Мокро Поље
Мокро Поље је насељено мјесто у општини Ервеник, Република Хрватска. Једно је од највећих села ове општине. Географски припада области Буковица у сјеверној Далмацији. Према прелиминарним подацима са последњег пописа 2021. године у месту је живело 168 становника.[1]
Мокро Поље | |
|---|---|
 Центар села | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Шибенско-книнска |
| Општина | Ервеник |
| Област | Буковица |
| Становништво | |
| — 2011. |  168 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 04′ 38″ С; 16° 02′ 36″ И / 44.0773498° С; 16.0434397° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 228 m |
  Мокро Поље Мокро Поље на карти Хрватске | |
 Мокро Поље Мокро Поље на карти Шибенско-книнске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 22307 Мокро Поље |
| Позивни број | +385 22 |
Географија уреди
Мокро Поље је смјештено у подножју планине Ком двадесетак километара југозападно од Книна, на путу ка Обровцу, Велебиту и Задру. Простире се од Превјеса на сјеверу па до Ивошеваца на југозападу и Ервеника на сјеверозападу, са источне стране граничи са селом Пађене, а са јужне стране са селом Радучић. Простире се на 50 km². Кроз Мокро Поље, од Превјеса ка Ервенику, протиче ријека Зрмања.
Црква Светог Луке уреди
Црква посвећена Светом јевањђелисти Луки у Мокром Пољу, подигнута је 1537. године. У том периоду су биле подигнуте многе нове православне цркве, па се у љетопису православне цркве помиње да су од 1524. до 1537. године биле отворене цркве у Биљанима, Островици, Карину, Ђеврскама, Кистањама, Биовичином селу, Радучићу и Жагровићу и да се од тога времена почео бујније развијати црквени живот и православна вијерска свијест у Далмацији.[2] Црква је изведена као грађевина са правоугаоним, преломљеним сводом, пресведеним наосом, полукружном аспидом на истоку и накнадно 1834. године призиданим звоником на преслицу. Иконостас је новији са иконама на платну и српским светитељима на њима. Ту је нађено Мокропољско јеванђеље, ћирилични рукопис из XIII вијека.[3] Јеванђеље, које представља једно од најстаријих писаних дела Срба у Далмацији и значајан споменик словенске писмености, је дуго чувано у храму.[4] У Другом свјетском рату сачувао га је тутор Бабић Ђуро, а сада се налази у манастиру Крка.[5]
Кроз историју црква је сачувала првобитан изглед унутрашњости све до 1. јуна 1999. године када је подметнут пожар у којем је цијела унутрашњост изгорјела. У Цркви Светог Луке на тавану се налазило и треће резервно звоно које је украдено 1996. године. Обнова храма је започета 2002. године и још је у току.
Историја уреди
До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Книн. Током рата у бившој Југославији (1991–1995), Мокро Поље је било у саставу Републике Српске Крајине. Након агресије на РСК тј. војне операције Олуја, село је реинтегрисано у уставно-правни поредак Републике Хрватске. У операцији Олуја, у селу је запаљен велики број кућа, побијена стока и према речима живих сведока, између 6. и 10. августа 1995. убијено је 15 људи.[а][б]
Споменик палим борцима и жртвама фашизма уреди
Споменик је саграђен 1952. године у част палим борцима и жртвама фашизма, миниран је и срушен 1996. године. На споменику је било укупно 117 имена палих бораца и жртава фашизма, за време Другог свјетског рата.
Становништво уреди
Подаци из 1763. године говоре да је у Мокром Пољу живјело 1.837 становника, број се константно повећавао до Другог свјетског рата, када је село бројало 3.600 становника. Што због великих страдања и миграција становништва након Другог свјетског рата број становника се константно смањивао и 1989. године број становника је пао на 803 људи. Почетком рата 1991. године Мокро Поље броји око 1.200 становника што су поред људи пописаних 1989. године чинили и прогнани Мокропољци из других градова.
