Отворите главни мени

Мокро Поље је насељено мјесто у општини Ервеник, Република Хрватска. Једно је од највећих села ове општине. Географски припада области Буковица у сјеверној Далмацији.

Мокро Поље
Centar sela.jpg
Центар села
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаШибенско-книнска
ОпштинаОпштина Ервеник
ОбластБуковица (област)
Становништво
 — (2011)Раст 227
Географске карактеристике
Координате44°04′38″ СГШ; 16°02′36″ ИГД / 44.0773498° СГШ; 16.0434397° ИГД / 44.0773498; 16.0434397Координате: 44°04′38″ СГШ; 16°02′36″ ИГД / 44.0773498° СГШ; 16.0434397° ИГД / 44.0773498; 16.0434397
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина228 м
Мокро Поље на мапи Хрватске
Мокро Поље
Мокро Поље
Мокро Поље на мапи Хрватске
Мокро Поље на мапи Шибенско-книнске жупаније
Мокро Поље
Мокро Поље
Мокро Поље на мапи Шибенско-книнске жупаније
Остали подаци
Поштански број22307 Мокро Поље
Позивни број+385 22

ГеографијаУреди

Мокро Поље је смјештено у подножју планине Ком 20-ак km југозападно од Книна, на путу ка Обровцу, Велебиту и Задру. Простире се од Превјеса на сјеверу па до Ивошеваца на југозападу и Ервеника на сјеверозападу, са источне стране граничи са селом Пађене, а са јужне стране са селом Радучић. Простире се на 50 km². Кроз Мокро Поље, од Превјеса ка Ервенику, протиче ријека Зрмања.

Црква Светог ЛукеУреди

 
Црква Светог Луке у Мокром Пољу.

Црква посвећена Светом јевањђелисти Луки у Мокром Пољу, подигнута је 1537. године. У том периоду су биле подигнуте многе нове православне цркве, па се у љетопису православне цркве помиње да су од 1524. до 1537. године биле отворене цркве у Биљанима, Островици, Карину, Ђеврскама, Кистањама, Биовичином селу, Радучићу и Жагровићу и да се од тога времена почео бујније развијати црквени живот и православна вијерска свијест у Далмацији.[1] Црква је изведена као грађевина са правоугаоним, преломљеним сводом, пресведеним наосом, полукружном аспидом на истоку и накнадно 1834. године призиданим звоником на преслицу. Иконостас је новији са иконама на платну и српским светитељима на њима. Ту је нађено Мокропољско јеванђеље, ћирилични рукопис из XIII вијека.[2] Јеванђеље, које представља једно од најстаријих писаних дела Срба у Далмацији и значајан споменик словенске писмености, је дуго чувано у храму.[3] У Другом свјетском рату сачувао га је тутор Бабић Ђуро, а сада се налази у манастиру Крка.[4]

Кроз историју црква је сачувала првобитан изглед унутрашњости све до 1. јуна 1999. године када је подметнут пожар у којем је цијела унутрашњост изгорјела. У Цркви Светог Луке на тавану се налазило и треће резервно звоно које је украдено 1996. године. Обнова храма је започета 2002. године и још је у току.

ИсторијаУреди

До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Книн. Током рата у бившој Југославији (1991—1995), Мокро Поље је било у саставу Републике Српске Крајине. Након агресије на РСК тј. војне операције Олуја, село је реинтегрисано у уставно-правни поредак Републике Хрватске. У операцији Олуја, у селу је запаљен велики број кућа, побијена стока и према речима живих сведока, између 6. и 10. августа 1995. убијено је 15 људи.[a][b]

Споменик палим борцима и жртвама фашизмаУреди

Споменик је саграђен 1952. године у част палим борцима и жртвама фашизма, миниран је и срушен 1996. године. На споменику је било укупно 117. имена палих бораца и жртава фашизма, за време Другог светског рата.

СтановништвоУреди

Подаци из 1763. године говоре да је у Мокром Пољу живјело 1.837 становника, број се константно повећавао до Другог свијетског рата, када је село бројало 3.600 становника. Што због великих страдања и миграција становништва након Другог свјетског рата број становника се константно смањивао и 1989. године број становника је пао на 803 људи. Почетком рата 1991. године Мокро Поље броји око 1.200 становника што су поред људи пописаних 1989. године чинили и прогнани Мокропољци из других градова.

