Митар Мартиновић
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Митар Мартиновић (Бајице, Цетиње, 8. септембар 1870 — Београд, 11. фебруар 1954) био је црногорски дивизијар, касније дивизијски генерал Југословенске војске, председник владе Краљевине Црне Горе 1912−1913, министар војни у два наврата 1907−1910. и 1912−1913. и заступник министара иностраних дјела 1912−1913. Био је војни изасланик у Русији на почетку Првог свјетског рата.
Митар Мартиновић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 8. септембар 1870. |
Место рођења | Бајице, Књажевина Црна Гора |
Датум смрти | 11. фебруар 1954.83 год.) ( |
Место смрти | Београд, ФНР Југославија |
Војна каријера | |
Служба | 1907—1921. |
Чин | Дивизијски генерал |
Учешће у ратовима | Први балкански рат Други балкански рат Први светски рат |
Одликовања | Орден књаза Данила I |
Политичка каријера | |
Биографија
уредиКадетску школу завршава у Милану, а Артиљеријско-инжињеријску и Војну академију у Торину. Био је шеф дворске војне куће, а касније предсједник владе, министар војни, и министар спољних послова Црне Горе.
При опсади Скадра током Првог балканског рата командује Приморским одредом.
Почетком Првог свјетског рата је командант Херцеговачког и Дринског одреда. Затим је делегат код руске Врховне команде, а током одбране Ловћена командује Которским одредом.
У војску нове Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је примљен 1919. године у чину генерала. Обавља послове помоћника команданта армијске области. Пензионисан је 1921. године.
Одликован је Златном медаљом Милоша Обилића и другим одликовањима.
Написао је дјело: Упутство војничком старешинству за васпитање војске у војном духу и дисциплини, Цетиње, 1900.
Његова ћерка Олга била је удата за Ђорђа Дунђерског, велепоседника. Његова унука је глумица Јелена Јовановић Жигон.
Додељен му је Орден књаза Данила I, Орден италијанске круне, Национални орден Легије части и руски Орден Светог Владимира са мачевима.[6]
Види још
уредиРефернце
уреди- ^ Када је Митар Мартиновић био на ратишту, заступао га је Душан Вукотић, министар правде, од 3. октобра 1912. до оставке.
- ^ као главнокомандујући
- ^ Пљеваљска дивизија
- ^ Херцеговачког одреда
- ^ Одред 'Стара Србија'
- ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 567.
Литература
уреди- Војна енциклопедија, Београд, 1973, књига пета, pp. 317.