Мирјана Карановић
Мирјана Карановић (Београд, 28. јануар 1957) српска је позоришна, филмска и телевизијска глумица.
| Мирјана Карановић | |
|---|---|
 Мирјана Карановић на Берлинском филмском фестивалу, 2017. | |
| Датум рођења | 28. јануар 1957. |
| Место рођења | Београд, НР Србија ФНР Југославија |
| Универзитет | Универзитет уметности у Београду |
| Занимање | глумица |
| Активни период | 1980—данас |
БиографијаУреди
Мирјана Карановић је рођена у Београду 28. јануара 1957. године. Глуму је дипломирала на Факултету драмских уметности у Београду 1984. године, на класи професора Миленка Маричића, заједно са Љиљаном Благојевић, Меримом Исаковић и Мимом Караџићем На филму је дебитовала 1980. године насловном улогом у филму Срђана Карановића Петријин венац. Светску славу је стекла улогом мајке у филму Емира Кустурице Отац на службеном путу.
Године 2005. појавила се у филму Грбавица који је првенац редитељке из БиХ Јасмиле Жбанић. Филм је добио златног медведа на Берлинском филмском фестивалу. У њему Мирјана Карановић игра мајку која заједно са ћерком преживљава период после балканских ратова са краја XX века.
На Академији уметности у Београду изабрана је 2001. у звање ванредног и 2007. у звање редовног професора на предмету Глума. Декан Академије уметности била је у два мандата, од 2001. до 2003. и од 2009.[1]
Године 2010. је учествовала у радионици за глумце и редитеље на Филмском фестивалу у Утрехту и Позоришној радионици на Позоришном фестивалу у Боготи.
Једна је од пет глумица које су двапут добиле награду Златна арена у Пули. Након улоге у филму „Грбавица”, који је награђен „Златним медведом”, 2006. године била је номинована од стране Европске филмске академије за најбољу глумицу европског филма.[2][3]
Такође је истакнута по активизму у борби за људска права, учешћу у антиратним протестима и борби против националне, расне, верске и социјалне дискриминације.[4][5][6][7] Активни је ЛГБТ лобиста и носилац титуле „геј икона“.[тражи се извор]
Добитница је многобројних награда и признања. Активно игра у позоришту, на филму и телевизији. Од 2021. је стални члан Београдског драмског позоришта.[8]
Удружење драмских уметника Србије објавило је монографију о Мирјани Карановић. Аутор монографије је Татјана Њежић, новинар и публициста. Монографија садржи преко 130 фотографија и попис позоришних, филмских и телевизијских улога, награда и признања.[9]
Емир Хаџихафизбеговић, управник Камерног театра покренуо је иницијативу за проглашавање Мирјане Карановић почасном грађанком Сарајева што је и постала на дан града Сарајева 6.априла 2019.године. Осим ње, на седници града, почасним грађанима Сарајева проглашени су и Крунослав Цигој (постхумно) и Крис Смит. [10]
У свом редитељском првенцу „ Добра жена“ 2016.године Мирјана отвара тему суочавања са прошлошћу и ратним злочинима.[11]
2022. започиње снимање филма „Мајка Мара“ у њеној режији о успешној пословној жени која бива принуђена да промени свој живот из корена услед губитка сина јединца. Као продуцент филма појављује се продукцијска кућа „This and That Productions“, а заједно са Мирјаном у писању сценарија учествовали су Маја Пелевић и Огњен Свиличић. [12]
На последњој седници паневропског копродукционог фонда Еуримагес у 2021, на којој су се бирали пројекти који ће добити подршку, одлучено је да међу изабранима буде и пројекат овог дугометражног играног филма. [13]
Главна продуценткиња филма је Снежана Ван Хаувелинген, а копродуценти филма су Паул Тилтгес и Адриен Шеф (ПТД, Луксембург), Владимир Булајић (Децембер, Словенија), Немања Бечановић (ВХС, Црна Гора), и Дамир Ибрахимовић (Деблокада).[13]
Награде и признањаУреди
Добитница је бројних позоришних и филмских награда интернационалног карактера. Награђена је осам пута на међународним филмским фестивалима и још осам пута номинована за награде.