Према попису из 1991. године, Мокро Поље је имало 803 становника: 801 Србина, ниједан Хрват и 2 остала, непозната и неопредељена. Према попису становништва из 2001. године, Мокро Поље је имало 211 становника.[12] Мокро Поље је према попису становништва из 2011. године имало 227 становника.[13]
| Националност[14] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 801 | 1.054 | 1.330 | 1.713 |
| Југословени | 51 | 18 | ||
| Хрвати | 2 | 1 | 3 | |
| Македонци | 1 | |||
| остали и непознато | 2 | 12 | 3 | 2 |
| Укупно | 803 | 1.119 | 1.355 | 1.718 |
| Демографија[14] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 1.718 | |
| 1971. | 1.355 | |
| 1981. | 1.119 | |
| 1991. | 803 | |
| 2001. | 211 | |
| 2011. | 227 | |
Попис 1991. уреди
На попису становништва 1991. године, насељено место Мокро Поље је имало 803 становника, следећег националног састава:
Презимена уреди
Презимена у Мокром Пољу су:
|
|
Фотогалерија уреди
-
Мост на Зрмањи -
Зрмања код Бједова -
Слапови Зрмање -
Црква -
Кула Кегљевића -
Амбуланта -
Срушени споменик -
Центар села -
Скретање за Мокро Поље из Пађена
Напомене уреди
- ^ Илија Бабић, једини преостали становник из засеока Бабићи је бележио податке о жртвама. По његовој евиденцији, 11 становника је убијено из села и 4 избеглице из других места које су се склониле у село. Тврди да има податке о свим жртвама и да су сахрањене на гробљу у Книну, под ознаком НН. У истом извору се помиње убиство тешко покретне Ружице Бабић, убијене 6. августа 1995.[6] Још неки извори помињу идентификацију тела жртава сахрањених на Книнском гробљу: Стана и Мирко Поповић убијени 7. августа 1995, и Сава Бабић убијена касније, око 28. августа 1995.[7], Сушић Стеван[8][9], Сеовић Раде[10]
- ^ Према неким изворима погинулих и несталих из Мокрог Поља је било 20.[11]
Референце уреди
- ^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 1. 2022. г. Приступљено 17. 1. 2022.
- ^ Никодим Милаш (1989). Православна Далмација : историјски преглед (на језику: (језик: српски)). Београд: Сфаирос. ISBN 978-86-81277-26-3.
- ^ Будимир, Милојко (2002). Перић, Данко, ур. Книнска крајина 1 (на језику: (језик: српски)). Београд: Српско културно друштво „Зора“ Книн-Београд. ISBN 978-86-83809-07-3.
- ^ „Парохија Пађени, Мокро Поље” (на језику: (језик: српски)). Епархија Далматинска. Приступљено 6. 9. 2010.
- ^ Вања Штрбац. „Бисер православља у Далмацији” (на језику: (језик: српски)). Глас Српске. Архивирано из оригинала 30. 04. 2009. г. Приступљено 6. 9. 2010.
- ^ Мировна академија: „Книн“ Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016), Барбара Матејчић, август 2011, приступљено 14.4.2013.
- ^ Веритас Билтен бр.: „Изјава Илије Бабића“, стр. 8, август 2001, приступљено 14.4.2013.
- ^ Веритас Билтен бр.39: Погинули и нестали, стр. 6, јун 2012, приступљено 14.4.2013.
- ^ Веритас Билтен бр.41: [1] стр. 7, август 2012, приступљено 14.4.2013.
- ^ Веритас Билтен бр.95: Идентификације, стр. 6, 22.2.2006, приступљено 14.4.2013.
- ^ Васељенска ТВ: „Олуја: Етничко чишћење – озакоњени злочин столећа (I део)“ Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016), Светозар Ливада, 6. јануар 2013, приступљено 14.4.2013.
- ^ Попис становништва 2001., Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 14. 4. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература уреди
- Милаш, Никодим (1989). Православна Далмација : историјски преглед (на језику: (језик: српски)). Београд: Сфаирос. ISBN 978-86-81277-26-3.
- Будимир, Милојко (2002). Перић, Данко, ур. Книнска крајина 1 (на језику: (језик: српски)). Београд: Српско културно друштво „Зора“ Книн-Београд. ISBN 978-86-83809-07-3.
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
Спољашње везе уреди
- Тромеђа: Мокро Поље Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) (језик: српски)
