Мирослав Тохољ (Љубиње, 11. април 1957) је српски књижевник, политичар и некадашњи министар информисања у Влади Републике Српске.

Мирослав Тохољ
Датум рођења(1957-04-11)11. април 1957.(62 год.)
Место рођењаЉубиње
 ФНР Југославија

БиографијаУреди

Рођен у Љубињу 11. априла 1957. године. Средњу школу завршио је у Требињу. Дипломирао је на Филозофском факултету у Сарајеву. Радио је као секретар у Удружењу књижевника СР БиХ (1984-1988). Покренуо је и уређивао у Сарајеву недељник Јавност (1990-1995), један је од оснивача Српске демократске странке, члан Главног и Извршног одбора, потпредседник Политичког савјета. До почетка рата 1992. живео је у Сарајеву, од 1992. до 1997. на Палама код Источног Сарајева, где је био члан српског политичког руководства и посланик у Народној скупштини Републике Српске. Био је министар информисања у ратним Владама Републике Српске, а после рата краће време министар без портфеља и генерални директор Српске радио-телевизије. Од 1998. живи у Београду. У децембру 2015. изабран је за дописног члана Академије наука и умјетности Републике Српске.

Дела (библиографија)Уреди

РоманиУреди

  • То снива лампарија (1979)
  • Господар срца (1987)
  • Стид (1989)
  • Кућа Павловића (2001)
  • Звона за Тројицу (2010)
  • Сестре (2013)

Књиге приповедакаУреди

  • Апотекаркин рај и мушке ствари (1981)
  • Мала Азија и приче о болу (2002)
  • Венчање у возу (2007)
  • Отгадай - кто погиб (избор) (Твер-Москва, 2013)
  • Врста која изумире (избране приповетке) (2016)

ЕсејиУреди

  • Размишљања под притиском (2008)
  • Недеље неопеваног јада (2012)

Публицистичка делаУреди

  • Црна књига – патње Срба у Босни и Херцеговини 1992-1995
  • Свети ратници и рат у Босни и Херцеговини (2001)
  • Ноћна пошта – преписка са Радованом Караџићем 1996-2004 (2008)

О писцуУреди

  • Тохољ – о рату и књижевности (Јован Јањић)(1996)
  • Тамна лепота брисаног простора – Проза Мирослава Тохоља (Анександар Дунђерин)(2016)

Књижевне наградеУреди

  • Награда Свјетлости за прву објављену књигу (1980)
  • Награда Свјетлости за најбољу књигу (1982)
  • Награда Књижевне омладине БиХ за најбољу књигу (1982)
  • Годишња награда Удружења књижевника БиХ за роман „Господар срца“ (1988)
  • Годишња награда културне заједнице града Сарајева за роман „Господар срца“ (1988)
  • Специјална награда 7. салона књиге у Новом Саду за „Црну књигу“ (2001)
  • Награда Задужбине Бранко Ћопић за роман „Кућа Павловића“ (2002)
  • Награда Иво Андрић за књигу „Мала Азија и приче о болу“ (2003)
  • Награда Борисав Станковић за књигу „Венчање у возу“ (2008)
  • Награда Светозар Ћоровић за роман „Звона за Тројицу“ (2011)[1]
  • Годишња награда ревије Reality (Збиља) за прозу (2011)
  • Вукова награда (2015)

ПризнањаУреди

  • Орден Његоша првог реда
  • Орден Његоша другог реда
  • Сребрни грб Републике Српске (1991—2013)
  • Октобарска споменица 1991 (2015)

РеференцеУреди

  1. ^ „Награда „Светозар Ћоровић“ уручена Мирославу Тохољу”. Радио-телевизија Републике Српске. 24. 9. 2010. Приступљено 26. 9. 2011. 

Спољашње везеУреди