- Добричин прстен за животно дело, највећа глумачка награда која се додељује у Србији, 2019.
- Награда Жанка Стокић за глумачку личност која је обележила позоришне и филмски живот Србије својом стваралачком зрелошћу и богатством глумачког израза, 2011
- Стеријина награда за улогу Мице у представи Мрешћење шарана, 1985.
- Стеријина награда за улогу у представи М. И.Р.А, 2019.
- Статуета Ћуран за улогу Мице у представи Мрешћење шарана, 1985.
- Статуета Ћуран за улогу Живке у представи Госпођа министарка, 1996.
- Златна арена за најбољу главну женску улогу за улогу у филму Отац на службеном путу, 1985.
- Златна арена за најбољу главну женску улогу у филму Петријин венац, 1980.
- Гран при — Ћеле Кула за улогу у филму Отац на службеном путу, 1985.
- Гран при — Ћеле Кула за улогу у филму Петријин Венац, 1980.
- Повеља за женску улогу на Филмским сусретима у Нишу, за улоге у филмовима Чекај ме, ја сигурно нећу доћи и Тамо и овде, 2009.
- Четири годишње награде ЈДП-а
- Награда за најбољу женску улогу у филму Вир на 42. Софесту 2013. године
- Глумачка награда Театар-феста „Петар Кочић” за главну улогу у представи Драма о Мирјани и овима око ње у Бањалуци, 2012.
- Француски орден витеза уметности и књижевности, 2012.
- Награда „Вељко Маричић” за најбољу женску улогу, за улогу Мирјане у представи Драма о Мирјани и овима око ње, 18. Међународни фестивал малих сцена у Ријеци, 2011.
- Награда „Марул”, за глумачко остварење за улогу Мирјане у представи Драма о Мирјани и овима око ње, „Марулићеви дани”,2011
- Гран при Сусрета за најбољу женску улогу за улогу Мирјане у представи Драма о Мирјани и овима око ње, 27. Сусрети позоришта БиХ у Брчком, Брчко, БиХ 2011.
- „Златни ловоров вијенац за допринос позоришној уметности”, 50. МЕСС, Сарајево, БиХ 2011.
- Награда фестивала „Дани Сарајева” 2010.
- Награда „Златни ловоров вијенац” за улогу Федре у представи Федрина љубав, Фестивал МЕСС, Сарајево, БиХ 2009.
- Награда „Освајање слободе” за афирмацију принципа људских права, правне државе, демократије и толеранције, Фонд „Маја Маршићевић — Тасић” 2009.
- Награда „Константин Обрадовић” за унапређење културе људских права за 2009.
- Награда на Арт филм фестивалу 2007.
- Награда за најбољу женску улогу у филму Грбавица на Бриселском Европском фестивалу 2006
- Специјална награда за глуму у представи Мрешћење шарана
- Награда „Златна маска” за најбољу улогу у представи Мрешћење шарана
- Награда „Златни ловоров вијенац” за најбољу глумицу МЕСС-а 2004, у представама Хелверова ноћ и Молијер — још један живот, Сарајево, 2004.
