Отворите главни мени

Мокша (санскрит: मोक्ष mokṣa) или мукти (санскрит: मुक्ति mukti), дословно ослобођење, разрешење, је појам који у индијским религијама значи ослобођење из вечног тока „рађања, умирања и препорађања" (самсара) и свеколике патње и ограничености постојања у свету. То је крајњи циљ мудрости у индијској филозофији.

У свим гранама индијске филозофије увек је постојао и практични циљ, према којем се и мерила успешност те филозофије.[1] Тај је циљ ослобођење од вечног круга збивања, и у разним се филозофским системима различито тумачи и постиже.[1] У веданти, мокша (мукти) претпоставља апсолутизацију атмана. То је коначно јединство с апсолутом, увиђање јединства атман-брахман, укидање дихотомије субјективног и објективног. Насупрот томе, у будизму ослобођење представља крајњу негацију сопства (анатман). Ослобођење је у нирвани, угаснућу, за које су потребни морални, психички, кармички, медитативни предуслови.[1]

Ослобођење је условљено стањем свијести и разумијевањем највише истине о збиљи.[1]

ЕтимологијаУреди

Мокша долази од санскритског корена muc у значењу пустити, ослободити.[1]

Мокша у хиндуизмуУреди

Мокша је појам супротан карми, моралној детерминираности делатношћу. У хиндуистичкој филозофији мокша представља трансценденцију феноменског постојања: свести, времена, простора и каузалности (карма) у било ком смислу.

Мокша означава разлагање материјалног сопства како би се разоткрила основа постојања – дух (ђиватман - душа или сопство). Ослобођење се досеже аскетском дисциплином смиривања страсти. Мокша има двоструку сврху: метафизичку реализацију (садхана) и етичку сврху ублажења и престанка патње[2].

Мокша у будизмуУреди

Мокша се у будизму назива нирвана (ниббана) одн. утрнуће, угашеност. Разлика у тумачењу ослобођења у хиндуизму и будизму јавља се због различитог тумачења сопства (себе, душе). У будизму се сопство не означава у смислу самоостварења (atma-jnana, атма-џнана – знање о себи) већ се под сопством искључиво сматра агрегат (его), и то у складу са Будином доктрином аната (не-ја). У будистичкој нирвани нема више никаквих опажаја па тако ни било каквог сопства.

ИзвориУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Rada Iveković, Rana budistička misao ), Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo. (1977). стр. 131-152.
  2. ^ Mokša, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.

Види јошУреди