Михаило Анђелић

Михаило Анђелић (Мушовића Ријека, код Колашина, 21. новембар 1884Београд, 11. фебруар 1959) је био генерал-мајор ЈНА.

МИХАИЛО АНЂЕЛИЋ
Mihailo Andjelic.jpg
Михаило Анђелић
Датум рођења(1884-11-21)21. новембар 1884.
Место рођењаМушовића Ријека, код Колашина
 Књажевина Црна Гора
Датум смрти2. новембар 1959.(1959-11-02) (74 год.)
Место смртиБеоград,  НР Србија
 ФНР Југославија
Професијавојно лице
Учешће у ратовимаПрви балкански рат
Други балкански рат
Први светски рат
Други светски рат
СлужбаВојска Краљевине Црне Горе
Југословенска војска
НОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
Чингенерал-мајор

БиографијаУреди

Рођен је 21. новембра 1884. године у Мушовића Ријеци код Колашина у породици Јована Анђелића. Основну школу и четири разреда гимназије је завршио Колашину. Школовање је наставио на Цетињу где је завршио Официрску школу.[1]

Током Првог балканског рата био је командир чете у Колашинској бригади.[1]

У Првом светском рату је у чину капетана командовао Бољаничким батаљоном, који је био у склопу Друге санџачке бригаде каманданта Блажа Врбице. За време окупације Црне Горе је у Пљеваљском срезу према инструкцијама генерала Вешовића вршио припреме за устанак. Средином 1916. године интерниран је прво у логор у Мађарској да би касније био пребачен у логор Карлштајн у Аустрији. Из интернације се вратио крајем 1918. године.[1]

После Првог светског рата наставља активну службу у Југословенској војсци до пензионисања 1928. године у чину потпуковника.[2] После пензионисања је живео у родном крају.[1]

Учествовао је у Тринаестојулском устанку 1941. године. Био је командант Колашинско-речинског батаљона, од његовог формирања крајем новембра 1941. до распадања 23. фебруара 1942. године.[1]

Од средине 1942. године, после повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе остаје на терену да делује у непријатељској позадини. Од маја 1943. је у Четвртој пролетерској црногорској ударној бригади. Од краја 1943. године био је саветник Другог ударног корпуса, а у чин генерал-мајора је одлуком Врховног штаба НОВ и ПОЈ произведен у септембру 1943. године.[2] Био је посланик Антифашистичког већа народног ослобођења Црне Горе. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) је постао у току рата. Од априла 1944. године је био члан Иницијативног одбора оснивачке скупштине Црвеног крста Црне Горе и његов председник.[2]

После рата је био посланик Скупштине Црне Горе. Пензионисан је 1946. године.[1]

Умро је 1959. у Београду, а сахрањен је у Колашину.[1]

Одликован је Краљевским орденом Белог орла са мачевима IV степена, Орденом заслуга за народ са златном звездом, Орденом за храброст, а носилац је Партизанске споменице 1941.[2]

Читава породица Михаила Анђелића је учествовала у Другом светском рату. У НОП-у су му погинули ћерка Даринка, синови Лакић, Бранко и Војин, а четворо деце су носиоци Партизанске споменице 1941.[1][3] Писац Љубо Анђелић је његов син.

ЗанимљивостиУреди

Михаило Анђелић се појављује као лик у неколико приповедака писца Михаила Лалића.[4]

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

  • Мариновић, Срђа (2017). „Црногорска војна елита у ЈНА 1943-1992” (PDF). Матица. Матица црногорска. 70: 561. 
  • Ђурић, Ђорђе (2004). Попов, Чедомир, ур. Српски биографски речник књига 1, А-Б. Нови Сад: Матица Српска. ISBN 978-86-83651-49-8. 
  • Лалић, Михаило (1981). Први снијег. Београд: Нолит. 
  • Јовановић, Батрић (1983). Колашински крај у социјалистичкој револуцији. Београд: Књижевне новине.