Миљан Мрдаковић
Миљан Мрдаковић (Ниш, 6. мај 1982 — Београд, 22. мај 2020)[1] био је српски фудбалер. Играо је на позицији нападача.
Миљан Мрдаковић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Пуно име | Миљан Мрдаковић | ||
Датум рођења | 6. мај 1982. | ||
Место рођења | Ниш, СФРЈ | ||
Датум смрти | 22. мај 2020.38 год.) ( | ||
Место смрти | Београд, Србија | ||
Висина | 1,87 m | ||
Позиција | нападач | ||
Јуниорска каријера | |||
1993—1995 | Раднички Ниш | ||
1995—1998 | Партизан | ||
1998—2001 | Андерлехт | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
2001—2002 | Андерлехт | 0 | (0) |
2002 | → Аалст | 3 | (0) |
2002—2003 | ОФК Београд | 32 | (20) |
2003—2004 | Гент | 22 | (4) |
2004 | ОФК Београд | 10 | (1) |
2005 | Салцбург | 10 | (3) |
2005—2006 | Металист Харков | 27 | (7) |
2006—2007 | Макаби Тел Авив | 29 | (7) |
2007—2008 | Виторија Гимараис | 27 | (6) |
2008—2009 | Шандонг | 18 | (8) |
2009—2011 | Аполон Лимасол | 31 | (21) |
2010 | → Етникос Ахна | 14 | (8) |
2011—2012 | АЕК Ларнака | 18 | (7) |
2012 | Ђангсу | 5 | (1) |
2013 | Еносис Неон Паралимни | 15 | (7) |
2013 | Верија | 13 | (5) |
2014 | Тампинес роверс | 25 | (11) |
2015 | Левадијакос | 3 | (0) |
2015 | Војводина | 6 | (0) |
2016 | Агротикос Астерас | 5 | (1) |
2016 | Рад | 0 | (0) |
2017 | ОФК Београд | 5 | (2) |
Репрезентативна каријера | |||
1999—2001 | СР Југославија до 18 | 8 | (0) |
2002 | Србија и Црна Гора до 21 | 1 | (0) |
2008 | Србија (олимпијска) | 3 | (1) |
Клупска каријера уреди
Почео је да тренира фудбал у Радничком из Ниша, да би убрзо прешао у млађе категорије Партизана. Као 16-годишњак, 1998. године, Мрдаковић је заједно са Гораном Ловреом прешао у белгијски Андерлехт.[2] Није добио прилику да дебитује за први тим Андерлехта, већ је играо за резерве и млади тим,[3] а током 2002. је био позајмљен и тадашњем белгијском прволигашу Аалсту.
У јесен 2002. године се вратио у Србију и потписао за ОФК Београд.[1] У сезони 2002/03. је постигао 20 првенствених голова, а клуб је заузео треће место на табели Прве лиге СР Југославије.[4] Након сезоне у ОФК Београду, враћа се у Белгију и потписује за Гент.[5] Већ у априлу 2004. раскида уговор са Гентом, и враћа се у ОФК Београд.[6] Током свог другог боравка у ОФК Београду, Мрдаковић је са клубом стигао до полуфинала Интертото купа 2004, где су елиминисани од Атлетико Мадрида.[7]
Почетком 2005. одлази у аустријски Салцбург. Лета исте године прелази у Металист из Харкова. У украјинском клубу је провео нешто више од годину дана, да би у августу 2006. прешао у Макаби из Тел Авива.[8] За израелски клуб је у свим такмичењима забележио укупно 36 наступа и постигао осам голова.[9] Наредну 2007/08. сезону је провео у португалском прволигашу Виторији Гимараис. Постигао је шест голова на 27 првенствених утакмица,[10] а клуб је заузео треће место на табели и тако изборио пласман у квалификације за Лигу шампиона.[11]
Током 2008. године одлази у кинески Шандонг, код српског тренера Љубише Тумбаковића.[12] Освојио је шампионску титулу са Шандонгом, уз осам постигнутих погодака.[13]
У јулу 2009. се вратио у европски фудбал и потписао уговор са Аполоном из Лимасола.[14] По доласку у клуб није успео да се избори за статус првотимца, па је након само једне одигране утакмице,[15] током зимског прелазног рока, прослеђен на позајмицу у Етникос из Ахне. Одиграо је полусезону за Етникос, постигао осам голова на 14 утакмица,[16] након чега се вратио у Аполон. Други боравак у Аполону је био далеко успешнији. Са 21 постигнутим голом у сезони 2011/12. био је најбољи стрелац кипарске Прве лиге.[17]
У јуну 2011. потписује трогодишњи уговор са АЕК-ом из Ларнаке.[18] Постигао је седам голова на 18 првенствених утакмица,[19] након чега је у фебруару 2012. напустио клуб.[20]
Почетком 2012. по други пут одлази у кинески фудбал, и потписује за суперлигаша Ђангсу. Забележио је само пет наступа за Ђангсу, уз један постигнут гол.[21] Почетком 2013. се враћа на Кипар и потписује за Еносис Неон Паралимни.[22] Лета исте године прелази у грчког суперлигаша Верију, где током првог дела сезоне 2013/14. постиже пет голова на 13 првенствених утакмица.[16] Почетком 2014. одлази у Сингапур и потписује за Тампинес роверс, где током календарске 2014. постиже 25 голова.[23] У фебруару 2015. се враћа у Грчку и потписује за Левадијакос,[24] где је забележио само три наступа до краја сезоне.[16]
