Википедија

Михаило Ристић Џервинац

Михаило Ристић (Сврљиг, октобар 1854 — Бизерта, 31. јануар 1916), познат као Уча или Џервинац, био је српски официр, завереник у Мајском преврату и шеф горског штаба Источног Повардарја за време српске четничке акције у Старој Србији и Македонији. Током Мајског преврата, извршио је егзекуцију краљевског пара и наредио да се њихова тела баце са прозора у башту.

Михаило Ристић-Џервинац
Михаило Ристић Џервинац
Лични подаци
Пуно имеМихаило Ристић
Датум рођења(1854-10-00)октобар 1854.
Место рођењаСврљиг,  Кнежевина Србија
Датум смрти31. јануар 1916.(1916-01-31) (61 год.)
Место смртиБизерта, Француски протекторат у Тунису
Војна каријера
Служба1892-1916.
Чинпотпуковник
Учешће у ратовимаСрпско-бугарски рат
Српска акција у Македонији
Балкански ратови
Први светски рат
Завеса и тепих из Старог двора који су се налазили у Старом двору у тренутку убистава. Тела краља и краљице била су умотана у завесе и бачена са дворске терасе. Део сталне поставке „Поклони и откупи – време династије Обреновић” у горњомилановачком Музеју рудничко-таковског краја.

Биографија уреди

Рођен је у октобру 1854. године у Сврљишком срезу. По једним изворима рођен је у манастиру Светог Архангела Гаврила у Пирковцу, а по другим у селу Шљивовик код Сврљига. Завршио је учитељску школу у Београду 1880. године и постао учитељ у свом родном крају. Зато је и добио надимак „Уча”. Као резервни официр учествовао је у Српско-бугарском рату 1885. године. Резервни артиљеријски потпоручник постао је 1888. године. Неко време провео је радећи као учитељ у Нишу. У активну војну службу ступио је у Књажевцу 1892. године као поручник.[1]

Учешће у Мајском преврату уреди

Михаило Ристић Џервинац, тада артиљеријски капетан, био је један од најактивнијих учесника у Мајском преврату. Због учешћа у завери напустио је службу у Књажевцу. Неколико дана пре Мајског преврата помогао је инжењерском поручнику Милутину Лазаревићу да из Ниша у Београд пренесе динамит. Путовали су возом, а динамит је био потребан за рушење дворске капије и врата ако буде било потребе.[2] У Београду се Џервинац састао са Драгутином Димитријевићем Аписом кога је познавао још из Ниша кад је био учитељ, а Апис ученик основне школе.[3] За време организовања завере која је за циљ имала убиство краља Александра Обреновића имао је велики утицај код млађих официра. У ноћи 29. маја/11. јуна 1903. године, то јест у Мајском преврату он је извршио егзекуцију краљевског пара, Александра и Драге Обреновић.[4][1]

Кад је почео преврат краљевски пар се сакрио од завереника. У двор је доведен Лазар Петровић, краљев први ађутант, који је требало да их пронађе. Пратили су га официри завереници: Михаило Ристић, капетан Илија Радивојевић-Чича и потпоручник Велимир Вемић. Кад су их пронашли на краљевски пар први је пуцао Ристић, а за њим Радивојевић и Вемић. После првих хитаца Лаза Петровић је обухватио Ристића рукама у намери да га спречи у даљем пуцању. Ристић није могао да употреби револвер против Лазе, али га је повукао у правцу ходника. То су искористили остали завереници и у предсобљу убили краљевог ађутанта Петровића.

Михајло Ристић се онда са прозора обратио војницима на улици, а затим наредио да се убијени краљ Александар баци са прозора у башту. Исто су по његовом наређењу урадили и са краљицом Драгом. Касније, на питање које му је поставио Живан Живановић, зашто је то наредио, Михаило Ристић је одговорио:

„Ако ћете право, ни сам тачно нисам знао у оном тренутку. Али једно сам, и пре тога, имао на уму: да су тамо стајали толики војници, који су доведени и дошли по заповести својих старешина, и не знајући зашто. А у току пуцњаве и свега русваја, који је од 2 часа почео и трајао до 4 часа ујутру и војници су могли већ видети, оно што се ради. Они, који су до јутрос знали само за верност краљу, ко зна какве су мисли сад у њиховим главама претурали, гледајући све то. Уз то је лебдила стална претпоставка наша, да је од које било стране могао доћи и контранапад, па и ове што су ту поколебати. И да би за све била јасна извесност, да тога краља, заједно са краљицом, нема више, од некуд ми се сама собом наметла мисао, коју сам, у оном до врхунца дотераном узбуђењу, и извео: наредио сам да се обоје избаце кроз прозор.”.[5]

