Модернизам

„Модерна” преусмерава овде. За друге употребе погледајте страницу Модерна (вишезначна одредница).

Модернизам, односно модерна (нем. Moderne), динамичан и релативан појам који се користи као ознака за савремене појаве у књижевности и уметности, односно оно што је ново, иновативно у односу на традицију, и у том значењу је преузет из француског језика. У немачкој литератури се користио израз „модерна” који је ушао у већину словенских језика па и у српски.

Френк Лојд Рајт, Соломон Гугенхајмов музеј 1946–1959

Лудвиг Мис ван дер Рое — зграда у Чикагу

У свом најопштијем смислу, модерна није покрет, већ просто „маска” за сукоб и устанак против традиције, као и безброј супротстављених схватања како би требало да изгледа модерно друштво с краја 19. и до половине 20. века, његова култура и уметност.

Хомогенизација различитих пракси током „модерне” и њеног коначног разумевања као покрета и критичке категорије десила се 1950-их, захваљујући ономе што је Рејмонд Вилијамс назвао „послератним споразумом уз пратеће академско саучествовање и одобрење”. Претпоставке које су биле у основи ове конструкције биле су најпре да је први налет „модерне” завршен, а да је у свом селективном канонизованом облику она већ прерасла у „високу модерну”; затим, да је суштина модернистичког импулса био дух формалистичког експериментисања. Ова друга претпоставка је, у ствари, такође била кључна у утицајној дефиницији „модерне” у уметности коју је дао Клемент Гринберг. Према Гринбергу, критички, саморефлексивни, кантовски дух покретао је модернистичко експериментисање — чији је органски развој и врхунац отелотворио амерички апстрактни експресионизам. Ове идеје су постале доминантне и у формулацијама које се тичу модерне у књижевности.

Израз „модерна” се користио као ознака за различите покрете у књижевности, уметности, друштвеним наукама и филозофији, наиме, натурализам, декаденцу, импресионизам, симболизам, футуризам, дадаизам, експресионизам, неоромантизам, надреализам, егзистенцијализам.

Модерност и модернизам: друштвено-економски контекст

Индустријализацијом у Европи и Северној Америци дошла је и модерност: градови су расли јер је све мање пољопривредних послова подстакло раднике да траже запослење у индустријској производњи. Нагли пораст становника у градовима као што су Париз и Лондон довео је до експанзије предузећа која су имала за циљ да опслужују потребе ових нових грађана: ресторани, барови, позоришта, музичке сале, пансиони и гостионице, множили су се великом брзином. Ова предузећа су отворила много радних места, а истовремено су увела нове друштвене навике и очекивања. Укорењена у урбаној култури, где су слободне активности као и дневне потрепштине доступне у трговинама, модерност се односи на стање постиндустријског, капиталистичког друштва. Модернизам је једноставно културни израз овог облика друштвене организације. Повезан са идејама напретка и новина, модернизам одражава доминантни етос друштва у којем потрошња – нових облика забаве заједно са животним потрепштинама – има средишњу улогу у свакодневним активностима човека. Један од сигналних маркера успона модернизма на Западу била је појава робне куће и идеја куповине као активности у слободно време. Као што је индикативно за цели модернизам, свеприсутна је одређена амбивалентност према самој модерности. Многи су поздравили технолошки напредак и економски просперитет који је модерност, наизглед, подстицала. Други су, међутим, били опрезни према његовом нагласку на променама и сталној ревизији производних процеса, примећујући тенденцију капитализма да крвнички експлоатише раднике и доприноси жалосним условима живота сиромашних. У таквим околностима модерна уметност, као и сви облици модернизма, може се сматрати одговором на различите политичке, социолошке, економске и културне притиске модерности.

Карактеристике

Термин „модерна” се почео употребљавати у доба ренесансе као обележавање уметности за разлику од античке уметности у Италији „arte moderna” за разлику од „arte antica” и како је у средњем веку средњовековна уметност схватана као доба назадовања у уметности овај појам је обележавао позитивне тенденције и напредак. У 19. веку се овај израз употребљава за обележавање уметности која има напредне квалитете. У ширем смислу речи се данас овим појмом обележава уметност с краја 19. и до половине 20. века. Израз „модерно” се не мора једнозначно разумети, јер се такође понекад користи за обележавање савремености односно савремене уметности.

