Млава

Млава
Млава
Опште информације
Дужина	158 km
Басен	2.810 km2
Пр. проток	34 m3⁄s
Слив	Црноморски
Пловност	последња 3km
Водоток
Ушће	Дунав
Географске карактеристике
Држава/е	Србија
Насеља	Пожаревац, Костолац
Притоке	Витовница, Крупаја
Река на Викимедијиној остави

Млава је река у Србији. Дугачка је 158 km и десна је притока Дунава. Пловна је последња 3 km.

Настанак

Жагубичко врело

Млава настаје као Тисница у Кучајским планинама у источној Србији, под врхом Велики Крш. Река тече на север и протиче поред источних падина планине Бељаница, кроз скоро ненасељено подручје. Након што стигне до Хомоља, у Тисницу се на висини од 320 m улива јако Жагубичко врело и од те тачке река је надаље позната као Млава. Мерећи од Жагубичког врела, река је дугачка 94 km.

Етимологија

Име реке Млаве потиче из прасловенског језика, од ријечи млава, што значи немир, бука вика.

Угроженост реке Млаве

Данас овој реци прети нестанак усред градње малих хидроелектрана. Поред постојеће хидроцентрале која је у јуну 2020. изазвала велике поплаве, планирана је изградња још шест нових. Мала хидроелектрана у Крепољину ради без студије о безбедности и утицаја на животну средину, чиме су поред опстанка реке угрожени животи мештана и целокупног живог света. Ипак,због ширења еколошке свести у Србији све више активиста стаје у одбрану Млаве. Мештани Жагубице, Петровца на Млави, Малог Црнића, Пожаревца и других места се организују како би телима одбранили ову реку.

Горњи ток

Млава на почетку тече ка североистоку, али се брзо окреће ка северу. Протиче поред Жагубице, центра регије, и села Изварица (где са десне стране прима Јошаничку реку), Рибаре, Сиге и Ладне Воде.

У овом делу, Млава је пробила дугу Горњачко-рибарску клисуру, која потиче од Рибара, затим се шири у Крепољинско проширење (где се налази село Крепољин) и опет се сужава. Избивши на крају клисуре код села Ждрело близу манастира Горњак, Млава напушта Хомољски регион.

Средњи ток

У овом делу долина Млаве се шири како река протиче поред села Шетоње, где са леве стране прима притоке Мето и Шетоњску реку, Мало Лаоле (са десне стране Бистричка река), Велико Лаоле и стиже до градића Петровац на Млави, центра регије Млава. Река наставља на север, пролази поред села Каменово, Трновче и Рашанац и улази у равничарски регион Стиг.

Доњи ток

Ушће Топле Млаве

У доњем току Млава постаје пловна река при ушћу и дели се у много паралелних токова и изазива честе поплаве, па иако се много насеља налази близу реке, ниједно није на њеној обали. Села која се налазе близу Млаве су: Велико Село, Топоница, Калиште, Мало Црниће, Велико Црниће, Салаковац, Трњане, Набрђе, Бубушинац и Брадарац. У овом делу се у Млаву уливају њене две највеће притоке Чокордин са леве стране и Витовница са десне. Млава протиче неколико километара од Пожаревца.

Последња два насеља на току Млаве су село Дрмно и градић Костолац. У оба места се налазе рудници угља и налазе се у центру Костолачког басена. Млава не утиче у главно корито Дунава, већ у његов јужни рукавац Дунавац на висини од 65 m, који окружује мочварна ада Острво, највеће острво у Србији. У кишовитим годинама Млава се пробије кроз средину острва и подели га на два дела. Неки географи називају овај систем Могила, док се Дунавац сматра финалним делом тока Млаве, све док се он не врати назад у Дунав, источно од туристичког одмаралишта Рам.

Мапа басена

Карактеристике

Слив Млаве заузима површину од 2.810 km² и припада сливу Црног мора. Просечан проток у години на ушћу Млаве је 34 m³/s.

Историја

За Млаву се везују различити историјски догађаји и митови. Сматра се да је била најдража река цара Лазара који ју је посетио пре Косовског боја.

Литература

Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Спољашње везе

Magazin za nacionalnu geografiju, kulturu i tradiciju - Srbija plus
Светозар Николић СТАРОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК II примери са речником-Крагујевац, ЛИРА, 2005.
Vrelo Mlave на сајту turizamusrbiji.rs