Мирослава Мира Глишић
Мирослава Мира Глишић (Београд, 18. септембар 1918 — Бреша, 7. август 1965) била је српска сликарка костимограф.
| Мирослава Мира Глишић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 18. септембар 1918. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 7. август 1965. (46 год.) |
| Место смрти | Бреша, Италија |
Биографија уреди
Сликарство је студирала код Петра Добровића и Јована Бијелића. Радила је као сликар костима у Народном позоришту у Београду од 1940. и Југословенском фдрамском позоришту у Београду од његовог оснивања 1947. Поред позоришних костима, радила је костиме за више од 25 послератних филмова.
Добила је Октобарску награду Београда 1963. за костим и сценографију комада Игра љубави и случаја. Значајна костимографска решења остварила је и за: Школа оговарања (1948), Пера Сегединац (1950), Краљ Лир (1952), Дон Карлос (1955), Лукреција (1957, костими и сценографија), Заљубљени у пет наранџи (1959), Отело (1961).
Погинула је 7. авгута 1965. у саобраћајној незгоди, код Бреше, када је на аутомобил Фијат 1300 у коме се налазила са супригом Александром Викторовићем, ударио камион.[1] Кремирана је, а њена урна је положена у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду (прва је особа која је сахрањена у овој Алеји).[2]
Литература уреди
- Олга Милановић:Сценографија и костими у Србији 1945—1965, Београд 1965.
- Павле Васић и Станислав Живковић:Костими Мире Глишић , каталог изложбе у Културном центру Београда, Београд 1968
- ^ „Мира Глишић”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 10. 8. 1965. стр. 7.
- ^ „Јуче у Београду сахрањена Мира Глишић”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 13. 8. 1965. стр. 7.