Модернизам је покрет у култури. Јавио се као интелектуални бунт. Обухвата целокупни човеков духовни и стваралачки корпус. Он је отпор против клишеа, култа ауторитета и правила, против академске традиције касног 19. века али и свих претходних векова. Он легализује авангарду као неминовност и нормалност у новом времену. Озакоњује промену. Модернизам је нова научна мисао, нова економска и политичка мисао долазећег модерног доба. Модернизам је покрет који генерално укључује прогресивну уметност и архитектуру, музику, књижевност, ликовну уметност и графички дизајн и јавио се у деценијама које су претходиле 1914.

Узроци

Уметност дели судбину културе. Тако уметност и све најличније њено, промене, правци, стилови и сви други њени укуси, имају с мултикултуралном супстанцом нераскидиву повезаност.

Модерна се као мисао и идеја јавља ко зна када, где и од кога. Она је процес. Модерна је културни ниво – достигнуће. Она није смишљана, нити је произведена, још мање случајност, она није доколица и краћење времена, она није импровизација. Она је законитост, она је закономерност. Она је, једноставно речено, морала настати.

У настајању модерне у уметности пресудну улогу има општи ниво културе у времену када она настаје и нарастао човек. Корелат, човек- једини и свеобухватни њен узрок, и нарастао човек, њен најрафиниранији и најсофистициранији след, делају нераскидиво. Зато је фатална могућност утицаја, посебно, филозофије, као и природних наука.

Она и настаје у природним накукама, филозофији, психологији. Оне је порађају.

Еволуиралој европској и светској мисли ка Модерни, немерљив и пресудан допринос даје фундаментална наука.

Алберт Ајнштајн релативизује важност еуклидске геометрије и Њутнове класичне физике проглашавајући их само посебним случајем једне другачије истине. Простор и време нису апсолутни — вишедименузионалност — закривљеност простора и времена — Општа и Специјална теорија релативитета... Тврди се «немогуће», да о једном догађају, постоје две потпуно опречне и мада искључиве, ипак истине (да је неко кретање истовремено и праволинијско и криволинијско). Ајнштајн нерелативизује утисак о истини већ саму истину.

Ту су и Ернест Радерфорд и Нилс Бор. Руши се мит о култу недељивости атома. Ушавши у његову структуру, великани упозоравају да нема вечно важећих истина, нити апсолутне невиности, као и Планкова Квантна теорија физике, која као «најзанесенија фантазија», тврди да нешто може истовремено да постоји и непостоји — квант, да је та честица на прелазу из непостојања у постојање ; виши степен у хијерархију немогућег је прелазак енергије у материју и обратно.

У филозофији: ... Ниче, Хајдегер, Шпенглер ... У психологији: Фројд, Јунг, Вајнингер, Фром, Канети...

Психоанализа сондира најтајанственије и најмрачније просторе подсвесног, тврдивши да он, ма како недоступан и невидљив, у потпуности одређује видљиви универзум свесног. Фројд, на даље, примерава и легализује сан човеку, дајући му важност јаве.

Гоген каже да му не пада на памет да сатима црта нечији портрет јер је измишљена фотографија и фото-апарат који са много већом тачношћу у делићу времна портретишу. То је тло на коме се рађа мисао да тачност и није истина. Ту се отвара простор за све оно што зовемо модерном у уметности. Модерна је најдемократискији ниво у уметности. Она је то у свим аспектима своје појавности. Мишљења и естетике су дозвољени до различитости, што представља богатство и дефиницију њеног демократског квалитета.

Ова знања и оваква светска мисао, охрабрују и убрзавају мисао. Успостављају нов квалитет. Последица је препород не само у науци већ и у уметности.

Уметност, ка својој аутономији, хоће даље од утиска, од узрока. Испитује, колико далеко се може отићи занемарујући дотадашња правила и навике, и има ли границе променама, до којих нешто опстаје као уметност. «Дрско и безбожно» се тражи потврда да уметност постоји по себи. Ово је тло које порађа Модерну. Модерна је духовни акт настао одређеним нивоом културе.

Неки теоретичари праве поделу 20. век на модернизам и постмодернизам, док их други сматрају само сегментима истог периода.

