Mozilla Firefox

интернет прегледач
(преусмерено са Мозила фајерфокс)

Mozilla Firefox (транскр. Мозила фајерфокс) је веб-прегледач отвореног кода који је направила компанија Mozilla. Раније је био познат под именима „Phoenix“ и „Firebird“, а настао је на темељима погона „Gecko“, који је користио и раније популарни веб-прегледач Netscape. Од 9. новембра 2004, од верзије 1.0, Firefox је постао озбиљна конкуренција Internet Explorer-у, а данас Google Chrome-у.[1]

Mozilla Firefox
Firefox logo, 2019.svg
Firefox Quantum (57.0) on Windows 10.png
Програмер(и)Фондација Mozilla
Прво издање9. новембар 2004.
Стабилно издање
70.0.1 / 31. октобар 2019.
Спремиште Уреди на Википодацима
Написан уC++
XUL
XBL
JavaScript
CSS
Оперативни системсви
ПлатформаВише платформи
Доступан на90 језика
Типвеб-прегледач
ЛиценцаMPL, MPL/GPL/LGPL
Веб-сајтhttps://www.mozilla.org/firefox/

ИсторијаУреди

Дејв Хајат (енгл. Dave Hyatt) и Блејк Рос (енгл. Blake Ross) су почели да раде на пројекту „Firefox“ као експерименталном издању пројекта „Mozilla“. Веровали су да су комерцијални захтеви Netscape-а компромитовали корисност Mozill-е[2]. Како би се борили против тога што су видели, направили су самостални прегледач, са којим су планирали да замене пакет „Mozilla“. Дана 3. априла, Mozilla је објавила да планирају да промене фокус са пакета „Mozilla“ на Firefox и Thunderbird [3].

Пројекат „Firefox“ је доживео неколико промена имена. Промењен је првобитни назив Phoenix јер је нарушавао робну марку Phoenix Technologies. Firebird, име које је одабрано као замена, изазвало је жестоку реакцију истоименог бесплатног сервера бази података[4][5][6]. Као одговор, Фондација Mozilla изјавила је да прегледач увек треба да носи име „Mozilla Firebird“, како би се избегла забуна са софтвером за базе података. Настављени притисак заједнице програмера база података условио је још једну промену имена; 9. фебруара 2004. Mozilla Firebird постала је „Mozilla Firefox“[7], често називан једноставно само као „Firefox“, а понекад и скраћено „Еф икс“ енгл. FX[8].

Firefox је прошао кроз много верзија пре издавања верзије 1.0, која се појавила 9. новембра 2004. Након серије сигурносних и исправки стабилности, фондација Mozilla је 29. новембра 2005. објавила прво веће унапређење, верзију 1.5 Firefoxа. Верзију 2 Mozilla је објавила 24. октобра 2006. године. Ова верзија је укључивала поправке у табовима, управљач за проширења (екстензије), изгледу, претрази, новој опцији за повратак изгубљених сесија, провери грешака при куцању, и сигурносној заштити „антифишинг“ која је убачена као додатак који је направио Гугл[9][10], а касније убачен и у сам програм[11]. Јануара 2008. покренуто је уживо подршка преко Интернета, које покрећу волонтери уз помоћ софтвера „Џајв“ (енгл. Jive Software). Било ко може поставити питање, а одговор је загарантован. Понекад, постоји могућност да разговарате уживо и са агентом за подршку.

Историја издањаУреди

Боја/значење:
Стара верзија Тренутна верзија Бета верзија Будућа верзија
Назив прегледача Верзија погона Gecko Верзија Кодни назив Датум издавања Значајније промене
Phoenix 1.2 0.1 Pescadero 3. септембар 2002. Прво издање, прилагодљива палета алатки, брза претрага
0.2 Санта Круз 1. октобар 2002. Палета са стране, управљање проширењима.
0.3 Lucia 14. октобар 2002. Блокирање слика, блокирање нежељених прозора, табовано прегледање.
1.3 0.4 Oceano 19. октобар 2002. Теме, унапређено блокирање нежељених прозора, прилагодљива палета алатки.
0.5 Naples 7. децембар 2002. Више почетних страна, мени са стране и напредни преглед историје посета
Mozilla Firebird 1.5 0.6 Glendal 17. мај 2003. Нова основна тема (Qute), омиљене странице и унапређење приватности, глатко скроловање, аутоматско смањење слика.
0.7 Indio 15. октобар 2003. Аутоматско скроловање, управљање лозинкама, унапређење подешавања.
Mozilla Firefox 1.6 0.8 Royal Oak 9. фебруар 2004. Инсталациони програм за Windows, рад без мреже, омиљене странице и управљање преузиманим датотекама, нови логотип.
1.7 0.9 One Tree Hill 15. јун 2004. Нова основна тема („Winstripe“), миграција података, нови управљач тема/проширења, смањена величина програма, нови систем помоћи, инсталациони програм за Линукс, иконица за електронску пошту (само за Windows).
1.0 Phoenix 9. новембар 2004. Званично издање 1.0. званичне локализоване верзије. Додате нове могућности као што су подршка за протоколе „RSS/Atom feed“, претрага директно из палете алатки, претрага проширења. „Крај живота“ наступио је 13. априла 2006. са издањем верзије 1.0.8[12][13].
1.8 1.5 Дир Парк 29. новембар 2005. Званично издање верзије 1.5. Додата подршка за формат SVG, унапређење изгледа, JavaScript 1.5 и CSS 2/3. „Крај живота“ 30. маја 2007. са издањем верзије 1.5.0.12[14].
Mozilla Firefox 2 1.8.1 2.0 Бон Ехо 24. октобар 2006. Званична верзија 2.0. Нове могућности као што је повратак сесија након „пуцања“ прегледача, предлагање при претрази за Google и Yahoo, нови менаџер проширења, преглед веб-фидова, заштита против фишинга, и кратак опис омиљених страница. Тема „Winstripe“ је освежена. Додата је подршка за JavaScript 1.7.
2.0.0.14 16. април 2008. Званично издавање верзије 2.0.0.14. Додатна стабилност и сигурносне исправке.
Mozilla Firefox 3 1.9 3.0 Gran Paradiso 17. јун 2008. Званично издање верзије 3.0[15]. Као основа за графику се користи Каиро. Какао виџети укључени за Mac OS X издања. API укључен из WHATWG. Измене како се HTML објекат учитава и како се приказују веб-странице. Нови SVG елементи и филтери, унапређена SVG спецификација. Сагласност са скупом тестова Acid2. Нова унапређења изгледа, укључујући различите подразумеване теме за различите оперативне системе, нови менаџер преузимања датотека. Windows 95, 98, ME и Mac OS X v10.3.9[16] и нижи више нису подржани оперативни системи. Addons.mozilla.org интегрисан у прозор додатака. Подршка за APNG датотеке.
1.9.1 3.5[17] [[Mozilla Firefox#Version 3.5|Shiretoko]][18] 13. јун 2009. Побољшана верзија погона Gecko. Текстуални API. Подршка за коришћење слика за уоквиривање текста. Подршка за избор JavaScript упита. Неколико побољшања у „паметној адресној траци“. Сигурни режим сурфовања. Локално сурфовање засновано према Google-у (geolocation).
Mozilla Firefox 3.6 1.9.2 3.6 [[Mozilla Firefox#Version 3.6|Namoroka]] 21. јануар 2010.
Mozilla Firefox 4.0 2.0 4.0 [[Mozilla Firefox#Version 4.0|Tumucumaque]] 22. март 2011.
Mozilla Firefox 5.0 5.0 5.0 21. јун 2011.
Mozilla Firefox 5.0.1 5.0.1 5.0.1 Ажурирање за решење проблем стабилност у Mac OS X 11. јул 2011.

