Мирослав Паровић

српски политичар

Мирослав Паровић (Зрењанин, 14. јул 1984) је српски политичар и председник председништва Народног слободарског покрета, кандидат на изборима за председника Србије 2017, на којима осваја 0.3% гласова и последње место.

Мирослав Паровић
Лични подаци
Датум рођења(1984-07-14)14. јул 1984.(39 год.)
Место рођењаЗрењанин, СФРЈ
ДржављанствоСрбија
НародностСрбин
Религијаправославни хришћанин
УниверзитетФакултет техничких наука Универзитета у Новом Саду
Професија- доктор техничких наука.
Породица
СупружникСнежана
Деца2
Политичка каријера
Политичка
странка
Народни слободарски покрет (2016—)
Трећа Србија
(2012—2016)
Двери (до 2012)
Председник председништва Народног слободарског покрета
17. децембар 2016.
30. јануар 2015. — 17. децембар 2016.
ПретходникЗахарије Трнавчевић
Председник Треће Србије
22. март 2014. — 30. јануар 2015.
ПретходникАлександар Протић
Заменик председника Треће Србије
13. октобар 2013. — 22. март 2014.
НаследникАндреј Фајгељ

Биографија уреди

Рођен је 14. јула 1984. године у Зрењанину, од родитеља пољопривредника.

Основну школу завршио је у месту Јаша Томић, а средњу електротехничку школу „Никола Тесла“ у Зрењанину.

На Факултету техничких наука у Новом Саду завршио је електротехнику као један од најбољих студената генерације (просек оцена 9,82) и стекао звање: дипломирани инжењер - мастер електротехнике и мастер рачунарства.

Након претходног вишегодишњег активизма као студента, и у Српском сабору Двери, те у Покрету за живот Србије - Двери чији је био један од идеолошких твораца и носилац изборне листе у Новом Саду на изборима 2012. Био је оснивач политичке организације Трећа Србија која је 17. децембра 2016. одлуком органа партије прерасла у Народни слободарски покрет.

Активан на друштвеној сцени, говорио је на више стотина трибина, скупова, протеста, телевизијских и радио-емисија.

Први је политичар из Србије који је на највишем нивоу примљен у Влади Крима и управи Града Севастопоља у децембру месецу 2014.[1][2] Током 2014. године званично је примљен у Европском парламенту од стране посланика Националног фронта, Жан лук Шафхаузера.[3] Председавао и идејно осмислио велику међународну конференцију "Нова Европа", 17.10.2014. године, на којој су учесници из водећих држава Европе разговарали о могућности успостављања осовине Париз-Берлин-Москва-Београд као начина да се Европа отргне од доминације НАТО пакта.[4] Одржава сталне контакте са слободарским и суверенистичким партијама Европе, а пре свега онима из Француске, Русије, Немачке и Аустрије.

Са поносом истиче своју иницијативу и учешће у подизању споменика Стефану Немањи у Бања Луци.

У периоду од 2012–2016. у Скупштини града Новог Сада био је саветник градоначелника Новог Сада за енергетику испред своје партије.

Радио је на бројним инжењерским пројектима и писао стручне и научне радове у области електроенергетике, обновљивих извора енергије и енергетске ефикасности. Као дете паора посебно се интересује за развој концепта одрживог села у 21. веку, сматрајући да Србија мора да производи здраву храну, чисту енергију и нове технологије.

Од његове 24. године уз друштвени активизам, све време се бавио и послом електро-инжењера, и тренутно је запослен у струци у систему Електропривреде Србије.

Како истиче, поносан је на свог претка Благоја Паровића, труди се да својим животом прокламује концепт активног родољубља. Политички узор му је Деспот Стефан Лазаревић, а омиљени епски лик Бановић Страхиња.

Живи у Новом Саду. Ожењен је Снежаном и има ћерку Ленку и сина Немању.

Извори уреди

  1. ^ „Трећа Србија у посети Влади Крима”. Архивирано из оригинала 17. 09. 2016. г. Приступљено 05. 11. 2015.  Текст „ Трећа Србија ” игнорисан (помоћ)
  2. ^ „Руски медији о недавној посети делегације Треће Србије Криму”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 05. 11. 2015.  Текст „ Трећа Србија ” игнорисан (помоћ)
  3. ^ „Делегација Треће Србије у посети Француској”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 05. 11. 2015.  Текст „ Трећа Србија ” игнорисан (помоћ)
  4. ^ „Одржана конференција Париз – Берлин – Москва – Београд”. Архивирано из оригинала 18. 02. 2017. г. Приступљено 05. 11. 2015.  Текст „ Трећа Србија ” игнорисан (помоћ)

Види још уреди

Спољашње везе уреди