Учешће у четничкој акцији уреди

Као активни капетан укључује се у четничку акцију у рангу шефа Горског штаба Источног Повардарја. Имао је команду над четама прешевског, кумановског, кратовског и кривопаланачког краја. На место шефа горског штаба дошао је половином марта после Илије Јовановића-Пчињског који је боловао од туберкулозе и морао да напусти рејон почетком године.[6] У априлу 1906. је био шеф Горског штаба на Козјаку. Није био задовољан организацијом на терену и о томе каже:

„Увидео сам да је наша организација и куса и на рђавој основи, стога сам и по својој увиђавности и по предлогу г. Љубинка намерен да извршим реорганизацију на бољој основи и потпуније.”.[7]

Као шеф се није најбоље показао, иако је на функцији био од марта 1906. до априла 1907. године. Код четника није био омиљен због другарства са Љубомиром Вуловићем, такође завереником и чланом Извршног одбора Српске одбране у Врању. Џервинац и Вуловић су касније оптуживани за проневере и изнуде као и ликвидације непослушних и сумњивих. Џервинац је отишао са терена у априлу вративши се у Србију. На месту шефа заменио га је заступник Војин Поповић-Вук.[8] Псеудоним Михаила Ристића је био Игуман Пајсије.[9]

Учешће у ратовима уреди

Михаило Ристић је учествовао и у Балканским ратовима 1912-1913. али у редовном кадру, не у четничким одредима. Борио се сада већ са чином потпуковника и у Првом светском рату.[10] Управник убојног складишта вардарске дивизије био је 1914. и 1915. године. За време повлачења српске војске преко Албаније, крајем 1915. године, добио је задатак да поправи пут Љеш-Свети Јован. Тада је прозебао и разболео се, па је евакуисан у Африку. Преминуо је 31. јануара 1916. године у војној болници у луци Сиди Абдалах.[11] Сахрањен је на Српском војничком гробљу у Мензел Бургиби (тадашњем Феривилу)[а] у близини Бизерте у Тунису.[12] Улица Михајла Џервинца у Сврљигу носи име по њему.

Напомене уреди

  1. ^ Сахрањен је на парцели А, у 1. реду, на 38. месту, под редним бројем 112. На истом гробном месту је сахрањивано по неколико војника, па тако на месту на коме је сахрањен Михаило Ристић на споменику пише Живковић Ставан.

Извори уреди

  1. ^ а б Станојевић 1929, стр. 972.
  2. ^ Васић 2003, стр. 65.
  3. ^ Живановић 1925, стр. 327.
  4. ^ Казимировић 1997, стр. 16.
  5. ^ Живановић 1925, стр. 351–354.
  6. ^ Илић 2006, стр. 91.
  7. ^ Српске студије 2010, стр. 248.
  8. ^ Илић 2006, стр. 121.
  9. ^ Илић 2006, стр. 64.
  10. ^ Јеренић 2008, стр. 38–39.
  11. ^ Станојевић 1929, стр. 972–973.
  12. ^ Maksimovic.rs. „Српска војничка гробља и гробови из Првог светског рата у северној Африци”. Приступљено 25. 5. 2016. 

Литература уреди

  • Живановић, Живан (1925). Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века, Књига IV. Београд: Геца Кон. 
  • Станојевић, Станоје (1929). Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Књига IV. Загреб: Библиографски завод Д. Д. 
  • Казимировић, Васа (1997). Црна рука. Крагујевац, Београд: Призма, Центар филм. ISBN 978-86-7084-016-4. 
  • Васић, Драгиша (2003). Деветсто трећа. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 
  • Илић, Владимир (2006). Српска четничка акција 1903-1912. Београд: Ecolibri. ISBN 978-86-7905-044-1. 
  • Јеренић, Предраг Д.С. (2008). Војводе из четничке акције у Старој Србији и Маћедонији 1903-1912, год. 18, бр. 32. Добровољачки гласник. ISSN 0354-7337. 
  • Српске студије, Књ. 1, Вол. 1. Београд: Центар за српске студије, Филозофски факултет. 2010. ISSN 2217-5687. 

Спољашње везе уреди

 
Михаило Ристић Џервинац на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Михаило_Ристић_Џервинац&oldid=27559264”