ОсобинеУреди

Погодности укључене у Firefox су отварање табова, провера граматике, напредна претрага, фаворити уживо, интегрисани менаџер преузимања датотека, и сервис за претраживање у који је укључен Google. Развијачи Firefoxа су циљали да произведу веб-прегледач који „само сурфује интернетом“[19] и обезбеђује најбоље могуће сурфовање, најширој могућој групи корисника[20]

Корисници могу да прилагођавају Firefox са разним екстензијама и темама. Mozilla одржава базу додатака на addons.mozilla.org са приближно 2.000 додатака од септембра 2007.[21]

Firefox пружа окружење за веб-програмере у којем они могу да користе уграђене алатке, као што је конзола за грешке или DOM инспектор, или екстензије, као што је Firebug.

Подршке стандардаУреди

Удео Firefoxа на тржишту по верзијама (јануар 2007.[22])
Firefox 1.0 0,34%
Firefox 1.5 0,53%
Firefox 2 16,02%
Firefox 3 0,10%
Укупно 16,98%

Mozilla Firefox подржава многе веб-стандарде, укључујући HTML, XML, XHTML, SVG 1.1 (делимично)[23], CSS, ECMAScript (JavaScript), DOM, MathML, DTD, XSLT, XPath, и PNG слике са алфа транспарентношћу.[24] Firefox такође подржава понуде за стандарде направљене од стране WHATWG као клијент,[25][26] и канвас елемент.[27]

Премда Firefox 2 не дозвољава Acid2 стандард, Firefox 3 Бета 2 дозвољава.[28]

БезбедностУреди

Firefox користи сендбокс сигурносни механизам,[тражи се извор] и лимитира скрипте од приступања података са другог веб-сајта базираном на истом оригиналну полису.[29] Користи SSL/TLS да заштити комуникацију са серверима који користе јаку криптографију када користе https протокол.[30] Такође пружа подршку за веб-апликације које користе смарт-карту за проверу аутентичности.[31]

Фондација Mozilla омогућава „лов на баг-ове“ истраживачима који открију сигурносне пропусте у Firefoxу.[32] Званична упутства за савладавање безбедносних рањивости обесхрабрило је рана откривања рањивости тако да нападачима не да предност у стварању потенцијалних експлоита.[33]

Firefox има мање јавних познатих не решених сигурносних пропуста од [[Internet Explorer]]а, напреднија безбедност је често цитирана као разлог да се пребаците са Internet Explorerа на Firefox.[34][35][тражи се извор][36] Вашингтон пост извештава да је критични безбедносни пропуст у Internet Explorerу био активан 284 дана у 2006. У поређењу, безбедносни пропуст у Firefoxу је био активан 9 дана пре него што је Mozilla решила проблем.[37]

2006. године, Symantec-ова студија је показала да, иако је Firefox превазишао остале прегледаче у броју потврђених рањивости те године у септембру, су те рањивости брже исправљене него оне нађене у осталим прегледачима.[38] Symantec је касније појаснио њихову изјаву, говорећи да Firefox и даље има мање пропуста од Internet Explorerа, колико су пребројали безбедносни истраживачи.[39] Како од 2. јануара 2008, Firefox 2 има пет нерешених сигурносних пропуста, најјачи од њих је Secunia прогласила „мање критичним”.[40] Internet Explorer има седам нерешених пропуста, Secunia је најјачи од њих прогласила као „умерено критичан“.[41]

ЛиценцирањеУреди

Firefox је слободан и отворен софтвер, налази се под тројном лиценцом, MPL, GPL и LGPL. Ове лиценце дозвољавају свима да гледају, мењају и/или редистрибуирају изворни код, и неколико јавно издатих апликација су прављене на њему, на пример, Netscape, Flock и -{Songbird} су направљени на коду из Firefoxа.

Званично издате верзије Firefoxа са mozilla.com су лиценциране под Mozilla EULA.[42] Неколико елемената не падају под услове тројне лиценце и заштићени су под EULA, укључујући трајдмарковано Firefoxово име и изглед, и додатак за пријаву грешака. Међутим, BreakPad, систем за пријаву грешака отвореног кода се очекује да ће заменити интегрисани Firefox-ов систем у верзији 3.0.[43] Према очекиваним плановима, Firefox 3.0 ће бити прва верзија која је потпуно отвореног кода.

