Мирослав Паровић

српски политичар

Мирослав Паровић (Зрењанин, 14. јул 1984) је српски политичар и председник председништва Народног слободарског покрета, кандидат на изборима за председника Србије 2017.

Мирослав Паровић
Miroslav Parovic.jpeg
Биографија
Датум рођења(1984-07-14)14. јул 1984.(37 год.)
Место рођењаЗрењанин
СФРЈ
Држављанство Србија
Религијаправославни хришћанин
СупружникСнежана
ДецаЛенка и Немања
Професијадипломирани инжењер - мастер електротехнике и мастер рачунарства.
УниверзитетФакултет техничких наука Универзитета у Новом Саду
Политичка
странка
Народни слободарски покрет (2016—)
Трећа Србија
(2012—2016)
Двери (до 2012)
Лого НСП.png
Председник председништва Народног слободарског покрета
17. децембар 2016.
30. јануар 2015. — 17. децембар 2016.
ПретходникЗахарије Трнавчевић
Third Serbia Logo.svg
Председник Треће Србије
22. март 2014. — 30. јануар 2015.
ПретходникАлександар Протић
Third Serbia Logo.svg
Заменик председника Треће Србије
13. октобар 2013. — 22. март 2014.
НаследникАндреј Фајгељ

БиографијаУреди

Рођен је 14. јула 1984. године у Зрењанину, од родитеља пољопривредника.

Основну школу завршио је у месту Јаша Томић, а средњу електротехничку школу „Никола Тесла“ у Зрењанину.

На Факултету техничких наука у Новом Саду завршио је електротехнику као један од најбољих студената генерације (просек оцена 9,82) и стекао звање: дипломирани инжењер - мастер електротехнике и мастер рачунарства.

Након претходног вишегодишњег активизма као студента, и у Српском сабору Двери, те у Покрету за живот Србије - Двери чији је био један од идеолошких твораца и носилац изборне листе у Новом Саду на изборима 2012. Био је оснивач политичке организације Трећа Србија која је 17. децембра 2016. одлуком органа партије прерасла у Народни слободарски покрет.

Активан на друштвеној сцени, говорио је на више стотина трибина, скупова, протеста, телевизијских и радио-емисија.

Први је политичар из Србије који је на највишем нивоу примљен у Влади Крима и управи Града Севастопоља у децембру месецу 2014.[1][2] Током 2014. године званично је примљен у Европском парламенту од стране посланика Националног фронта, Жан лук Шафхаузера.[3] Председавао и идејно осмислио велику међународну конференцију "Нова Европа", 17.10.2014. године, на којој су учесници из водећих држава Европе разговарали о могућности успостављања осовине Париз-Берлин-Москва-Београд као начина да се Европа отргне од доминације НАТО пакта.[4] Одржава сталне контакте са слободарским и суверенистичким партијама Европе, а пре свега онима из Француске, Русије, Немачке и Аустрије.

Са поносом истиче своју иницијативу и учешће у подизању споменика Стефану Немањи у Бања Луци.

У периоду од 2012–2016. у Скупштини града Новог Сада био је саветник градоначелника Новог Сада за енергетику испред своје партије.

Радио је на бројним инжењерским пројектима и писао стручне и научне радове у области електроенергетике, обновљивих извора енергије и енергетске ефикасности. Као дете паора посебно се интересује за развој концепта одрживог села у 21. веку, сматрајући да Србија мора да производи здраву храну, чисту енергију и нове технологије.

Од његове 24. године уз друштвени активизам, све време се бавио и послом електро-инжењера, и тренутно је запослен у струци у систему Електропривреде Србије.

Како истиче, поносан je на свог претка Благоја Паровића, труди се да својим животом прокламује концепт активног родољубља. Политички узор му је Деспот Стефан Лазаревић, а омиљени епски лик Бановић Страхиња.

Живи у Новом Саду. Ожењен је Снежаном и има ћерку Ленку и сина Немању.

ИзвориУреди

  1. ^ „Трећа Србија у посети Влади Крима”. Архивирано из оригинала на датум 17. 09. 2016. Приступљено 05. 11. 2015.  Текст „ Трећа Србија ” игнорисан (помоћ)
  2. ^ „Руски медији о недавној посети делегације Треће Србије Криму”. Архивирано из оригинала на датум 04. 03. 2016. Приступљено 05. 11. 2015.  Текст „ Трећа Србија ” игнорисан (помоћ)
  3. ^ „Делегација Треће Србије у посети Француској”. Архивирано из оригинала на датум 04. 03. 2016. Приступљено 05. 11. 2015.  Текст „ Трећа Србија ” игнорисан (помоћ)
  4. ^ „Одржана конференција Париз – Берлин – Москва – Београд”. Архивирано из оригинала на датум 18. 02. 2017. Приступљено 05. 11. 2015.  Текст „ Трећа Србија ” игнорисан (помоћ)

Види јошУреди

Спољашње везеУреди