Према попису из 1991. године, Мокро Поље је имало 803 становника: 801 Србина, ниједан Хрват и 2 остала, непозната и неопредељена. Према попису становништва из 2001. године, Мокро Поље је имало 211 становника.[11] Мокро Поље је према попису становништва из 2011. године имало 227 становника.[12]

Националност[13] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 801 1.054 1.330 1.713
Југословени 51 18
Хрвати 2 1 3
Македонци 1
остали и непознато 2 12 3 2
Укупно 803 1.119 1.355 1.718
Демографија[13]
Година Становника
1961. 1.718
1971. 1.355
1981. 1.119
1991. 803
2001. 211
2011. 227

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Мокро Поље је имало 803 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
801 99,75 %
неопредељени
  
1 0,12 %
непознато
  
1 0,12 %
укупно: 803

ПрезименаУреди

Презимена у Мокром Пољу су:

  • Атлија — Православци, славе Св. Николу
  • Бабић — Православци, славе Св. Јована
  • Бајић — Православци, славе Св. Јована
  • Батос — Православци, славе Св. Јована
  • Бједов — Православци, славе Ђурђевдан
  • Болтић — Православци, славе Св. Николу
  • Вагић — Православци, славе Св. Луку
  • Вејновић — Православци, славе Св. Василија
  • Вукмирица — Православци, славе Св. Луку
  • Гамбирожа — Православци, славе Св. Николу
  • Демир — Православци, славе Св. Јована
  • Ђурђевић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Јапунџић — Православци, славе Св. Николу
  • Каназир — Православци, славе Св. Луку
  • Костић — Православци, славе Св. Луку
  • Мартић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Муждало — Православци, славе Св. Луку
  • Опачић — Православци, славе Св. Луку
  • Павић — Православци, славе Св. Луку
  • Поповић — Православци, славе Св. Луку
  • Рашетић — Православци, славе Св. Николу
  • Сучевић — Православци, славе Св. Луку
  • Тривић — Православци, славе Св. Луку

ФотогалеријаУреди

НапоменеУреди

  1. ^ Илија Бабић, једини преостали становник из засеока Бабићи је бележио податке о жртвама. По његовој евиденцији, 11 становника је убијено из села и 4 избеглице из других места које су се склониле у село. Тврди да има податке о свим жртвама и да су сахрањене на гробљу у Книну, под ознаком НН. У истом извору се помиње убиство тешко покретне Ружице Бабић, убијене 6. августа 1995.[5] Још неки извори помињу идентификацију тела жртава сахрањених на Книнском гробљу: Стана и Мирко Поповић убијени 7. августа 1995, и Сава Бабић убијен касније, око 28. августа 1995.[6], Сушић Стеван[7][8], Сеовић Раде[9]
  2. ^ Према неким изворима погинулих и несталих из Мокрог Поља је било 20.[10]

РеференцеУреди

  1. ^ Никодим Милаш (1989). Православна Далмација : историјски преглед (на језику: (на језику: српски)). Београд: Сфаирос. ISBN 978-86-81277-26-3. 
  2. ^ Будимир, Милојко (2002). Перић, Данко, ур. Книнска крајина 1 (на језику: (на језику: српски)). Београд: Српско културно друштво „Зора“ Книн-Београд. ISBN 978-86-83809-07-3. 
  3. ^ „Парохија Пађени, Мокро Поље” (на језику: (на језику: српски)). Епархија Далматинска. Приступљено 6. 9. 2010. 
  4. ^ Вања Штрбац. „Бисер православља у Далмацији” (на језику: (на језику: српски)). Глас Српске. Приступљено 6. 9. 2010. 
  5. ^ Мировна академија: „Книн“ Архивирано на сајту Wayback Machine (март 5, 2016) (на језику: енглески), Барбара Матејчић, август 2011, приступљено 14.4.2013.
  6. ^ Веритас Билтен бр.: „Изјава Илије Бабића“, стр. 8, август 2001, приступљено 14.4.2013.
  7. ^ Веритас Билтен бр.39: Погинули и нестали, стр. 6, јун 2012, приступ 14.4.2013
  8. ^ Веритас Билтен бр.41: [1] стр. 7, август 2012, приступљено 14.4.2013.
  9. ^ Веритас Билтен бр.95: Идентификације, стр. 6, 22.2.2006, приступљено 14.4.2013.
  10. ^ Васељенска ТВ: „Олуја: Етничко чишћење – озакоњени злочин столећа (I део)“ Архивирано на сајту Wayback Machine (март 5, 2016) (на језику: енглески), Светозар Ливада, 6. јануар 2013, приступљено 14.4.2013.
  11. ^ Попис становништва 2001., Приступљено 13. 4. 2013.
  12. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 14. 4. 2013. 
  13. 13,0 13,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

ЛитератураУреди

  • Милаш, Никодим (1989). Православна Далмација : историјски преглед (на језику: (на језику: српски)). Београд: Сфаирос. ISBN 978-86-81277-26-3. 
  • Будимир, Милојко (2002). Перић, Данко, ур. Книнска крајина 1 (на језику: (на језику: српски)). Београд: Српско културно друштво „Зора“ Книн-Београд. ISBN 978-86-83809-07-3. 

ЛитератураУреди

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везеУреди