У прошлости, Firefox је био лиценцирам само под лиценцом MPL,[44] коју FSF дефинише као слабу заштиту права; лиценца дозвољава, на разне лимитиране начине, употребу дериватних радова. Додатно, код под MPL лиценцом не може легално да се веже за код под GPL или LGPL лиценцом.[45][46] Због овога, Mozilla је прелиценцирала Firefox у тројну лиценцну шему MPL, GPL, и LGPL. Због овога, програмери су слободни да изаберу под коју ће да примају код и да га даље користе: GPL или LGPL везивање и дериватни радови када се оне користе, или MPL уколико њу изаберу.[44]

Проблеми са заштићеним именом и знакомУреди

 
Облик глобуса који користи Firefox без званичних натписа

„Mozilla Firefox“ представља, заједно са званичним логотипом Firefoxа представља заштићено име и знак и може се користити само при дозвољеним условима. Било ко може да редистрибуише званична издања али у неизмењеној форми (изворни код исти), и да користи Firefoxово име за такву дистрибуцију, али се ограничења налажу само на измењеним изворним кодовима.[47]

У вези са фондацијом Mozilla и њиховим захтевима да се зауставе одређене дистрибуције отвореног кода од употребе регистрованог имена и заштићеног знака "Firefox", постојале су неке контроверзе . Шеф Мозиле, Мичел Бејкер изјавио је у интервјуу из 2007. године да дистрибуције могу слободно да користе Firefoxово име и заштићени знак уколико није измењен изворни код.[48]

РекламирањеУреди

Firefox се брзо прилагодио корисницима. У првој години постојања, имао је стотину милиона преузимања,[49] праћених серијама агресивне маркетиншке кампање, названих „маркентиншке недеље“ које су 2004. водили Блејк Рос и Аса Доцлер.[50]

Дана 2. септембра 2004,[51] покренут је маркетиншки портал под називом „раширимо Firefox“ ("Spread Firefox"). Портал је направио програм дугмића "Get Firefox" (преузми Firefox).

„Светски дан Firefoxа“, је кампања која је почела 15. јула 2006,[52] на трећу годишњицу оснивања Фондације Mozilla [53] и трајала до 15. септембра 2006.[54] Учесници су се регистровали као пријатељи на сајту кампање како би се њихово име пронашло на Firefoxовом зиду пријатеља, дигиталном зиду који је био приказан испред седишта фондације.

Дана 21. фебруара 2008. због постизања цифре од 500 милиона преузимања, заједница Firefoxа је прославила посећујући FreeRice како би скупила 500 милиона зрна пиринча.[55]

Реакције критикеУреди

Forbes је назвао Firefox најбољим прегледачем у свом коментару из 2004. године.[56] PC World прогласио је Firefox „производом године“ у 2005. на њиховој листи „100 најбољих производа 2005. године“.[57] Након објављивања Firefoxа 2 и [[Internet Explorer 7|Internet Explorerа 7]] 2006. године, PC World је упоредио оба и прогласио да је Firefox бољи прегледач.[58] Магазин Which? назвао је Firefox својим најбољим избором међу прегледачима.[59]

Internet Week је објавио чланак у којем су многи читаоци пријавили велико заузеће меморије код Firefoxа 1.5.[60] Развојни тим Mozill-е је изјавио да је веће заузеће меморије код Firefoxа 1.5 делимично изазвано новом функцијом за брзо кретање напред-назад кроз странице (енгл. FastBack).[61] Још неки од могућих узрока проблема са меморијом су лоше екстензије, као што је Google Toolbar и неке старије верзије Adblock,[62] или додаци, попут старијих верзија Adobe Acrobat Reader-а.[63] Када је PC Magazine упоредио заузеће меморије код Firefoxа, Oper-е и Internet Explorerа, открили су да Firefox заузима приближно исту количину меморије као и други прегледачи.[64] Тестови које је спровео PC World и Zimbra указују да Firefox 2 заузима мање меморије него Internet Explorer 7.[58][65] Firefox 3, за време тестирања бета 1 верзије, није заузимао мање меморије од верзије 2, иако је и даље заузимао мање меморије од Internet Explorerа 7.[66]

Попут других прегледача, Firefox је имао бројне безбедносне пропусте, мада не толико као Internet Explorer према налазима CERT.

Softpedia примећује да је Firefoxу потребно више времена да се покрене него другим прегледачима,[67] што је потврђено на тестовима брзине прегледача.

Internet Explorer 6 се такође покреће незнатно брже од Firefoxа на платформи Microsoft Windows, јер су многе његове компоненте директно уграђене у Windows и учитавају се приликом подизања оперативног система. Као решење овог проблема, креирана је апликација која учитава компоненте Firefoxа приликом покретања система, слично Internet Explorer-у.[68] Функција ОС Windows Vista названа SuperFetch обавља сличан задатак тако што унапред учитава Firefox ако се довољно често користи.

Однос са Google-омУреди

Однос корпорације Mozilla са Google-ом био је запажен у медијима,[69][70] нарочито у вези са њиховим уговором са Google-ом о плаћеним препорукама. Објављивање антифишинг заштите у Firefoxу 2 посебно је изазвало контроверзе.[71] У основним подешавањима је заштита против фишинга укључена, а заснована је на листи која се ажурира два пута сваког сата преузимањем података са Google-овог сервера на рачунар корисника.[72] Корисник не може променити добављача података из графичког интерфејса прегледача,[73] и није информисан о томе ко је основни добављач података. Такође, прегледач шаље Google-ове HTTP колачиће уз сваки захтев за ажурирање.[74] У новијим верзијама програма фондације Mozilla додата је нова безбедносна опција коју корисник мора сам укључити. Ова антифишинг опција пружа тренутну заштиту тако што код Google проверава сваку посећену веб-адресу.[75] Неке групе које се залажу за приватност на Интернету изразиле су забринутост поводом могућих начина на које ће Google користити ове податке, иако Firefoxова полиса приватности наводи да Google не може користити личне информације у било коју сврху осим за антифишинг заштиту.[72]

2005. године, Фондација Mozilla и Корпорација Mozilla имале су заједнички приход од 52,9 милиона долара, од чега је око 95% пореклом од прихода од прегледача.[76][77] У 2006. години, фондација Mozilla и корпорација Mozilla имале су заједнички приход од 66,9 милиона УСД, од чега је око 90% пореклом од прихода од прегледача.[76][78]

Одговор конкуренцијеУреди

Оперативни директор Мајкрософта у Аустралији, Стив Вамос (енгл. Steve Vamos), изјавио је крајем 2004. године да не види Firefox као претњу и да не постоји значајна потражња међу Мајкрософтовим корисницима за функцијама које поседује Firefox.[79]

Председник Мајкрософта Бил Гејтс (енгл. Bill Gates) користио је Firefox, али је коментарисао да „се јако пуно софтвера преузима сваког дана, међутим да ли људи уопште све то користе?“[80] У својој пријави Савезној комисији за трговање хартијама од вредности (САД) од 30. јуна 2005. године, Microsoft је признао да „конкуренти попут Mozill-е нуде софтвер који се такмичи са могућностима Internet Explorer-а из нашег оперативног система Windows“.[81]

