Ми-35М је руски јуришни хеликоптер развијен на бази хеликоптера Ми-24.

Ми-35М[1]

Хеликоптер Ми-35М
Хеликоптер Ми-35М

Општи подаци
Намена јуришни
Посада 2
Број путника 8 војника
Порекло  Совјетски Савез
Произвођач Мил Москва
Пробни лет 3.03.1999.
Уведен у употребу 2005.
Статус активан
Број примерака преко 120
Димензије
Пречник носећег ротора 17,20 m
Пречник репног ротора 1,90 m
Дужина 18,57 m
Висина 4,39 m
Маса
Маса празног 8.200 kg
Максимална маса 11.800 kg
Перформансе
Максимална брзина 310 km/h
Крстарећа брзина 260 km/h
Врхунац лебдења 2.400 m
Врхунац лета 4.800 m
Долет 420 m
Погон
Мотори ГТЕ Климов ТБ3-117ВМА
Врста мотора турбомлазни
Број мотора 2
Снага полетања 1.660 kW
F16 Flight Icon.pngПортал Ваздухопловство

Пројектовање и развојУреди

Деведесетих година двадесетог века оружане снаге Русије су донеле одлуку да изврши модернизацију својих јуришних хеликоптера тј Ми-24. Главна сврха модернизације била је продужити планирани век хеликоптера Ми-24, побољшати својства лета повећањем снаге мотора у односу на тежину машине, као и употребу нове опреме и система који омогућавају дневне и ноћне летове. Тако је настао хеликоптер Ми-24ПН а његова извозна варијанта Ми-35М.

Технички описУреди

Хеликоптер Ми-35М заснован је на Ми-24В. Због тога структурални систем, систем управљања, погонски склоп и низ других елемената одговарају стандардној машини Ми-24В. Главне разлике су нови системи: навигација, аутоматски пилот, контрола наоружања , комуникације , итд. Поред тога, уграђени су нови, снажнији мотори (ТВЗ-117ВМА или ВК-2500) са по 1.660 kW, а на захтев канадске фирме у ове хеликоптере намењене канадском (и западном) тржишту уграђивани су Ханивелови мотори. Нови ротори су направљени од композитних материјала, а измене укључују конструкцију трупа, носећу структуру и смањење димензија крила.

Хеликоптер Ми-35М опремљен је новим системом за посматрање и осматрање који омогућава пилотирање хеликоптером у било које доба дана и ноћи, укључујући и на врло малим висинама (до 50 м). Поред тога, уграђена опрема омогућава 24-часовну употребу ракетног наоружања. Летови са смањеном видљивости и ноћу могући су захваљујући адаптацији хеликоптерске кабине за наочаре за ноћно осматрање.

ВаријантеУреди

  • Ми-35М - ознака основне варијанте Ми-35М.
  • Ми-25М2 - варијанта Ми-35 развијена за венецуеланску војску.
  • Ми-35М3 - ознака верзије опремљене новијим системима наоружања
  • Ми-35М4 - варијанта намењена за бразилско ваздухопловство. Ова верзија има израелску авионику.

КориснициУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

  • Gunston, Bill (1987). Military helicopters. London: Salamander books Ltd. ISBN 0-86191-110-4. 
  • Пејчић, Предраг (1993). Војни хеликоптери. Београд: Војноиздавачки и новински центар. 
  • Јанић, Чедомир (2008—2009). Годишњак српског ваздухопловства. Београд: Аерокомуникације. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Димитријевић, Бојан (2012). Југословенско ратно ваздухопловство 1942-1992. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  • Команда РВ и ПВО, Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.

Спољашње везеУреди