Мишо Лековић
Мишо Лековић (Годиње, 31. октобар 1923 — Београд, 24. фебруар 1995) био је југословенски и црногорски војни историчар.[1]
Мишо Лековић | |
|---|---|
| Датум рођења | 31. октобар 1923. |
| Место рођења | Годиње Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца |
| Датум смрти | 24. фебруар 1995. (71 год.) |
| Место смрти | Београд Савезна Република Југославија |
Биографија уреди
Рођен је 1923. године у насељу Годиње, које припада oпштини Бар. Основну школу је завршио на Цетињу, гдје је и 1941. године завршио и гимназију. Учествовао је у Народноослободилачкој борби. Био је припадник једне партизанске јединице. Послије рата је наставио да служи у војсци. Завршио је пјешадијску официрску школу 1954. године. Од 1955. до 1980. године радио је у војноисторијском институту. Бавио се историјом Југославије у Другом свјетском рату. 1980. је пензионисан, када је достигао чин пуковника. Био је коатутор неколико књига о Другом свјетском рату. Објавио је у разним часописима 11 чланака и расправа и 39 одредница за Војну енциклопедију.
Библиографија уреди
Референце уреди
- ^ „Мишо Лековић” (на језику: (језик: српски)). Историјска библиотека. Архивирано из оригинала 20. 12. 2013. г. Приступљено 20. 12. 2013.
- ^ „Офанзива пролетерских бригада у лето 1942.", Мишо Лековић, Београд, 1965."” (на језику: (језик: српски)). Приступљено 20. 12. 2013.
- ^ „Бихаћка операција новембра 1942.", Мишо Лековић, Београд, 1972.” (на језику: (језик: српски)). Приступљено 20. 12. 2013.
- ^ „Маpтовски преговори", Мишо Лековић, Београд, 1985.” (на језику: (језик: српски)). Приступљено 20. 12. 2013.