Види још

• Модерна уметност
• Модерна архитектура
• Баухаус
• Архитектура функционализма
• Архитектура рационализма
• Архитектура експресионизма
• Конструктивистичка архитектура
• Интернационални стил у архитектури
• Архитектура брутализма
• Органска архитектура

Литература

• Клајн, Иван; Шипка, Милан, ур. (2006). „модерна”. Велики речник страних речи и израза. Нови Сад: Прометеј. 
• Kolocotroni, Vassiliki, Goldman, Jane, and Taxidou, Olga (Edited by), Modernism: An Ontology of Sources and Documents, The University of Chicago Press, 1998 ::: примерак : archive.org
• Stangos, Nikos (edit. by; rev. and enl. edit.), Concepts of Modern Art, Thames and Hudson, London, 1981 примерак : archive.org
• Rotzel, Willy, Constructive Concepts : A History of Constructive Art from Cubism to the Present, Rizzoli, New York, 1989 ::: примерак : archive.org
• H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.
• Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972.
• Udo Kulterman, Savremena arhitektura, Novi Sad 1971.
• Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976
• Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939.
• John Barth (1979) The Literature of Replenishment, later republished in The Friday Book (1984).
• Eco, Umberto (1990) Interpreting Serials in The limits of interpretation, pp. 83–100, excerpt Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јул 2011)
• Everdell, William R. (1997) The First Moderns: Profiles in the Origins of Twentieth Century Thought (Chicago: University of Chicago Press).
• Gerald Graff (1973) The Myth of the Postmodernist Breakthrough, TriQuarterly, 26 (Winter, 1973) 383–417; rept in The Novel Today: Contemporary Writers on Modern Fiction Malcolm Bradbury, ed. (London: Fontana, 1977); reprinted in Proza Nowa Amerykanska, ed., Szice Krytyczne (Warsaw, Poland, 1984); reprinted in Postmodernism in American Literature: A Critical Anthology, Manfred Putz and Peter Freese, eds. (Darmstadt: Thesen Verlag, 1984), 58–81.
• Gerald Graff (1975) Babbitt at the Abyss: The Social Context of Postmodern. American Fiction, TriQuarterly, No. 33 (Spring 1975), pp. 307–337; reprinted in Putz and Freese, eds., Postmodernism and American Literature.
• Orton, Fred and Pollock, Griselda (1996) Avant-Gardes and Partisans Reviewed, Manchester University.
• Steiner, George (1998) After Babel, ch.6 Topologies of culture, 3rd revised edition
• Art Berman (1994) Preface to Modernism, University of Illinois Press.
• Robert Archambeau. “The Avant-Garde in Babel. Two or Three Notes on Four or Five Words”, Action-Yes vol. 1, issue 8 Autumn 2008.
• Armstrong, Carol and de Zegher, Catherine (eds.), Women Artists as the Millennium, Cambridge, MA: October Books, MIT Press, (2006) ISBN 978-0-262-01226-3.
• Aspray, William & Philip Kitcher, eds., History and Philosophy of Modern Mathematics, Minnesota Studies in the Philosophy of Science vol. XI, Minneapolis: University of Minnesota Press, 1988
• Bäckström, Per (ed.), Centre-Periphery. The Avant-Garde and the Other, Nordlit. University of Tromsø, no. 21, 2007.
• Bäckström, Per. ”One Earth, Four or Five Words. The Peripheral Concept of ’Avant-Garde’”, Action-Yes vol. 1, issue 12 Winter 2010
• Bäckström, Per & Bodil Børset (eds.), Norsk avantgarde (Norwegian Avant-Garde), Oslo: Novus, 2011.
• Bäckström, Per & Benedikt Hjartarson (eds.), Decentring the Avant-Garde, Amsterdam & New York: Rodopi, Avantgarde Critical Studies, 2014.
• Bäckström, Per and Benedikt Hjartarson. “Rethinking the Topography of the International Avant-Garde”, in Decentring the Avant-Garde, Per Bäckström & Benedikt Hjartarson (eds.), Amsterdam & New York: Rodopi, Avantgarde Critical Studies, 2014.
• Baker, Houston A., Jr., Modernism and the Harlem Renaissance, Chicago: University of Chicago Press, 1987
• Berman, Marshall (1982). All That Is Solid Melts Into Air: The Experience of Modernity. Second ed. London: Penguin. ISBN 0-14-010962-5. 
• Bradbury, Malcolm, & James McFarlane (eds.), Modernism: A Guide to European Literature 1890–1930 (Penguin "Penguin Literary Criticism" series, (1978) ISBN 0-14-013832-3).
