са Милицом Матицки (1995. и 2008)
  • Немири меде Желимира (2006)
  • Предности гипса (2008)
  • Делта (2011)
  • Цегер пун љубави (2013)
  • Штеријина барока – приче и песме о Јовану Стерији Поповићу (2014)

ПриповеткеУреди

  • Свакодневно хватање веверице (1998)
  • Уз музику коју волите (2000)
  • Вучјак Аделе Аргени (2004)
  • Десети за молитву (2006)
  • Сеновите приче (2008)

Стручни и научни радУреди

  • Од сна до запада : лирске песме Банатске војне границе из збирке Владана Арсенијевића (1967)
  • Српскохрватска граничарска епика (1974)
  • Епика устанка (1982)
  • Епске народне песме у „Летопису Матице српске” (1983)
  • Народне песме у „Вили” (1985)
  • Библиографија српских алманаха и календара : са великом уводном монографијом (1986)
  • Поновнице : типови односа усмене и писане књижевности (1989)
  • Летопис српског народа : три века алманаха и календара (1997)
  • Историја као предање (1999)
  • О српској прози (2000)
  • Језик српског песништва (2003)
  • Народне песме у српској периодици до 1864, са М. Радевићем (2007)
  • Народне песме у „Српско-далматинском магазину”, са М. Радевићем (2010)

ПриређивачУреди

  • Чардак ни на небу ни на земљи: народна прозна казивања (1978)
  • Живот Срба граничара / Никола Беговић (1986)
  • Кад се шћаше по земљи Србији / Филип Вишњић (1991. и 1994)
  • Даворје / Јован Стерија Поповић (1993)
  • Косово, српске народне песме о боју на Косову / Стојан Новаковић (1995)
  • Милован Видаковић / Павле Поповић (2000)
  • Неготинска крајина / Вук Стеф. Караџић (2001)
  • Даворје, II књига / Јован Стерија Поповић (2002)
  • Народне умотворине у „Летопису Матице српске” (2003)
  • Басне / Доситеј Обрадовић (2007)
  • Севдалинке : бисер-песме за певање / Јанко М. Веселиновић (2008)
  • Актуелност Вукових порука (зборник радова) (2009)
  • Изабране басне / Доситеј Обрадовић (2009)

Приређивач фототипских издањаУреди

  • Бачванске песме / сакупио Стеван Бошковић (1987)
  • Даница : забавник Вука Стеф. Караџића, I – V (2005-2007)

УредникУреди

  • Историјски роман (1996)
  • Из књижевности : поетика, критика, историја (зборник радова у част академика П. Палавестре) (1997)
  • Књига за народ (1998)
  • Српски роман и рат (1999)
  • Књижевна топографија Панчева (2001)
  • Зборник у почаст академику Мирославу Пантићу (2003)
  • Књижевност на језицима мањина у Подунављу (2004)
  • Свој и туђ : слика другог у балканским и средњоевропским књижевностима (2006)
  • Срем кроз векове (2007)
  • Признање професору Слободану Ж. Марковићу (зборник радова) (2007)
  • Матицки, Миодраг; Јовић, Видојко, ур. (2010). Банат кроз векове: Слојеви култура Баната. Београд: Вукова задужбина. 
  • Творци српског књижевног језика (2011)
  • Причте илити по простому пословице тјемже сентенције илити рјеченија / Јован Мушкатировић(2011)
  • Усмена традиција Банатске војне границе (2015)

АнтологијеУреди

  • Двори самотвори : тужбалице (1979)
  • Златна јабука и 99 пауница : антологија српских народних приповедака (2003)
  • Антологија српске народне лирике (2003)
  • Светосавска читанка (2003)
  • Читанка Првог српског устанка (2004)[1] [2]

РеференцеУреди

  1. ^ „Др Миодраг Матицки”. maticasrpska.org.rs. Приступљено 22. 11. 2018. 
  2. ^ „Председник Скупштине Вукове задужбине – Др Миодраг Матицки”. vukova-zaduzbina.rs. Приступљено 22. 11. 2018.