Отворите главни мени

Младен Братић (Подграђе, 6. јун 1933Вуковар, 2. новембар 1991) био је генерал-мајор Југословенске народне армије. Као командант Новосадског корпуса, погинуо је у бици за Вуковар.[1]

МЛАДЕН БРАТИЋ
No portrait gray test-sr.svg
Младен Братић
Датум рођења(1933-06-06)6. јун 1933.
Место рођењаПодграђе
 Краљевина Југославија
Датум смрти2. новембар 1991.(1991-11-02) (58 год.)
Место смртиВуковар
 СФР Југославија
Професијавојно лице
Учешће у ратовимаРат у Хрватској
СлужбаЈугословенска народна армија
до 1991.
Чингенерал-мајор

БиографијаУреди

Младен Братић рођен је 6. јуна 1933. године у селу Подграђе код Невесиња, од оца Ђорђа и мајке Милене. Пре распада Југославије, Братић (тада пуковник) је био командант тенковске касарне у Панчеву. На функцији команданта Новосадског корпуса Југословенске народне армије дочекао је рат у Хрватској. Када је отпочела Вуковарска операција, Братић је изабран за једног од команданата. Братић је командовао северним делом операције а Миле Мркшић јужним делом. У северном делу је била једна механизована бригада, један механизовани пук из Панчева и 211 тенкова као појачање из Барање (који су били стационирани у Борову насељу).

ЈНА је 2. новембра 1991. отпочела искрцавање поморског десанта на Дунаву, потпомогнута паравојним снагама Арканове Српске добровољачке гарде. Током ове операције, генерал Братић је погинуо када је погођен топовском ватром у шуми Ђергај код Борова насеља. После погибије, наследио га је генерал-потпуковник Андрија Биорчевић (који је такође учествовао у бици за Вуковар) као командант Новосадског корпуса. Свеукупно, око 1.300 војника ЈНА изгубило је живот у бици у Вуковару и околним местима.

Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[2] Сахрани су присуствовали Аркан, Момчило Голијанин, Горан Хаџић, Живота Панић и Благоје Аџић између осталих. Братић је једини генерал на југословенској/српској страни који је погинуо у ратовима на простору бивше Југославије.[3]

Постоји иницијатива да једна од улица у Новом Саду понесе име генерала Братића.[4]

РеференцеУреди

  1. ^ Mario Šebetovsky (July 2002): "The Battle of Vukovar: The Battle That Saved Croatia" (pp. 9–10). Приступљено 23 July 2016.
  2. ^ Списак сахрањених
  3. ^ Транскрипт са суђења у Хагу
  4. ^ Иницијатива да генерал Младен Братић добије улицу у Н. Саду