Упркос хладном пријему од стране највишег руководства Microsoft-а, развојни тим Internet Explorer-а одржава здраве односе са Mozill-ом. Они се редовно састају да би расправљали о стандардима попут extended validation certificates.[82] Mozilla је 2005. године дозволила Мајкрософту употребу свог Web feed логоа у циљу стандардизације графичког представљања Web feed функције.[83]

Августа 2006. године, Мајкрософт је Мозили понудио помоћ око интеграције Firefoxа са тада надолазећом Windows Вистом,[84] што је Mozilla и прихватила.[85]

Октобра 2006. године, честитајући успешну испоруку Firefoxа 2, развојни тим Internet Explorer-а послао је торту Mozill-и.[86][87] Као знак одобравања рата међу прегледачима, неки читаоци су се нашалили да је торта била отрована, док су други шаљиво предлагали да Mozilla врати торту заједно са рецептом, алудирајући на софтвер отвореног кода.[88]

Новембра 2007. године, радник Microsoft-а Џеф Џоунс (енгл. Jeff Jones) критиковао је Firefox, тврдећи да је Internet Explorer искусио мање пропуста и мање високо ризичних пропуста него Firefox у типичном пословном окружењу.[89] Mozillин програмер Мајк Шејвер (енгл. Mike Shaver) оповргао је ову студију, наводећи као главне недостатке Microsoft-ово нагомилавање безбедносних закрпа, као и то да је фокус студије био на исправкама а не на самим пропустима.[90]

КарактеристикеУреди

Пар особина које карактеришу Firefox:

  • Велика стабилност
  • Повећана сигурност (у односу на Internet Explorer)
  • Учитавање страница у појединачне картице (учитавање више страница унутар једног прозора)
  • Подршка за стандард W3C
  • Уграђен менаџер преузимања
  • Додаци које корисник по потреби може уградити у веб-прегледач (неколико се односе и на Википедију):
    • Додаци са новим функцијама или проширењима постојећих
    • Теме (themes) - служе за измену изгледа самог програма
    • Додатне компоненте за преглед веб-садржаја у формату који није HTML
  • подршка за веб-фидове
  • повратак активних страница након „пуцања“ веб-читача
  • заштита од крађе идентитета (фишинг)

ПроширењаУреди

Корисници Firefoxа могу и сами значајно да унапреде или промене његове функционалности.

Примери могу бити придруживање нових функција покретима миша, додатне опције у вези са картицама, блокирање реклама или скрипти.

Нове функционалности чак могу бити и читаве мини апликације, на пример за календар или FTP.

Постоји и доста проширења везаних за Википедију (види спољашње везе на дну) и за бројне друге популарне сајтове.

Такође постоји неколико екстензија везаних за српски језик.

Заступљеност FirefoxаУреди

 
Хронолошки график заступљености Firefoxа на глобалном плану

Процењује се да је крајем 2006. године заступљеност Firefoxа на глобалном плану износила око 14%, док је у Европи тај број око 25%. До децембра 2007, према подацима доступиним преко америчке фирме NetApplications, заступљеност Firefoxа је глобално скочила на 16,80%.[91] Тај број расте из дана у дан, упркос чињеници да уз сваки Мајкрософтов оперативни систем долази унапред инсталиран Internet Explorer, тако да је до јуна 2008. године достигао рекордних 40,1%.[92]

Будуће верзијеУреди

Верзија 3.0Уреди

Радно име верзије Firefoxа 3 је „Gran Paradiso“.[93] Претходним издањима је име било „Minefield, што је име које користе за верзије које су још у развоју. „Gran Paradiso“, као и остала Firefox-ова развојна имена, у ствари је место — у овом случају седма највиша планина у Грајским Алпима.

Развојни тим је тражио од корисника да достави захтеве особина које желе у верзији 3.[94]

Firefox бета 1 је издат 19. новембра 2007.[95] Следећа бета верзија (Firefox 3 Beta 2) је издата 18. децембра 2007.[96] Са најмање 3 планиране бета верзије[97], очекује се финално издање Firefoxа 3 почетком 2008. године.

Позадинске изменеУреди

Једна од већих измена у Firefoxу 3 је имплементација погона Gecko 1.9, освеженог језгра изгледа. Нова верзија поправља многе грешке и додаје нови веб API.[98] Што значи да ће Firefox 3 бити прва званична верзија која ће проћи Acid2 тестирање, стандардни тест за приказ веб-страница.

Многе нове могућности су дефинисане у WHATWG HTML5 спецификацији.[98] Значи, подршка контроверзном [99][100] "ping"[101] додацима у <a> и <area> HTML елементима је убачена и постављена као стандардна.[102] Постојање овог додатка је да дозволи праћење кликова на везе без старих традиционалних медота као што су URL преусмерења и Јава скрипте, које могу бити тешко додате и прилично споре при постизању потребних резултата.[101][102] Друго унапређење тренутних техника и та да корисник може да искључи опцију „пинг“. LWN говори о томе да је „техника преусмерења гора него додатак пинг“.[103]

Друге нове могућности укључују подршку за офлајн веб-апликације, XMLHttpRequest, и подршку за анимирани PNG.[98]

Gecko 1.9 користи Cairo као графичку подршку,[104] дозвољавајући напредније графичке перформансе и бољи изглед на различитим оперативним системима. Због мањка подршке Cair-а за Windows 95, Windows 98, Windows Me и Windows NT (верзије 4.0 и старије), и због тога што је Microsoft завршио подршку за Windows 98 и Windows Me 11. јула 2006, Firefox 3 неће моћи бити покренут на овим оперативним системима. Слично томе, Мек верзије Firefoxа 3 ће моћи да се покрену само на Mac OS X 10.4 или новијим,[105] али, за разлику од претходних верзија, имаће природну Какао виџет изглед.[106]

Главне изменеУреди

Тренутно се ради на новим темама за Windows, Mac OS X и Линукс, што ће дати Firefoxу природнији изглед и осећај на различитим оперативним системима.[107] Од верзије 3.0 бета 2, ГНОМ/ГТК верзија користи ГНОМ иконе. Слично томе, КДЕ верзија узима иконе из околине. Нпр. када се радна површина промени, мења се и окружење у Firefoxу.

