Михаил Симонов

Михаил Петрович Симонов (рус. Михаил Петрович Симонов; Ростов на Дону, 19. октобар 1929Москва, 4. март 2011) је био конструктор авиона који је за преко четири деценије конструисао више од 20 типова авиона. Посебно познат по серији млазних ловачких и јуришних авиона (Су-25 и Су-27) пројектованих за потребе совјетског ратног ваздухопловства.

Михаил Симонов
Simonov.jpg
Михаил П. Симонов познати конструктор авиона
Пуно имеМихаил Петрович Симонов
Датум рођења(1929-10-19)19. октобар 1929.
Место рођењаРостов на Дону
 СССР
Датум смрти4. март 2011.(2011-03-04) (81 год.)
Место смртиМосква
 Русија

БиографијаУреди

Михаил Петрович Симонов је рођен 19. октобра 1929. године у Ростову на Дону. Након дипломирања на Казањском Факултету за ваздухопловство 1954. године водио је лабораторију на факултету, а 1959. иницирао је формирање конструкционог бироа спортске авиације (ОКБ спортске авијације при Казањском факултету за ваздухопловство). У овом ОКБ-у је био главни конструктор, пилот инструктор и пилот за вучу једрилица.

Ту су под његовим руководством настале прве совјетске једрилице потпуно металне конструкције Каи-11, Каи-12, Каи-14, Каи-17 и Каи-19 (са којом је постигнут и светски рекорд).

Од 1969. до 1970. године ради у московској фабрици машина Укхтомски, а од 1970. до 1979. у ОКБ Сухој као заменик главног конструктора. У ОКБ Сухој први посао му је био тестирање и побољшање авиона Сухој Су-24, првог совјетског авиона са променљивом геометријом крила. Године 1975. пројектује јуришни авион Су-25 који се масовно производио. У периоду од 1976. до 1979. године био је главни конструктор авиона ловца-пресретача Су-27, ловца 4. генерације. Од 1979. до 1983. године Михал Симонов је био заменик министра ваздухопловства задужен за стварање ваздухопловних борбених система.

Од 1983. до 1999. године, након смрти Јевгенија А. Иванова[1], преузима вођство ОКБ Сухој и ствара породицу борбених авиона засновану на Су-27, као што су вишенаменски ловац Су-30, палубни ловац Су-33, и ловац-тактички бомбардер Су-34. У то време у Сухој-у оснива одељење за конструкцију акробатских авиона Су-26 и његових модификација Су-29 и Су-31 са којима су совјетске и руске акробатске екипе освојиле 330 медаља на светским и европским првенствима. Поред ових авиона развијени су још и пољопривредни авион Су-38 и школско-тренажни авион Су-49. У периоду када је М. П. Симонов руководио Сухојем то су биле најтеже године (изузимајући период крајем 40-их и почетком 50-их година када је фирма била затворена) за Сухој, проузроковане распадом Совјетског Савеза и сторнирањем наруџбина војних авиона, стога је М. П. Симонов поред свих активности започео рад на формирању цивилног програма тј. путничких и транспортних авиона. Из тог програма касније су настали путнички авиони Су-80 и Сухој Суперџет 100/(РРЈ), и амфибијски авион Бе-103, и неколико пројеката суперсоничних путничких и пословних авиона који су још у развоју.

У току свог 40–годишњег радног века конструисао је или водио пројекте за преко 20 авиона.[2]

Умро је 4. марта 2011. године у Москви у својој 82. години живота и сахрањен је на московском гробљу Новодевичје.[3][4]

Галерија сликаУреди

Попис авиона које је пројектовао или био вођа пројекта Михаил СимоновУреди

Државне наградеУреди

  • добитник Лењинове награде,
  • двоструки добитник Државне награде,

ОдликовањаУреди

  • орден Хероја Русије,
  • орден Црвене заставе за рад,

ПризнањаУреди

  • посланик врховног совјета,
  • члан Руске академије техничких наука,
  • члан Међународне академије техничких наука,
  • професор на Факултету за ваздухопловство у Москви,

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

  • Гречко, Андрей (1979). Советская военная энциклопедия (на језику: (језик: руски)). Москва: Военное изд. Министерства обороны СССР. 
  • Prokhorov, Aleksandr M. (1982). Great Soviet Encyclopedia, (на језику: (језик: енглески)). Michigen: Macmillan. 
  • Antonov, Vladimir; Gordon,, Yefim & others (1996). OKB Sukhoi (на језику: (језик: енглески)). Midland: Leicester. ISBN 978-1-85780-012-8. 

Спољашње везеУреди