Модрушко-ријечка жупанија
Модрушко-ријечка жупанија (лат. Comitatus Modrusiensis; мађ. Modrus-Fiume vármegye; нем. Komitat Modrusch-Fiume) била је жупанија унутар Краљевине Хрватске и Славоније. Основана је 1886. године, а средиште жупаније био је град Огулин. Сама Ријека није припадала овој жупанији, него је посебним додатком Хрватско-угарској нагодби, названим Ријечка крпица, потпала под непосредну мађарску управу.
| Модрушко-ријечка жупанија | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1886.—1922. | |||||||||
 Грб
| |||||||||
 | |||||||||
| Главни град | Огулин | ||||||||
| Регија | Балкан | ||||||||
| Земља | 1. Аустроугарска (Угарски део Монархије, Хрватска-Славонија) 2. Држава Словенаца, Хрвата и Срба 3. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца | ||||||||
| Површина | 4.879 км2 км2 | ||||||||
| Становништво | 231.654 (1910) | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | Бивша жупанија | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1886. | ||||||||
• Укинуто | 1922. | ||||||||
| |||||||||
Географија
уредиМодрушко-ријечка жупанија граничила је с аустријским земљама Истром и Крањском, Босном и Херцеговином под заједничком аустроугарском управом, те хрватско-славонским жупанијама Загребачком и Личко-крбавском. Жупанија је имала и део обале Јадранског мора. Око 1910, покривала је 4.879 км2.
Историја
уредиМодрушко-ријечка жупанија формирана је 1886. године, по окончању процеса развојачења Војне крајине и накнадног прикључења крајишких области Краљевини Хрватској и Славонији. На подручјима старог Карловачког генералата, развојачење је извршено 1873. године, али те области нису одмах прикључене Краљевини Хрватској и Славонији, већ су добиле посебну земаљску управу, која се делила на шест крајишких окружја, међу којима је било и Огулинско-слуњско окружје. Тек 1881. године, сва крајишка окружја прикључена су Краљевини Хрватској и Славонији, која је тиме добила границу на рекама Уни и Сави, али ни тада није спроведена интеграција тих области у жупанијски систем. У оквирима проширене Краљевине, прикључена окружја наставила су да постоје све до 1886. годинне, када је жупанијско уређење протегнуто и на те просторе, тако да је спајањем Огулинско-слуњског окружја са Ријечком жупанијом основана нова Модрушко-ријечка жупанија.[1][2]
Иако је у називу имала помен Ријеке, тај се град није налазио у саставу жушаније, што је било последица дуготрајних спорова између Загреба и Будимпеште. Пошто у изворном тексту Хрватско-угарске нагодбе (1868) није било помена о припајању Ријеке Угарској, у текст нагодбе је накнадно убачена „Ријечка крпица“ и то у облику долепљеног додатка назива „члан 66.“ Тим су чином град, његова лука и целокупни ријечки котар припали Мађарској уз дозволу да о ријечкој аутономији одлуку донесу заступници града и Угарског и Хрватског сабора. Заступници Угарске и Ријеке натерали су Хрватски сабор да прихвати управу централне угарске владе над Ријеком, али да такво стање буде привремено. Ову одлуку је у јулу 1870. потврдио и цар Фрањо Јосиф I, тако да се Ријека није нашла ни у саставу новоустановљене Мордушко-ријечке жупаније (1886).
Такво стање трајало је до 1918. године, када је Хрватски сабор раскинуо државно-правне везе с Аустријом и Угарском. Након уједињења 1918. гоидне, овој жупанији су припојени острво Крк и општина Кастав. Наставила је да постоји као административна јединица све до увођења нове обласне организације (1921-1924), када је ушла у састав Приморско-крајишке области.[3]
-
Модрушко-ријечка жупанија са острвом Крк и општином Кастав након утврђивања спољних граница Краљевине СХС 1920. године
Становништво
уредиПрема попису из 1910, ова је жупанија бројала 231.654 становника који су говорили следећим језицима:[4]
- Хрватски језик: 152.210
- Српски језик: 74.894
- остали
Административна подела
уредиПочетком 20. века, Модрушко-ријечка жупанија била је подељена на следеће котареве:[5]
| Котареви | |
|---|---|
| Котар | Средиште |
| Чабар | Чабар |
| Цриквеница | Цриквеница |
| Делнице | Делнице |
| Огулин | Огулин |
| Сушак | Бакар |
| Слуњ | Слуњ |
| Војнић | Војнић |
| Врбовско | Врбовско |
Референце
уреди- ^ Valentić 1981.
- ^ Planinić 1992, стр. 173-183.
- ^ Димић 2001, стр. 111-117.
- ^ „1910 census”. Архивирано из оригинала 02. 06. 2015. г. Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Districts of Croatia-Slavonia in 1914 Архивирано 2012-08-04 на сајту Archive.today (језик: мађарски)
Литература
уреди- Valentić, Mirko (1981). Vojna krajina i pitanje njezina sjedinjenja s Hrvatskom 1849-1881. Zagreb: Centar za povijesne znanosti; Institut za historiju radničkog pokreta Hrvatske.
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Крестић, Василије (1991). Историја Срба у Хрватској и Славонији 1848-1914. Београд: Политика.
- Planinić, Silvana (1992). „Krajiško okružno upraviteljstvo (distrikti) i krajiške imovne općine u Hrvatsko-slavonskoj krajini”. Arhivski vjesnik. 34-35 (1991-1992): 173—183.