Firefox 3 има измењен изглед прозора са приказом података који се тренутно преузимају са интернета и могућност претраживања и настављања заустављених послова.[108] Такође, прикључцима се сада рукује у истом прозору у којем се рукује додацима.[109] Микроформати су подржани софтвером који може да разуме њихово коришћење у документима, да складиште податке у облику у којој је машински читљив.[110]

Менаџер за лозинке у Firefoxу 3 пита корисника да ли жели да запамти лозинку у врху прозора, дозвољавајући страници да настави са радом. На тај начин корисници су у могућности да избегну складиштење погрешне лозинке.[111]

Firefox 3 користи нови систем памћења обележивача и историје користећи SQLite.[112] Нови систем памти више података о корисниковој историји и обележивачима, дозвољавајући кориснику да упише кључне речи које га везују за одређену страницу. Такође се користи нови алгоритам за аутоматско довршавање започете адресе у адресној траци.[113][114]

Верзија Firefoxа 3 за Mac OS X подржава обавештења путем протокола „Growl“ и графичке команде у стилу „Aqua“.

Верзија 4.0Уреди

Дана 13. октобра 2006, Брендан Ејч, Mozillин шеф технологије, је писао о плановима за Mozilla 2.0, платформи на којој ће Firefox 4.0 највероватније бити базиран. Ове промене укључују унапређење и уклањање XPCOM API-ја и пребацивање на стандардне C++ особине, just-in-time compilation са JavaScript 2 (познато као Tamarin пројекат).[115][116]

НаградеУреди

  • Webware 100 winner, јун 2007[117]
  • PC World 100 Best Products of 2007, мај 2007[118]
  • PC Magazine Editors' Choice, октобар 2006[119]
  • CNET Editors' Choice, октобар 2006[120]
  • PC World's 100 Best Products of 2006, јул 2006[121]
  • PC Magazine Technical Excellence Award, Software and Development Tools category, јануар 2006[122]
  • PC Magazine Best of the Year Award, December 27, 2005[123]
  • PC Pro Real World Award (Mozilla Foundation), 8. децембар 2005[124]
  • CNET Editors' Choice, November 2005[125]
  • UK Usability Professionals' Association Award Best Software Application 2005, новембар 2005[126]
  • Macworld Editor's Choice with a 4.5 Mice Rating, новембар 2005[127]
  • Softpedia User’s Choice Award, септембар 2005[128]
  • TUX 2005 Readers' Choice Award, септембар 2005[129]
  • PC World Product of the Year, јун 2005[130]
  • Forbes Best of the Web, мај 2005[131]
  • PC Magazine Editor’s Choice Award, мај 2005[132]