У јуну 2015. се враћа у српски фудбал и потписује уговор са Војводином.[25] Дебитовао је за новосадски клуб у 1. колу квалификација за Лигу Европе, на гостовању екипи МТК-а из Будимпеште (0:0).[26] На реваншу који је одигран осам дана касније на Карађорђу, Војводина је славила 3:1, а Мрдаковић је постигао свој први гол за клуб.[27] Још један гол за Војводину је постигао у наредном колу квалификација, када је у Новом Саду савладан Спартакс из Јурмале (3:0).[28] Убрзо након тога је изгубио статус првотимца. Током јесењег дела сезоне 2015/16. у Суперлиги Србије, Мрдаковић је забележио шест првенствених наступа, углавном улазећи у игру са клупе.[16] У децембру 2015. напушта Војводину и прелази у грчког друголигаша Агротикос Астерас,[29] где током пролећа 2016. на пет утакмица постиже један гол.[16]
У јулу 2016. потписује за београдски Рад,[30] где није забележио ниједан наступ. У јануару 2017. по трећи пут постаје играч ОФК Београда, само што се овај пут клуб такмичио у другом рангу такмичења, Првој лиги Србије.[31] Наступио је на пет утакмица, и постигао два гола,[16] али је ОФК Београд на крају такмичарске 2016/17. испао у трећи ранг такмичења, Српску лигу Београд.[32] Након завршетка ове сезоне, Мрдаковић је завршио играчку каријеру.
Репрезентација уреди
Мрдаковић је 2001. године наступао за репрезентацију СР Југославије на Европском првенству за играче до 18 година у Финској. Био је члан и младе репрезентације Србије и Црне Горе, али због сукоба са тадашњим селектором Владимиром Петровићем Пижоном није забележио пуно наступа.[33][34]
У јулу 2008, селектор олимпијске репрезентације Србије Мирослав Ђукић је уврстио Мрдаковића на списак играча за Олимпијске игре 2008. у Пекингу.[35] Мрдаковић је поред Владимира Стојковића и Александра Живковића био један од тројице играча старијих од 23 године, што је граница дозвољена за олимпијски тим. Наступио је на све три утакмице на олимпијском турниру (Аустралија, Обала Слоноваче и Аргентина), а постигао је и погодак на утакмици против афричке селекције, али је наша репрезентацију изгубила ту утакмицу (4:2).[36]
У мају 2011. године, селектор сениорске репрезентације Србије Владимир Петровић Пижон је уврстио Мрдаковића на списак играча за пријатељске утакмице против Јужне Кореје и Аустралије.[37] Мрдаковић се одазвао позиву, али се повредио на последњем тренингу пред пут у Јужну Кореју и Аустралију, па је тако пропустио прилику да дебитује за сениорску репрезентацију.[38]
Референце уреди
- ^ а б „IN MEMORIAM - MILJAN MRDAKOVIĆ”. ofkbeograd.co.rs. 23. 5. 2020. Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ „Grci široke ruke”. novosti.rs. 29. 3. 2009. Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ „Terorista sa Karaburme”. glas-javnosti.rs. 28. 10. 2002. Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ „Serbia and Montenegro 2002/03”. rsssf.com (на језику: енглески). Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ „Prvi strelac OFK Beograda prešao u belgijski Gent”. b92.net. 5. 8. 2003. Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ „MRDAKOVIC VERLAAT AA GENT”. voetbalkrant.com (на језику: Dutch). 2. 4. 2004. Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ „Surova stvarnost romantičara”. glas-javnosti.rs. 29. 7. 2004. Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ „Miljan Mrdaković u Makabiju iz Tel Aviva”. mondo.rs. 19. 8. 2006. Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ „מילאן מרדאקוביץ'” (на језику: хебрејски). football.org.il. Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ „Miljan Mrdaković”. worldfootball.net (на језику: енглески). Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ „Mrdaković: Na Kipru kao kod kuće”. novosti.rs. 22. 1. 2013. Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ „TUMBAKOVIĆ ZATEČEN VEŠĆU: On je odveo Mrdakovića u Kinu! Nikad ne bih naslutio da bi nešto ovako moglo da se desi!”. espreso.rs. 23. 5. 2020. Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ „Miljan Mrdaković- Prerani odlazak u inostranstvo, Kipar obećana zemlja, a tu je i naslednik sa velikim potencijalom”. centarshootrs.blogspot.com. 26. 3. 2020. Архивирано из оригинала 23. 05. 2020. г. Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ „Mrdaković u Apolonu”. b92.net. 21. 7. 2009. Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ „MILJAN MRDAKOVIC” (на језику: грчки). cfa.com.cy. Архивирано из оригинала 23. 05. 2020. г. Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ а б в г д ђ „Miljan Mrdaković”. soccerway.com (на језику: енглески). Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ „Πρώτος σκόρερ ο Μρντάκοβιτς” (на језику: грчки). cfa.com.cy. 14. 5. 2011. Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ „ΔΙΕΤΕΣ ΣΥΜΒΟΛΑΙΟ ΜΕ ΜΙΡΤΑΚΟΒΙΤΣ” (на језику: грчки). aek.com.cy. 21. 6. 2011. Архивирано из оригинала 23. 05. 2020. г. Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ „MILJAN MRDAKOVIC” (на језику: грчки). cfa.com.cy. Архивирано из оригинала 23. 05. 2020. г. Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ „ΟΛΟΚΛΗΡΩΘΗΚΕ Η ΜΕΤΕΓΓΡΑΦΗ ΤΟΥ ΜΙΛΙΑΝ” (на језику: Greek). aek.com.cy. 29. 2. 2012. Архивирано из оригинала 23. 05. 2020. г. Приступљено 22. 7. 2019.
- ^ „Mrdaković: Kineska liga je među najjačim na svetu, gol na Igrama obeležio karijeru”. sport.blic.rs. 15. 12. 2012. Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ „Mrdaković debitovao za Enozis”. novosti.rs. 12. 1. 2013. Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ „Mrdaković postigao 25 golova ove godine”. sport.blic.rs. 15. 11. 2014. Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ „Miljan Mrdaković u Levadijakosu”. n1info.com. 12. 2. 2015. Архивирано из оригинала 23. 05. 2020. г. Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ „POTPISAO MRDAKOVIĆ”. fkvojvodina.rs. 4. 6. 2015. Архивирано из оригинала 01. 02. 2022. г. Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ „MTK – VOJVODINA 0:0”. fkvojvodina.rs. 2. 7. 2015. Архивирано из оригинала 01. 02. 2022. г. Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ „VOJVODINA – MTK 3:1 (2:1)”. fkvojvodina.rs. 10. 7. 2015. Архивирано из оригинала 01. 02. 2022. г. Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ „VOJVODINA – SPARTAKS JURMALA 3:0 (2:0)”. fkvojvodina.rs. 16. 7. 2015. Архивирано из оригинала 01. 02. 2022. г. Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ „MILJAN MRDAKOVIĆ NAPUSTIO VOJVODINU”. fkvojvodina.rs. 26. 12. 2015. Архивирано из оригинала 01. 02. 2022. г. Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ „Mrdaković u Radu: Došao sam da pomognem golovima i iskustvom”. novosti.rs. 3. 7. 2016. Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ „POVRATAK GOLGETERA”. ofkbeograd.co.rs. 19. 1. 2017. Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ „Sunovrat velikana - OFK Beograd ispao iz Prve lige!”. sportske.net. 3. 5. 2017. Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ „Ja sam Pižon, a ko su oni!”. glas-javnosti.rs. 18. 2. 2003. Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ „Mrdaković čuvar "Romantike"”. glas-javnosti.rs. 25. 3. 2003. Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ „Đukić pozvao i Mrdakovića”. b92.net. 28. 7. 2008. Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ „Srbija izgubila od Obale Slonovače”. rts.rs. 10. 8. 2008. Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ „Pižon hoće pobednike”. novosti.rs. 27. 5. 2011. Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ „Mrdaković propušta turneju”. novosti.rs. 1. 6. 2011. Приступљено 23. 5. 2020.
Спољашње везе уреди
- Миљан Мрдаковић на сајту Soccerway (језик: енглески)
- Миљан Мрдаковић на ForaDeJogo
- Миљан Мрдаковић на сајту WorldFootball.net (језик: енглески)
- Миљан Мрдаковић на сајту Transfermarkt (језик: енглески)
- Миљан Мрдаковић на сајту FIFA (архива)
- Миљан Мрдаковић на сајту УЕФА (језик: енглески)