• Brush, Stephen G., The History of Modern Science: A Guide to the Second Scientific Revolution, 1800–1950, Ames, IA: Iowa State University Press, 1988
• Centre Georges Pompidou, Face a l'Histoire, 1933–1996. Flammarion, (1996) ISBN 2-85850-898-4.
• Crouch, Christopher, Modernism in art design and architecture, New York: St. Martin's Press, 2000
• Eysteinsson, Astradur, The Concept of Modernism, Ithaca, NY: Cornell University Press, 1992
• Friedman, Julia. Beyond Symbolism and Surrealism: Alexei Remizov's Synthetic Art, Northwestern University Press, (2010) ISBN 0-8101-2617-6 (Trade Cloth)
• Frascina, Francis, and Charles Harrison (eds.). Modern Art and Modernism: A Critical Anthology. Published in association with The Open University. London: Harper and Row, Ltd. Reprinted, London: Paul Chapman Publishing, Ltd., 1982.
• Gates, Henry Louis. The Norton Anthology of African American Literature. W.W. Norton & Company, Inc., 2004.
• Hughes, Robert, The Shock of the New: Art and the Century of Change (Gardners Books, (1991) ISBN 0-500-27582-3).
• Kenner, Hugh, The Pound Era (1971), Berkeley, CA: University of California Press, 1973
• Kern, Stephen, The Culture of Time and Space, Cambridge, MA: Harvard University Press, 1983
• Kolocotroni, Vassiliki et al., ed.,Modernism: An Anthology of Sources and Documents (Edinburgh: Edinburgh University Press, 1998).
• Levenson, Michael, (ed.), The Cambridge Companion to Modernism (Cambridge University Press, "Cambridge Companions to Literature" series, (1999) ISBN 0-521-49866-X).
• Lewis, Pericles. The Cambridge Introduction to Modernism (Cambridge: Cambridge University Press, 2007).
• Nicholls, Peter, Modernisms: A Literary Guide (Hampshire and London: Macmillan, 1995).
• Pevsner, Nikolaus, Pioneers of Modern Design: From William Morris to Walter Gropius (New Haven, CT: Yale University Press, (2005) ISBN 0-300-10571-1).
• The Sources of Modern Architecture and Design (Thames & Hudson, "World of Art" series, (1985) ISBN 0-500-20072-6).
• Pollock, Griselda, Generations and Geographies in the Visual Arts. (Routledge, London, (1996) ISBN 0-415-14128-1).
• Pollock, Griselda, and Florence, Penny, Looking Back to the Future: Essays by Griselda Pollock from the 1990s. (New York: G&B New Arts Press, (2001) ISBN 90-5701-132-8)
• Potter, Rachael (јануар 2009). „Obscene Modernism and the Trade in Salacious Books”. Modernism/Modernity. 16 (1). ISSN 1071-6068. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Sass, Louis A. (1992). Madness and Modernism: Insanity in the Light of Modern Art, Literature, and Thought. New York: Basic Books. Cited in Bauer, Amy (2004). "Cognition, Constraints, and Conceptual Blends in Modernist Music", in The Pleasure of Modernist Music. ISBN 1-58046-143-3.
• Schorske, Carl. Fin-de-Siècle Vienna: Politics and Culture. Vintage, (1980) ISBN 978-0-394-74478-0.
• Schwartz, Sanford, The Matrix of Modernism: Pound, Eliot, and Early Twentieth Century Thought, Princeton, NJ: Princeton University Press, 1985
• Tyler, William J., ed. Modanizumu: Modernist Fiction from Japan, 1913–1938. University of Hawai'i Press, 2008.
• Van Loo, Sofie (ed.), Gorge(l). Royal Museum of Fine Arts, Antwerp, (2006) ISBN 978-90-76979-35-9.
• Weir, David, Decadence and the Making of Modernism, 1995, University of Massachusetts Press, ISBN 978-0-87023-992-2.
• Weston, Richard, Modernism (Phaidon Press, (2001) ISBN 0-7148-4099-8).
• de Zegher, Catherine, Inside the Visible. (Cambridge, MA: MIT Press, 1996).

Спољашње везе

• Јован Деретић: Кратка историја српске књижевности, Модерна
• Новица Петковић: Књижевност 20. века, Модерна
• Masters of Modernism
• J.G. Ballard on Modernism
• Modernism: back when it meant something by John Haber
• Modernism/Modernity Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јун 2010), official publication of the Modernist Studies Association
• Pope St. Pius X's encyclical Pascendi, in which he defines Modernism as "the synthesis of all heresies".
• Modernism vs. Postmodernism
• Hoppé, E. O., photographer, Edwardian Modernists.
• Malady of Writing. Modernism you can dance to An online radio show that presents a humorous version of Modernism
• Modernism Lab @ Yale University
• Modernism vs. Postmodernism