РеференцеУреди

  1. ^ Веб-статистика и трендови на w3schools.com, Приступљено 31. 5. 2013.
  2. ^ Goodger, Ben (6. 2. 2006). „Where Did Firefox Come From?”. Inside Firefox. Архивирано из оригинала на датум 23. 6. 2011. Приступљено 24. 1. 2007. 
  3. ^ Eich, Brendan (2. 4. 2003). „mozilla development roadmap”. David Hyatt. Mozilla. Архивирано из оригинала на датум 18. 6. 2005. Приступљено 24. 1. 2007. 
  4. ^ „Mozilla browser becomes Firebird”. IBPhoenix.com. Архивирано из оригинала на датум 14. 9. 2007. Приступљено 30. 1. 2007. 
  5. ^ Dahdah, Howard (17. 4. 2003). „Mozilla 'dirty deed' brings out a Firey response”. LinuxWorld.com.au. Архивирано из оригинала на датум 1. 1. 2007. Приступљено 30. 1. 2007. »"This must be one of the dirtiest deeds I've seen in open source so far," said Helen Borrie, a Firebird project administrator and documenter.« 
  6. ^ Festa, Paul (6. 5. 2003). „Mozilla's Firebird gets wings clipped”. CNET.com. Архивирано из оригинала на датум 29. 5. 2012. Приступљено 30. 1. 2007. 
  7. ^ Festa, Paul (9. 2. 2004). „Mozilla holds 'fire' in naming fight”. CNET News.com. Архивирано из оригинала на датум 30. 5. 2012. Приступљено 24. 1. 2007. 
  8. ^ „Firefox 1.5 Release Notes”. mozilla.com. Архивирано из оригинала на датум 04. 07. 2007. Приступљено 3. 1. 2008. 
  9. ^ „Google Safe Browsing for Firefox”. Google.com. Приступљено 5. 2. 2007. 
  10. ^ Mozilla.org wiki contributors. = Phishing_Protection:_Design_Documentation&oldid=46996#Background „Phishing Protection Design Documentation - Background” Проверите вредност параметра |url= (помоћ). Mozilla.org wiki. Приступљено 24. 1. 2007. 
  11. ^ „Mozilla Firefox 2 Release Notes”. Mozilla Corporation. Приступљено 19. 12. 2006. 
  12. ^ Beard, Christopher (13. април 2006). „Firefox 1.0.8 Security and Stability Release and End-of-Life for 1.0.x”. Mozilla Developer Center. Приступљено 28. 10. 2007.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  13. ^ „Release Roadmap”. Mozilla Wiki. Приступљено 17. 11. 2007. 
  14. ^ Hashem, Basil (30. мај 2007). „Firefox 2.0.0.4 and Firefox 1.5.0.12 Security and Stability Update”. Mozilla Developer Center. Приступљено 28. 10. 2007.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  15. ^ „Coming Tuesday, June 17th: Firefox 3”. Mozilla Developer News. Архивирано из оригинала на датум 14. 10. 2008. Приступљено 01. 07. 2008. 
  16. ^ „Firefox 3 System Requirements”. Mozilla Wiki. 
  17. ^ „Firefox 3.5 targeted for year’s end”. Mozilla Links. Архивирано из оригинала на датум 01. 07. 2008. Приступљено 01. 07. 2008. 
  18. ^ „Firefox3.5”. Mozilla Wiki. 
  19. ^ Ross, Blake (22. 1. 2005). „The Firefox religion”. Blakeross.com (блог Блејк Роса). Архивирано из оригинала на датум 2. 2. 2007. Приступљено 24. 1. 2007. 
  20. ^ Goodger, Ben (28. 11. 2004). „Mozilla Firefox Development Charter”. mozilla.org. Архивирано из оригинала на датум 2. 2. 2007. Приступљено 24. 1. 2007. 
  21. ^ addons.mozilla.org Browse all Extensions page[мртва веза], Приступљено 13. 4. 2013.
  22. ^ Browser Version Market Share for November, 2007, Приступљено 13. 4. 2013.
  23. ^ „SVG у Firefoxу”. Приступљено 30. 9. 2007. 
  24. ^ Mozilla Developer Center contributors (21. 1. 2007). „Which open standards is the Gecko development project working to support, and to what extent does it support them?”. Gecko FAQ. mozilla developer center. Архивирано из оригинала на датум 14. 05. 2008. Приступљено 24. 1. 2007. 
  25. ^ „WHATWG specification - Web Applications 1.0 - Working Draft. Client-side session and persistent storage”. WHATWG.org. 7. 2. 2007. Приступљено 7. 2. 2007. 
  26. ^ Mozilla Developer Center contributors (30. 9. 2007). „DOM:Storage”. Mozilla Developer Center. Архивирано из оригинала на датум 18. 03. 2008. Приступљено 7. 2. 2007. 
  27. ^ Dumbill, Edd (6. 12. 2005). „The future of HTML, Part 1: WHATWG”. IBM. Приступљено 24. 1. 2007. 
  28. ^ Fulton, Scott (20. 12. 2007). „Latest Firefox beta passes Acid2 test, IE8 claims to pass also”. Betanews.com. Приступљено 21. 12. 2007. 
  29. ^ „The Same Origin Policy”. mozilla.org. 8. 6. 2001. Приступљено 12. 11. 2007. 
  30. ^ „Privacy & Security Preferences - SSL”. mozilla.org. 31. 8. 2001. Приступљено 24. 1. 2007. 
  31. ^ Developer documentation on using [[PKCS11|PKCS#11 modules (primarily smart cards) for cryptographic purposes
  32. ^ „Mozilla Security Bug Bounty Program”. mozilla.org. 3. 9. 2004. Архивирано из оригинала на датум 25. 11. 2007. Приступљено 21. 11. 2007. 
  33. ^ „Handling Mozilla Security Bugs”. mozilla.org. 11. 2. 2003. Приступљено 24. 1. 2007. 
  34. ^ Mossberg, Walter S. (16. 9. 2004). „How to Protect Yourself From Vandals, Viruses If You Use Windows” (PDF). Wall Street Journal. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 25. 9. 2006. Приступљено 17. 10. 2006. »I suggest dumping Microsoft's Internet Explorer Web browser, which has a history of security breaches. I recommend instead Mozilla Firefox, which is free at www.mozilla.org. It's not only more secure but also more modern and advanced, with tabbed browsing, which allows multiple pages to be open on one screen, and a better pop-up ad blocker than the belated one Microsoft recently added to IE.« 
  35. ^ Granneman, Scott (17. 6. 2004). „Time to Dump Internet Explorer”. SecurityFocus. Приступљено 24. 1. 2007. 
  36. ^ Boutin, Paul (30. 6. 2004). „Are the Browser Wars Back?”. Slate. Приступљено 24. 1. 2007. 
  37. ^ Krebs, Brian (4. 1. 2007). „Internet Explorer Unsafe for 284 Days in 2006”. washingtonpost.com. Приступљено 24. 1. 2007. 
  38. ^ Keizer, Gregg (25. 9. 2006). „Firefox Sports More Bugs, But IE Takes 9 Times Longer To Patch”. TechWeb.com. Архивирано из оригинала на датум 7. 2. 2008. Приступљено 24. 1. 2007. 
  39. ^ McMillan, Robert (7. 3. 2006). „Symantec adjusts browser bug count”. InfoWorld. Архивирано из оригинала на датум 9. 12. 2006. Приступљено 24. 1. 2007. 
  40. ^ „Vulnerability Report: Mozilla Firefox 2.0.x”. Secunia. Приступљено 7. 1. 2008. 