- Награда Александар Лифка (2020)
УлогеУреди
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1980.-те | |||
| 1980. | Петријин венац | Петрија | |
| 1980. | Мајстори, мајстори | Дуња | |
| 1981. | Топола са терасе (ТВ) | Ана | |
| 1981. | Случај Богољуба Савковића Ливца (кратак филм) | ||
| 1981. | Стари Београд (ТВ) | ||
| 1981. | Била једном љубав једна (филм) | ||
| 1981. | Пад Италије | Маре | |
| 1982. | Београд некад и сад (ТВ) | Љуба/Буба/Ингрид | |
| 1982. | Казивања (ТВ) | ||
| 1982. | Двије половине срца | Мајка | |
| 1983. | Имењаци (ТВ серија) | ||
| 1984. | Камионџије опет возе | Алапача | |
| 1984. | Беле удовице (ТВ) | ||
| 1984. | Провинција у позадини (ТВ) | ||
| 1985. | Томбола (ТВ) | Олга, Душанова жена | |
| 1985. | Живот је леп | Стоперка | |
| 1985. | Отац на службеном путу | Сенија Сена Зољ | |
| 1986. | Родољупци (ТВ) | Зеленићка | |
| 1986. | Покондирена тиква (ТВ) | Фема | |
| 1986. | Обећана земља | ||
| 1987. | Увек спремне жене | Мајстор | |
| 1987. | На путу за Катангу | певачица Зана | |
| 1987. | Марјуча или смрт | Марјуча | |
| 1988. | Дом Бергманових (ТВ) | Ана | |
| 1988. | Срце и њена деца | Срце | |
| 1988. | The Fortunate Pilgrim (мини-серија) | Клара | |
| 1989. | Време чуда | Марта | |
| 1989. | Стремницка (ТВ) | Исидора Секулић | |
| 1989. | Сабирни центар | Јелена Катић | |
| 1990.-те | |||
| 1991. | Холивуд или пропаст (ТВ) | ||
| 1991. | Мала | Божидарка | |
| 1993. | Букет (кратак филм) | ||
| 1993. | Фазони и Форе (серија) | Алапача | |
| 1993. | Боље од бекства | Радмила | |
| 1994. | Отворена врата (серија) | Зана | |
| 1995. | Подземље | Вера Попара | |
| 1997. | Три летња дана | газдарица | |
| 1998. | Код луде птице | као гост | |
| 1998. | Три палме за две битанге и рибицу | Директорка | |
| 1998. | Буре барута | Наталија | |
| 1998. | Породично благо (серија) | Сузана | |
| 1999. | Форма формалина (кратак филм) | Мајка | |
| 2000.-те | |||
| 2002. | Фазони и Форе 2 (серија) | ||
| 2002. | Нетакнути сунцем (кратак филм) | Мајка | |
| 2002. | Казнени простор | Милијана | |
| 2003. | Јагода у супермаркету | власница супермаркета | |
| 2003. | Свједоци | Мајка | |
| 2004. | Трагом Карађорђа (серија) | мајка Марица | |
| 2004. | Живот је чудо | Нада | |
| 2004—2006. | Стижу долари | Невенка Крстић | |
| 2005. | Go West | Ранка | |
| 2006. | Живот је чудо (ТВ серија) | Нада | |
| 2006. | Грбавица | Есма | |
| 2006. | Das Fräulein | Ружа | |
| 2007. | Крвна веза | Хава | |
| 2007. | Тегла пуна ваздуха (ТВ) | Љубица | |
| 2007. | Оно наше што некад бејаше (серија) | Атанасова жена | |
| 2008. | Бела лађа (серија) | Лула Пантић | |
| 2007—2008. | Вратиће се роде (серија) | Радмила Швабић | |
| 2009. | Тамо и овде | Олга | |
| 2009. | Неко ме ипак чека (ТВ) | мајка | |
| 2009. | Чекај ме, ја сигурно нећу доћи | Анђа | |
| 2010.-те | |||
| 2010. | На путу | Нађа | |
| 2010. | Торта са чоколадом (кратак филм) | Вишња | |
| 2010. | 1000 грама (кратак филм) | Дамилова мајка | |
| 2012. | Црна Зорица | Мајка Петрана | |
| 2012. | Смрт човека на Балкану | Купац | |
| 2012. | Вир | Инспекторка | |
| 2013. | Дрво и љуљашка | Нина | |
| 2014. | Споменик Мајклу Џексону | Даринка | |
