Митар Максимовић

четнички војвода

Митар Максимовић Мандо (Доње Забрђе, 10. октобар 1963Дворови, 27. децембар 2002) био је четнички војвода, командант јединице Мандини лавови у саставу Војске Републике Српске и председник Борачке организације Републике Српске за општину Угљевик.[1]

Митар Максимовић
Војвода Митар Максимовић Мандо.jpeg
Митар Максимовић
НадимакМандо
Датум рођења(1963-10-10)10. октобар 1963.
Место рођењаДоње Забрђе
СФРЈ
Датум смрти27. децембар 2002.(2002-12-27) (39 год.)
Место смртиДворови
Република Српска, БиХ
ВојскаВојска Републике Српске
Родпјешадија
Године службе19921995.
ЧинЧетнички војвода
ЈединицаМандини лавови
ОдликовањаОрден Милоша Обилића
Каснији радПредседник Борачке организације Републике Српске

БиографијаУреди

Рођен је у селу Доње Забрђе код Угљевика 1963. године. Био је председник Борачке организације Републике Српске. Погинуо је 2002. године у саобраћајној несрећи (39 година). За собом је оставио супругу Љиљану, кћерку Божану и сина Душана.

Пре рата је био страствени љубитељ фудбала и играо у локалном клубу „Мајевица“ из Забрђа. Његове квалитете тада примећује и доста познатији „ФК Рудар“ из Угљевика. Иначе, војвода Максимовић је био и велики навијач Црвене звезде.

По отпочињању ратних дејстава у Хрватској, као добровољац одлази у Книн 26. септембра 1991. године и постаје борац Прве бенковачке бригаде. Истакавши се својом храброшћу током борби за Книн и Бенковац, добија унапређење у командира чете. У родни крај се враћа послије девет месеци, када Муслимани нападају Угљевик. Освојио је релеј Столице на Мајевици, 10. априла 1992. године, а потом формира елитну борбену групу „Обилићи“. После неког времена Мандина јединица за брза дејства преименује се у „Лавове са Мајевице“. Јединица је у свом саставу имала и до 600 бораца.[2] „Лавови са Мајевице“ имали су 52 погинула и 180 рањених бораца.[2]

Јединица обилази и многа друга бојишта сем Мајевичког. Истакла се у ослобађању коридора, тачније у борбама за Брчко, борбама на Озрену и многим другим.

За своје борачке заслуге, 13. маја 1993. Митар Максимовић је проглашен за војводу од стране Војислава Шешеља.[3] Мандо је, између осталог, одликован и Орденом Милоша Обилића.[1]

Био је председник Скупштине општине Угљевик и председник Борачке организације Републике Српске. Погинуо је у саобраћајној несрећи 27. децембра 2002. године, под још увек неразјашњеним околностима. На петогодишњицу смрти му је подигнута спомен-биста у центру Угљевика.[1]

ЗанимљивостиУреди

Баја Мали Книнџа, велики Мандин пријатељ, на албуму Глуви барут објавио је пјесму „Препелице“ која је посвећена Митру Максимовићу Манди.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 „Откривен споменик у Равном Пољу”. Глас Српске. 28. 12. 2009. Архивирано из оригинала на датум 31. 12. 2009. Приступљено 11. 08. 2011. 
  2. 2,0 2,1 Војвода Митар Максимовић Мандо (1963–2002). Српски ратни ветерани. Приступљено 18. 12. 2012. 
  3. ^ Време 970 — Војводе по занимању: Ђујић и увеоци. Време. 06. 08. 2009. Приступљено 18. 12. 2014.