  41. ^ „Vulnerability Report: Microsoft Internet Explorer 7.x”. Secunia. Приступљено 7. 1. 2008. 
  42. ^ „Mozilla Firefox [[Software license agreement|End-User Software Licensing Agreement]]”. mozilla.com. Приступљено 24. 1. 2007.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  43. ^ Progress in Breakpad, Firefox 3 crash report tool : Mozilla Links Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2008), Приступљено 13. 4. 2013.
  44. ^ а б „Mozilla Relicensing FAQ”. mozilla.org. Архивирано из оригинала на датум 13. 05. 2010. Приступљено 24. 1. 2007. 
  45. ^ Stallman, Richard. „On the Netscape Public License”. Free Software Foundation. Приступљено 24. 1. 2007. 
  46. ^ „Various Licenses and Comments about Them. Mozilla Public License (MPL)”. Free Software Foundation. Приступљено 24. 1. 2007. 
  47. ^ „Mozilla Trademark Policy”. mozilla.org. Приступљено 30. 1. 2007. 
  48. ^ [Warne] (7. 5. 2007). „The stoush over Linux distributions using the Firefox trademark”. APC Magazine. ACP Magazines Ltd.. Архивирано из оригинала на датум 20. 12. 2007. Приступљено 18. 1. 2008.  Проверите вредност параметра |author-link1= (помоћ)
  49. ^ Palmer, Judi & Colvig, Mary (19. 10. 2005). „Firefox surpasses 100 million downloads”. mozilla.org. Архивирано из оригинала на датум 15. 10. 2008. Приступљено 4. 2. 2007. 
  50. ^ Ross, Blake (7. 7. 2004). „Week 1: Press reviews”. blakeross.com. Приступљено 4. 2. 2007. 
  51. ^ Team, Sfx (12. 9. 2004). „We're igniting the web. Join us!”. Spread Firefox: Sfx Team's Blog. Архивирано из оригинала на датум 25. 1. 2007. Приступљено 4. 2. 2007. 
  52. ^ Team, Sfx (16. 7. 2006). „World Firefox Day Launches”. Spread Firefox: Sfx Team's Blog. Архивирано из оригинала на датум 10. 12. 2006. Приступљено 24. 1. 2007. 
  53. ^ Mozilla Foundation Announcement Архивирано на сајту Wayback Machine (10. октобар 2008), July 15, 2003
  54. ^ „Friends of Firefox Frequently Asked Questions”. Mozilla. Архивирано из оригинала на датум 16. 11. 2007. Приступљено 27. 11. 2007. 
  55. ^ „500 million Firefox downloads: complete; 500 million grains: in progress”. Mozilla. 21. 2. 2008. Приступљено 21. 2. 2008. 
  56. ^ Hesseldahl, Arik (29. 9. 2004). „Better Browser Now The Best”. Forbes. Приступљено 17. 10. 2006. 
  57. ^ PC World editors (1. 6. 2005). „The 100 Best Products of 2005”. PC World. Приступљено 24. 1. 2007. 
  58. ^ а б Larkin, Erik (24. 10. 2006). „Radically New IE 7 or Updated Mozilla Firefox 2--Which Browser Is Better?”. PC World. Приступљено 18. 5. 2007. 
  59. ^ „Mozilla Firefox 2 (PC)”. Which?. 24. 10. 2006. Архивирано из оригинала на датум 10. 3. 2008. Приступљено 9. 7. 2007. 
  60. ^ Finnie, Scot (8. 12. 2005). „Firefox 1.5: Not Ready For Prime Time?”. InternetWeek. Приступљено 24. 1. 2007. 
  61. ^ Goodger, Ben (14. 2. 2006). „About the Firefox "memory leak". Архивирано из оригинала на датум 17. 7. 2011. Приступљено 17. 11. 2007. 
  62. ^ MozillaZine Knowledge Base contributors (19. 1. 2007). = Problematic_extensions&oldid=30448 „Problematic Extensions” Проверите вредност параметра |url= (помоћ). MozillaZine Knowledge Base. Приступљено 24. 1. 2007. 
  63. ^ MozillaZine Knowledge Base contributors (17. 1. 2007). = Adobe_Reader&oldid=30451 „Adobe Reader” Проверите вредност параметра |url= (помоћ). MozillaZine Knowledge Base. Приступљено 24. 1. 2007. 
  64. ^ Muchmore, Michael W. (19. 7. 2006). „Which New Browser Is Best: Firefox 2, Internet Explorer 7, or Opera 9?”. PC Magazine. Архивирано из оригинала на датум 12. 10. 2007. Приступљено 24. 1. 2007. 
  65. ^ Dargahi, Ross (19. 10. 2006). „IE 7 vs IE 6”. Zimbra. Приступљено 24. 1. 2007. 
  66. ^ „Memory Usage Test: Firefox 2 & 3, Opera 9, IE 7”. Приступљено 24. 11. 2007. 
  67. ^ Muradin, Alex (30. 11. 2005). „Mozilla Firefox 1.5 Final Review”. Softpedia. Архивирано из оригинала на датум 27. 10. 2006. Приступљено 22. 9. 2006. 
  68. ^ „Firefox Preloader”. SourceForge. Приступљено 26. 4. 2007. 
  69. ^ Kerner, Sean Michael (10. 3. 2006). „Mozilla's Millions?”. InternetNews.com. Приступљено 24. 1. 2007. 
  70. ^ Gonsalves, Antone (7. 3. 2006). „Mozilla Confirms Firefox Taking In Millions Of Google Dollars”. InformationWeek. Приступљено 24. 1. 2007. 
  71. ^ Turner, Brian (26. 10. 2006). „Firefox 2 releases privacy storm”. Platinax. Архивирано из оригинала на датум 21. 1. 2007. Приступљено 24. 1. 2007. 
  72. ^ а б „Firefox Privacy Policy”. mozilla.com. 2006. Архивирано из оригинала на датум 26. 5. 2009. Приступљено 24. 1. 2007. 
  73. ^ „Bug 342188 - support changing the local list data provider”. Bugzilla@Mozilla. Приступљено 24. 1. 2007. 
  74. ^ „Bug 368255 sending Google's cookie with each request for update in default antiphishing mode”. Bugzilla@Mozilla. Приступљено 5. 2. 2007. 
  75. ^ Mozilla Wiki contributors (12. 1. 2007). = Phishing_Protection:_Design_Documentation&oldid=46996#Overview „Overview of Firefox Phishing Protection” Проверите вредност параметра |url= (помоћ). mozilla wiki. Приступљено 5. 2. 2007. 
  76. ^ а б Hood & Strong, LLP. (31. 12. 2006). „Mozilla Foundation and subsidiary - Independent Auditors' Report and Consolidated Financial Statements” (PDF). Mozilla Foundation. Приступљено 6. 11. 2007.  Page 11.
  77. ^ Baker, Mitchell (2. 1. 2007). „The Mozilla Foundation: Achieving Sustainability”. Mitchell's Blog. Архивирано из оригинала на датум 20. 1. 2007. Приступљено 24. 1. 2007. 
  78. ^ Baker, Mitchell (22. 10. 2007). „Beyond Sustainability”. Mitchell's Blog. Архивирано из оригинала на датум 6. 11. 2007. Приступљено 6. 11. 2007. 
  79. ^ Kotadia, Munir (11. 11. 2004). „Microsoft: Firefox does not threaten IE's market share”. ZDNet. Архивирано из оригинала на датум 09. 07. 2006. Приступљено 24. 1. 2007. 
  80. ^ Weber, Tim (9. 5. 2005). „The assault on software giant Microsoft”. BBC News. Приступљено 24. 1. 2007. 
  81. ^ Keizer, Gregg (1. 9. 2005). „SEC Filing Shows Microsoft Fears Firefox, Lawsuits Over Bugs”. Linux Online. Архивирано из оригинала на датум 2. 5. 2010. Приступљено 24. 1. 2007. 
