Википедија

Мијатовац

Мијатовац је насеље у Србији у општини Ћуприја у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 1656 становника.

Мијатовац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПоморавски
ОпштинаЋуприја
Становништво
 — 2011.Пад 1656
Географске карактеристике
Координате43° 57′ 11″ С; 21° 20′ 13″ И / 43.953166° С; 21.336833° И / 43.953166; 21.336833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина106 m
Мијатовац на карти Србије
Мијатовац
Мијатовац
Мијатовац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број35236
Позивни број035
Регистарска ознакаĆU

Историја уреди

До Другог српског устанка Мијатовац се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Мијатовац улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Пореко становништва уреди

Подаци датирају из 1930. г.[2]

По предању, село је некада било на десној обали Велике Мораве, па се отуда поместило на леву приликом неке велике поплаве. Село је добило име по неком Мијату, који се први доселио око 1730. г.

  • Стаматовићи - Мијатовићи (10 к., Св. Никола); доселио им се предак Мијат од Сјенице око 1730. г. Мијат је имао 1000 оваца, од којих су биле 300 гаљасте вране. Једном приликом заноћи код њега неки спахија, па да би окушао његово поштење, сутрадан на поласку хотимично заборави велику суму новца. По његовом одласку Мијат нађе новац, па потрчи за спахијом и преда му га. Зато му спахија поклони већи део свога спахилука, и овај је после тога задуго био најбогатији човек у месту и околини.
  • Младеновићи - Лазићи - Митићи (4 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан); доселили се са Косова после Мијатовића преко старог врањског округа, где су остали десетак година.
  • Нинковићи (15 к., Св. Стева); доселили се око 1750. г. из околине Ниша.
  • Ђекићи (15 к., Св. Никола); доселили се око 1750. г. из околине Приштине. Њиховог претка Старог Ђеку, још као дечка, заробили су Турци у Приштини, па га отуда избавила мајка, тобож помоћу неких мађија, и овамо превела. Има их и у Бачини, Крушевцу и у Београду.
  • Миленковићи (15 к., Св. Никола); дошли око 1780. г. из тимочке Црне Реке.
  • Ђорђевићи (4 к., Св. Никола); доселили се са Малог Косова кад и Миленковићи.
  • Ђурђевићи (5 к., Св. Врачи); доселили се око 1790. г. са Малог Косова.
  • Бранковићи (9 к., Св. Мина); доселили се кад и Ђурђевићи из тимочке Црне Реке.
  • Маринковићи (13 к., Св. Врачи); доселили се око 1800. г. из Новог Брачина код Ражња.
  • Сврзићи (6 к., Св. Мрата и Св. Лазар); доселили се око 1800. г. из Варварина, где их и данас има. У Варварину им се стари доселили са Косова.
  • Радосављевићи - Виринци (10 к., Св. Никола); доселили се око 1800. г. из Вирина у Ресави.
  • Ерци (5 к., Св. Стеван); доселили се око 1810. г. из крушевачке Жупе.
  • Николићи (25 к., Св. Арханђео); доселили се око 1810. г. из врањске околине.
  • Благојевићи (9 к., Св. Јован); доселили се око 1830. г. из ражањскње околине.
  • Стојковићи (7 к., Митровдан); доселили се око 1830. г. из врањске околине.
  • Радовановићи (5 к., Петровдан); доселили се око 1830. г. из околине Куманова у Македонији.
  • Васковићи (6 к., Св. Никола); доселили се око 1830. г. из нишке околине.
  • Јовановићи - Душобољци (4 к., Митровдан); доселили се око 1830. г. из лесковачке околине. Прозвани су Душебољци што је неки њихов стари говорио уз сваку другу реч: "Душа ме боли“.
  • Јоцићи (8 к., Св. Арханђео); доселили се око 1830. г. из алексиначке околине.
  • Качаревићи (10 к., Св. Јован); доселили се око 1830. г. из Мајура.
  • Солдатовићи - Марковићи (10 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан); доселили се око 1830. г. из Грабовице у Ресави.
  • Милојевићи - Тасићи (6 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан); доселили се око 1830. г. из Остриковца.
  • Козаревићи (6 к., Св. Јован); доселили се око 1850. г. из Остриковца, призећени у род Благојевића.
  • Живковићи (3 к., Св. Никола); не зна се одакле су и када су дошли.
  • Марковићи - Черкези (15 к., Св. Стеван) су Цигани свирачи, дошли око 1850. г. из Шетке код Ражња. Поред свирања и торбарења занимају се и земљорадњом.

Демографија уреди

У насељу Мијатовац живи 1401 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 41,8 година (40,3 код мушкараца и 43,2 код жена). У насељу има 547 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,13.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.661
1953. 1.973
1961. 1.820
1971. 1.744
1981. 1.894
1991. 1.939 1.809
2002. 1.712 1.910
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
 1.676 97,89%
Југословени
  
 7 0,40%
Власи
  
 4 0,23%
Црногорци
  
 2 0,11%
Македонци
  
 2 0,11%
Украјинци
  
 1 0,05%
Руси
  
 1 0,05%
Румуни
  
 1 0,05%
непознато
  
 17 0,99%
Мијатовац у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 49 48 45 44 43 44 46 48 47 47 51 51
Пореске главе* - 62 52 52 53 57 57 56 57 57 57 58
Арачке главе** 86 113 113 110 112 114 126 122 124 121 132 132
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 1
  
  
 4
80+ 18
  
  
 24
75—79 20
  
  
 40
70—74 45
  
  
 66
65—69 51
  
  
 71
60—64 49
  
  
 48
55—59 37
  
  
 37
50—54 83
  
  
 67
45—49 78
  
  
 68
40—44 56
  
  
 66
35—39 51
  
  
 53
30—34 44
  
  
 58
25—29 58
  
  
 33
20—24 59
  
  
 65
15—19 66
  
  
 51
10—14 46
  
  
 50
5—9 38
  
  
 34
0—4 40
  
  
 37
Просек : 40,3 43,2
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 330 427 445 465 514 560 547
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 93 133 109 105 56 40 7 2 0 2 3,13
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 716 207 440 43 25 1
Женски 751 124 456 155 16 0
УКУПНО 1.467 331 896 198 41 1
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 299 32 0 0 113
Женски 188 24 0 0 50
УКУПНО 487 56 0 0 163
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 9 17 26 8 17
Женски 2 2 31 8 4
УКУПНО 11 19 57 16 21
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 6 9 4 12
Женски 3 3 1 8 31
УКУПНО 3 9 10 12 43
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 3 0 0 43
Женски 5 0 0 16
УКУПНО 8 0 0 59

Референце уреди

  1. ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  2. ^ "Насеља" књ. (др. Станоје М. Мијатовић: Белица
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Мијатовац на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мијатовац&oldid=26942446”