| 2014. | Косач | Мирјана | |
| 2014. | Цуре - Живот друге | Баба | |
| 2014. | Једнаки | Нина | |
| 2014. | Три прозора и вешање | Марија/Журналиста | |
| 2015. | Ургентни центар (серија) | Нина | |
| 2015. | Поред мене | Директор школе | |
| 2016. | Добра жена | Милена | |
| 2016. | Дневник машиновође | Јагода | |
| 2016. | Херострат (кратак филм) | ||
| 2016. | Сумњива лица (серија) | Тина | |
| 2016–2021. | Убице мог оца (серија) | Директорка полиције Загорка Обрадовић | |
| 2017. | Реквијем за госпођу Ј | Госпођа Ј | |
| 2017. | Пусти ме да нађем срцу лек | Ната | |
| 2017. | Каталина | мајка | |
| 2019. | Дневник Дијане Будисављевић | Мира Кушевић | |
| 2019. | Друга шанса | Ангелина | |
| 2020.-те | |||
| 2020. | Слатке муке | Дубравка | |
| 2020. | Маре | мајка | |
| 2021. | Породица (мини-серија) | Мира Марковић | |
| 2021. | Тома | Косара Здравковић (Томина мајка) | |
| 2021. | Адвокадо (серија) | мајка Лахорка | |
| 2023. | Тома (серија) | Косара Здравковић (Томина мајка) | |
| 2023. | Мајка Мара | Мара | |
| 2023. | Апсурдни експеримент | ||
РеференцеУреди
- ^ Биографија на сајту Академије уметности, Приступљено 13. април 2013.
- ^ „Професори и сарадници, Мирјана Карановић”. Академија уметности у Београду. Архивирано из оригинала 11. 12. 2018. г. Приступљено 10. 12. 2018.
- ^ „Мирјана Карановић: мало ми је фрка од будућности”. pulsonline.rs. 16. 9. 2016. Приступљено 10. 12. 2014.
- ^ „Добитници награде „Константин Обрадовић“”. bgcentar.org.rs. Приступљено 8. 12. 2018.
- ^ „Мирјана Карановић : Добра жена”. danas.rs. 8. 7. 2016. Приступљено 8. 12. 2018.
- ^ „Карановић: Мањина угрожава већину у Србији, а то нису ЛГБТ”. blic.rs. 16. 9. 2016. Приступљено 8. 12. 2018.
- ^ „РТС: Са Европом на Ти - Људска права”. rts.rs. 16. 9. 2016. Приступљено 7. 6. 2014.
- ^ „Мирјана Карановић постала део тима БДП-а”. Политика. 9. 3. 2021. Приступљено 11. 3. 2021.
- ^ „Delfi - Mirjana Karanovic”.
- ^ „Pocasna gradjanka Sarajeva”.
- ^ „Mirjana Karanovic - Pescanik intervju”.
- ^ [(https://nova.rs/kultura/pocelo-snimanje-filma-majka-mara-u-reziji-mirjane-karanovic/ „Snimanje filma Majka Mara”] Проверите вредност параметра
|url=(помоћ). - ^ а б „Danas.rs - 170 hiljada evra filmu Mirjane Karanovic”.
- ^ „Scen - Odsek za umetnost i dizajn”.
Спољашње везеУреди
- Мирјана Карановић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Мирјана Карановић на сајту PORT.rs (језик: српски)
- Извештај ТВ Б92 о београдској премијери филма Грбавица
- Власт је још бахата према грађанима — интервју („Политика”, 20. децембар 2009)
- Србија је земља добрих људи (Б92, 18. јануар 2016)
- Три награде за Мирјану Карановић у Лос Анђелесу (Б92, 7. мај 2016)
- Увек сам имала проблем с ауторитетима. Имам и данас — интервју (Б92, 29. децембар 2017)
- Слободу вам нико неће донети на кућни праг — интервју („Политика”, 29. април 2018)
- Волела бих да навијамо једни за друге — интервју („Политика”, 3. јануар 2020)
- Милосављевић, Милица (22. 2. 2020). „Мирјана Карановић: Желела сам да одустанем од "Грбавице"”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 22. 2. 2020.
- Портрет без рама: Од издајице до миротворца („Политика”, 28. јун 2020)
