Отворите главни мени

Михаило Дуњић (Чачак, 29. март 1874 - Шабац, 8. август 1937) био је српски лекар, специјалиста хирургије, учесник Балканских ратова и Првог светског рата, санитетски потпуковник, управник шабачке болнице од 1920. до 1936. године.

Михаило Дуњић
Mihailo Dunjic.JPG
Др Михаило Дињић
Датум рођења(1874-03-29)29. март 1874.
Место рођењаЧачак
 Кнежевина Србија
Датум смрти8. август 1937.(1937-08-08) (63 год.)
Место смртиШабац
 Краљевина СХС
Чинсанитетски потпуковник
Битке/ратовиПрви балкански рат,
Други балкански рат,
Први светски рат
ОдликовањаОрден Светог Саве
Орден Белог орла
Орден Југословенске круне
Златна медаља за ревносну службу
Крст милосрђа

БиографијаУреди

Михаило Дуњић рођен је у Чачку 29. марта 1874. године. [1] Оновну школу завршио је у Крушевцу, а гимназију у Чачку.[2] Након заршене гимназије уписује и завршава у року Филозофски факултет у Београду, где је неко време био асистент на предмету Ботаника.[3] Као државни питомац уписао се 1897. године на Медицински факултет у Грацу, где је и докторирао 1903. године.[4] Хирургију је специјализирао у Берлину.

Повратак у СрбијуУреди

По повратку са студија у Србију ступио је у војну службу и по указу Министарства унутрашњих дела постављен је 21. јуна 1903. године за лекара среза звишког, округа пожеревачког.[5] Недуго затим, 7. септембра 1903. године добија чин резервног санитетског поручника.[6] Након две године, 8. марта 1905. године постављен је за лекара среза голубачког, округа пожаревачког.[7] Крајем априла 1906. године постављен је за лекара среза посаво-тамнавског.[8]

 
Годишњи извештај хируршког одељења шабачке болнице

Развој хирургије у ШапцуУреди

 
Дуњића кућа у Шапцу

Актом министра унутрашњих дела у Шабачкој окружној болници 1906. године основано је Хирушко одељење, које је у почетку имало две собе са по 16 кревета, операциону салу и превијалиште.[9] У скученом простору и са малобројним болничким особљем Михаило Дуњић одмах се дао у набавку најнеопходнијих инструмената, стерилизатора и операционог рубља. Као веома одговоран човек, он је о свом раду поднео писани извештај министру унутрашњих дела. Извештај је објављен у часопису Српски архив за целокупно лекарство 1907. године. Наредних година др Дуњић радио је све више и успешније. Повећавао се број операција и побољшавала њихова структура, па је ово одељење постало веома угледно у Србији. За шефа Хируршког одељења окружне болнице у Шапцу постављен је 16. августа 1910. године.[10]

Балкански ратови и Први светски ратУреди

За време Првог балканског рата био је хирург Дринске дивизије првог позива, а за време Другог балканског рата био је шеф Хируршког одељења сталне војне болнице у Битољу.[11]

За време Првог светског рата био је командир завојишта Дринске дивизије првог позива, где се борио за животе тешких рањеника и тифусара. Заједно са болницом повлачи се преко Албаније све до Крфа где је основао прву савезничку болницу. На Солунском фронту у Бањици код Солуна био је командант болнице Прве армије.[2]

Управник шабачке болницеУреди

Након завршетка рата , као санитетски мајор враћа се у Шабац. Почетком јануара 1920. године Михаило Дуњић поставњен је за управника шабачке болнице.[1]

Краљ Александар I Карађорђевић, а на предлог Министра Војске и Морнарице Петра Пешића, унапредио је у чин санитетског потпуковника Михаила Дуњића 10. марта 1924. године.[12]

Својим несебичним залагањем допринео је да Шабац добије још један здравствени објекат, који је пред Други светски рат подигнут, а за време рата довршен и усељен.[13]

Управник шабачке болнице био је све до 1936. године.

Летњиковац Друштва за чување народног здравља у ШапцуУреди

Михаило Дуњић је био један од оснивача и председник Друштва за чување народног здравља. Захваљујући њему, друштво је у близини Шапца изградило летовалиште за сиромашну децу.[14] Летњиковац је отворен 1921. године и имао је три бараке са 70 кревета, трпезарију, купатила са кадама и тушевима.[15] Из године у годину друштво је проширивало делокруг свога рада и увећавало број својих чланова, а у летњиковцу је сваке године било све више деце.