  82. ^ „Better Website Identification and Extended Validation Certificates in IE7 and Other Browsers”. IE Blog. November 21, 2005. Приступљено 3. 4. 2007.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  83. ^ „Icons: It's still orange”. RSS. December 14, 2005. Архивирано из оригинала на датум 16. 12. 2005. Приступљено 3. 4. 2007.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  84. ^ Barker, Colin (22. 8. 2006). „Microsoft reaches out to Firefox developers”. CNET News. Архивирано из оригинала на датум 18. 7. 2012. Приступљено 24. 1. 2007. 
  85. ^ Barker, Colin (24. 8. 2006). „Microsoft offers helping hand to Firefox”. CNET News. Архивирано из оригинала на датум 17. 7. 2012. Приступљено 24. 1. 2007. 
  86. ^ Wenzel, Frédéric (24. 10. 2006). „From Redmond With Love”. fredericiana (weblog of a Mozilla Corporation intern). Приступљено 24. 1. 2007. 
  87. ^ „Mozilla People Answer Firefox 2.0 Questions”. Приступљено 14. 7. 2007. 
  88. ^ Tonynet Explorer: October 2006 Archives, Приступљено 13. 4. 2013.
  89. ^ „Internet Explorer and Firefox Vulnerability Analysis Report”. 30. 11. 2007. Архивирано из оригинала на датум 17. 1. 2010. Приступљено 28. 2. 2008. 
  90. ^ „counting still easy, critical thinking still surprisingly hard”. 30 November 2007. Архивирано из оригинала на датум 26. 02. 2008. Приступљено 28. 02. 2008.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  91. ^ „Browser Market Share for December, 2007”. Net Applications. 2008. Приступљено 1. 7. 2008. 
  92. ^ Browser Statistics, Приступљено 13. 4. 2013.
  93. ^ Vukicevic, Vladimir (2. 6. 2006). „Gecko 1.9/Firefox 3 ("Gran Paradiso") Planning Meeting, Wednesday Jun 7, 11:00 am”. Google Groups: mozilla.dev.planning. Приступљено 17. 9. 2006. 
  94. ^ Reimer, Jeremy (13. 10. 2006). „Firefox accepting feature suggestions for version 3”. Arstechnica.com. Приступљено 5. 2. 2007. 
  95. ^ Beltzner, Mike. „Firefox 3 Beta 1 now available for download”. Mozilla Developer News. 
  96. ^ Beltzner, Mike. „Firefox 3 Beta 2 now available for download”. Mozilla Developer News. Приступљено 20. 12. 2007. 
  97. ^ „Gecko weekly meeting notes for 2007-11-06”. 
  98. ^ а б в „Firefox 3 for developers”. Mozilla Developer Center. 17. 7. 2007. Приступљено 17. 7. 2007. 
  99. ^ Fisher, Darin (17. 1. 2006). „<a ping>”. Fried Fish. Архивирано из оригинала на датум 4. 2. 2007. Приступљено 24. 1. 2007.  Comments section.
  100. ^ „Bug 319368 - Implement <a ping>”. Bugzilla@Mozilla. Приступљено 24. 1. 2007. 
  101. ^ а б „WHATWG specification - Web Applications 1.0 - Working Draft. Hyperlink attributes: the ping attribute.”. WHATWG.org. 23. 1. 2007. Приступљено 24. 1. 2007. 
  102. ^ а б MozillaZine Knowledge Base contributors (3. 6. 2006). = Browser.send_pings&oldid=26117 „browser.send_pings” Проверите вредност параметра |url= (помоћ). MozillaZine Knowledge Base. Приступљено 5. 2. 2007. 
  103. ^ „Firefox and the ping attribute”. LWN.net. 18. 1. 2006. Приступљено 24. 1. 2007. 
  104. ^ „Mozilla Cairo Vector Graphics”. mozillaZine. 24. 4. 2005. Приступљено 24. 1. 2007.  Страница описује напретке Cair-а.
  105. ^ „Gran Paradiso - System Requirements”. mozilla.org. Приступљено 11. 9. 2007. 
  106. ^ CNET staff (12. 12. 2006). „Firefox 3 (Gran Paradiso) Alpha 1”. ZDNet.co.uk. Архивирано из оригинала на датум 27. 09. 2009. Приступљено 5. 2. 2007. 
  107. ^ „Mozilla working on Firefox 3 visual refresh for Linux”. 
  108. ^ „Firefox 3 Beta 1 Release Notes”. mozilla.com. 19. 11. 2007. Приступљено 5. 12. 2007. 
  109. ^ Cabello, Percy (11. 8. 2007). „First look to Firefox 3’s new download manager”. mozillalinks.org. Приступљено 12. 8. 2007. 
  110. ^ „Microformats (Mozilla Wiki)”. 24. 5. 2007. Приступљено 3. 6. 2007. 
  111. ^ Cabello, Percy (1. 9. 2007). „Firefox’s password manager gets smarter”. mozillalinks.org. Архивирано из оригинала на датум 27. 09. 2007. Приступљено 7. 9. 2007. 
  112. ^ Mozilla Wiki contributors (16. 10. 2006). = Places&oldid=46000 „Places” Проверите вредност параметра |url= (помоћ). Mozilla Wiki. Приступљено 5. 2. 2007. 
  113. ^ 3.0a8 release notes Архивирано на сајту Wayback Machine (17. децембар 2008), Приступљено 13. 4. 2013.
  114. ^ Places:Fx3UIPlan - MozillaWiki, Приступљено 13. 4. 2013.
  115. ^ Eich, Brendan (13. 10. 2006). „Mozilla 2”. Архивирано из оригинала на датум 25. 10. 2006. Приступљено 16. 9. 2006. 
  116. ^ Eich, Brendan (7. 11. 2006). „Project Tamarin”. Архивирано из оригинала на датум 27. 4. 2007. Приступљено 14. 11. 2006. 
  117. ^ „Webware 100 Award Winner Firefox”. Архивирано из оригинала на датум 12. 7. 2007. Приступљено 22. 10. 2007. 
  118. ^ „The 100 Best Products of 2007”. Приступљено 22. 10. 2007. 
  119. ^ „Firefox 2.0 Review”. Приступљено 22. 10. 2007. 
  120. ^ „Firefox 2 CNET Editor's Review”. Приступљено 22. 10. 2007. 
  121. ^ „The 100 Best Products of 2006”. Приступљено 22. 10. 2007. 
  122. ^ „Mozilla Firefox & Altiris SVS”. Приступљено 22. 10. 2007. 
  123. ^ „Best of the Year, Software: Home, Firefox”. Приступљено 22. 10. 2007. 
  124. ^ „PC Pro Awards 2005 - the winners”. Архивирано из оригинала на датум 23. 10. 2007. Приступљено 22. 10. 2007. 
  125. ^ „Firefox 1.5, CNET editors' review”. Приступљено 22. 10. 2007. 
  126. ^ „First UK UPA Awards commend Firefox, Flickr, Google, Apple, John Lewis and BA”. Приступљено 22. 10. 2007. 
  127. ^ „Web browser roundup”. Приступљено 22. 10. 2007. 
  128. ^ „Firefox Receives Softpedia User’s Choice Award”. Архивирано из оригинала на датум 30. 5. 2012. Приступљено 22. 10. 2007. 
  129. ^ „UX 2005 Readers' Choice Award Winners Announced”. Архивирано из оригинала на датум 30. 5. 2012. Приступљено 22. 10. 2007. 
  130. ^ „The 100 Best Products of 2005”. Приступљено 22. 10. 2007. 
  131. ^ „Best of the Web, BOW Directory, Look It Up, Web Browsers, Firefox”. Приступљено 22. 10. 2007. 
  132. ^ „Firefox 1.0.3”. Архивирано из оригинала на датум 2. 11. 2007. Приступљено 22. 10. 2007. 

Спољашње везеУреди