Након успешног краљевања Трпимира II и Крешимира I, године 945. краљ постаје Мирослав најстарији син Крешимира I. Одмах на почетку његове владавине бан Прибина изазива унутрашње сукобе за престо, који ће након великих нереда завршити Мирослављевом смрћу. Како у свом делу О управљању царством наводи савременик ових догађања, Константин Порфирогенит, Хрватска је у раздобљу након Томислава ослабила, смањила се њена војска, морнарица се преполовила, а граничне су се земље од ње одвојиле.[1] Тако су се оства Брач, Хвар и Вис опет придружили неретванској области, а далматински градови и острва Византији. Од Хрватске се тада вероватно отцепила и Босна, малена земља око извора ријеке Босне која се заједно с Дукљом придружила заједници под српским великим жупаном и византијским вазалом, Чаславом Клонимировићем.
Породично стаблоУреди
- ^ Konstantin Porfirogenit, „De administrando imperio“, 30.