Отворите главни мени

Михајло II Комнин Дука (Михајло Анђел, грч. Μιχαήλ Β΄ Κομνηνός Δούκας; рођен око 1206, преминуо 1215) је био византијски племић и епирски деспот (око 12301268).

Михајло II Комнин Дука
Michael II Komnenos Doukas.jpg
Новчић са ликом Михајла II
Датум рођења1205.
Датум смрти1271.
ОтацМихајло I Комнин Дука
ПотомствоHelena Angelina Ducaina, Nikephoros I Komnenos Doukas, Anna Komnene Doukaina, John I Doukas of Thessaly, Јован Дука, Demetrios Doukas Komnenos Koutroules
ПретходникТеодор Анђео Дука Комнин
НаследникНићифор Комнин Дука
Јован Тесалијски

БиографијаУреди

Михајло је рођен око 1206. године, као ванбрачни син првог господара Епира, Михајла I Комнина Дуке (1205—1215). После очевог убиства, отишао је у егзил, али се након битке на Клокотници (1230), у којој је полубрат и наследник његовог оца Теодор Комнин Дука заробљен, вратио у Епир и преузео власт. Своју власт је учврстио женидбом са Теодором Петралифином, из моћне породице Петралифаса, који су се залагали за приближавање Никејском царству. Као последица овакве политике, Михајлову престоницу Арту је 1238. године посетио никејски (васељенски) патријарх Герман II (1223—1240), а сам Михајло је нешто касније (око 1249. или 1250. године[1]) добио титулу деспота од никејског цара, Јована III (1222—1254).

Свог сина Нићифора (1268—1296) је 1256. године оженио Маријом, унуком никејског цара Јована III и том приликом му је предао стратешки битне градове Србицу и Драч[1].

Међутим, након тога, Михајло је постао противник Никејског царства и започео је успешну офанзиву на Балкану, са освајањем Солуна, као његовим крајњим циљем. Он се због тога повезао са сицилијанским краљем Манфредом (1258—1266) и ахајским кнезом Виљемом II (1246—1278), а њима је пришао и српски краљ Урош I (1243—1276), који је 1258. године напао никејске поседе у Македонији и заузео Скопље, Прилеп и Кичево[2]. Удруженим снагама Михајла и Виљема, прикључили су се Манфредови помоћни одреди, али се овај савез, услед сукобљених интереса, распао пред сам сукоб са никејском војском, у Пелагонији 1259. године. Михајло је напустио бојиште, док је његов ванбрачни син Јован (1268—1289) прешао на никејску страну, која је у Пелагонијско бици до ногу потукла остатке савеза. После тога су никејске снаге наставиле своју офанзиву и упале у Епирску деспотовину и заузеле њену престоницу Арту, док се Михајло спасао повлачењем на Јонска острва. Он је, уз Манфредову војну помоћ, успео да поврати своје поседе, али је после новог пораза 1264. године склопио мир са царем Михајлом VIII Палеологом (регент 12581261, цар 12611282), чију је врховну власт признао, чиме је Епирска деспотовина је постала део обновљеног Византијског царства.

Михајло II је умро у августу 1268. године и сахрањен је Влахернском манастиру код Арте, а његове поседе су поделили његови синови:

и

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Kazhdan 1991
  2. ^ Острогорски, Георгије (1993). Историја Византије (II фототипско издање оригинала 1959). Београд. 

ЛитератураУреди


Претходник:
Теодор Комнин Дука
Епирски деспот
(12301268)

Наследник:
Нићифор Комнин Дука
Јован Тесалијски