Мицубиши Т-2
Мицубиши Т-2 је јапански млазни школско-борбени авион. Развила га је јапанска компанија Мицубиши. Једини корисник овог авиона јесу јапанске Ваздухопловне самоодбрамбене снаге.[1]
Опште | |
---|---|
Димензије | |
Маса | |
Погон | |
Перформансе | |
Почетак производње | 1971 |
Уведен у употребу | 1975 |
Повучен из употребе | март 2006 |
Статус | повучен из оперативне употребе |
Први корисник | Јапан |
Број примерака | 90 |
Дужина | 17,85 |
Размах крила | 7,88 |
Висина | 4,39 |
Површина крила | 21,58 |
Празан | 6.197 |
Нормална полетна | 9.675 |
Макс. маса при узлетању | 12.800 kg |
Турбо-млазни мотор | 2 x ТФ40-801А |
Потисак ТММ | 2 x 31.76 kN |
Макс. брзина на Hопт | 1.700 km/h |
Долет | 2.870 km |
Плафон лета | 15.240 m |
Развој и дизајн уреди
Септембра 1967. године од модела за развој млазног школско-борбеног авиона које су јапанској влади понудиле компаније Фуџи, Кавасаки и Мицубиши, одабран је онај који је развио Мицубиши. Фуџи је одабран за подизвођача. Рад на дизајнирању новог авиона финализован је до марта 1969. године, први прототип је јавно представљен 28. априла 1971. године, да би већ 20. јула 1971. године обавио први пробни лет. Произведена су четири прототипа, два наоружана и два ненаоружана. Мицубиши Т-2 је први авион произведен у Јапану који је успео пробити звучни зид. Серијска производња окончана је 1988. године. Испоручено је укупно 28 ненаоружаних примерака и 62 наоружана примерка. Мицубиши Т-2 подсећа на авион Јагуар, али је од њега дужи и има мањи распон крила. Погоњен је са два турбо-млазна мотора укупног потиска 45,5 kN без форсажа, односно 64,98 kN са додатним сагоревањем. Стајни трап је типа трицикл. Авион има три подвесне тачке: две испод крила и једну испод трупа.[2]
Корисници уреди
Галерија уреди
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „F-1 Support Fighter / T-2 Supersonic Trainer - globalsecurity.org”. Global Security (на језику: енглески). Приступљено 19. 9. 2021.
- ^ „Mitsubishi T-2 Advanced Jet Trainer Aircraft (1975) - militaryfactory.com”. Military Factory (на језику: енглески). Приступљено 19. 9. 2021.