Михаило Дуњић је био веома образован. Говорио је и писао на намачком, француском и енглеском језику, а читао и преводио се грчког и латинског језика. То му је омогућило да прати страну литературу и да се усавршава. Учествовао је на свим стручним састанцима: Првом конгресу српских лекара и природњака одржаном у Београду од 5. до 7. септембра 1904. године, Први састанак српских хирурга 1907. године, Први југословенски састанак за оперативну медицину 1911. године, као и на свим конгресима југословенских хирурга до 1937. године.[2]

Поред професионалног рада, био је велики добротвор и друштвени радник. Био је стални члан Српског лекарског друштва, основао је летњиковац за сиромашну децу у Шапцу, био је иницијатор подизања нове болнице у Шапцу, оснивач и дугогодишњи председник Друштва за чување народног здравља, један од оснивача Шабачке библиотеке и читаонице, иницијатор покрета за савремено и хигијенско уређење градова, бавио се здравственим просвећивањем у Посавини и Подрињу, помагао је руске избеглице из 1917. године.[4]

Био је потпредседник Радикалне странке, па опозициони радикал, а пропали покушај стварања Југословенске радикалне заједнице одвео га у превремену пензију.

За дугу и савесну службу одликован бројним високим домаћим и страним одликовањима.

Михаило Дуњић је преминуо 8. августа 1937. године у Шапцу у 63. години живота.[16] Сахрањен је на Доњошорском гробљу у Шапцу.

ОдликовањаУреди

Види јошУреди

БиблиографијаУреди

  • Годишњи извештај Хируршког одељења Шабачке Окружне Болнице (Врш. Дуж. Шефа др М. М. Дуњић). Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, година XIII (1907), свеска 9. стр. 446.

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Кастратовић Д., Историја медицине Пожаревачког округа : (1822-1914.), Пожаревац : Медицински центар, (1991). стр. 97.
  2. 2,0 2,1 2,2 Попов Ч., Српски биографски речник. Књ. 3, Д-З, Нови Сад : Матица српска, 2007 (Нови Сад : Будућност). стр. 454.
  3. ^ Чоловић Б. Радоје, Хроника хирургије у Србији, Београд : Просвета, 2002 (Суботица : Бирографика). стр. 581.
  4. 4,0 4,1 Милановић М., Познати српски лекари : биографски лексикон, Београд ; Торонто : М. Милановић =Belgrade ; Toronto : M. Milanović, 2005 (Београд : Војна штампарија =Belgrade : Vojna štamparija). стр. 224.
  5. ^ Полицијски гласник, година VIII, број 24-25, Београд, ; четвртак 26. јун (1903). стр. 194.
  6. ^ Службени војни лист, година XXIII, број 37, Београд, 14. септембар (1903). стр. 723-724.
  7. ^ Полицијски гласник, година I, број 9, Београд, ; недеља 13. март (1905). стр. 65.
  8. ^ Полицијски гласник, година II, број 18, Београд, ; недеља 30. април (1906). стр. 148.
  9. ^ Ђукић Ђ., Развој хирургије у Шапцу, у Чоловић Б. Радоје, Хроника хирургије у Србији, Београд : Просвета, 2002 (Суботица : Бирографика). стр. 308.
  10. ^ Полицијски гласник, година VI, број 33, Београд, ; недеља 29. август (1910). стр. 148.
  11. ^ Љушић, Енциклопедија српског народа, Београд : Завод за уџбенике, 2008 (Суботица : Ротографика). стр. 322.
  12. ^ Службени војни лист, година 43, број 13, Београд, 14. март (1924). стр. 531-532.
  13. ^ Ивановић Д. Др Михаило Дуњић, најзнаменитије име, приступљено 12. априла 2016.
  14. ^ Политика, Михаило Дуњић, година XXXIV, број 10491, Београд, 10. август 1937. године. стр. 13.
  15. ^ Правда. Марковић Р., Летњиковац Друштва за чување народног здравља у Шапцу, година XXV, број 203, Београд, 31. јул 1929. године. стр. 3.
  16. ^ 20) Кастратовић Д., Историја медицине Пожаревачког округа : (1822-1914.), Пожаревац : Медицински центар, (1991). стр. 98.

ЛитератураУреди

  • Недок А., Поповић Б., Тодоровић В., Српски војни санитет у Првом светском рату, Београд : Медија центар "Одбрана", 2014. (Београд : Војна штампарија)
  • Недок А., Поповић Б., Српски војни санитет 1914—1915. године, Београд : Министарство одбране Републике Србије, Управа за војно здравство : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2010. (Београд : Војна штампарија)
  • Недок А., Димитријевић Б., Српски војни санитет у 1916. години, Београд : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2007. (Београд : "Филип Вишњић")
  • Јеремић Р., Библиографија српске здравствене књижевности : 1757-1918, Београд : Српско лекарско друштво, 1947 (Београд : Југословенско штампарско предузеће), Библиотека Српског лекарског друштва ; 1.
  • Библиографија Српског архива : 1918-1941., Београд : [б. и.], 1948 ([б. м. : б. и.]), Библиотека Српског лекарског друштва ; 2.


Спољашње везеУреди