Молдавци
Молдавци су романски народ[1] који претежно живи у Молдавији, где чини око 76% становништва (по попису из 2004). Молдаваца укупно има око 2.900.000, од тога у Молдавији 2.245.693 (укључујући и 177.635 Молдаваца из Придњестровља), Украјини 258.619, Русији 156.400.[1]
Историја уреди
-en.png)
Према Лексикону народа Света аутора Мила Недељковића, коначно обликовање Молдавског народа десило се у 15. веку.[1] Све до 19. века, Молдавија је чинила посебну полунезависну кнежевину и била је у вазалном односу према Османском царству. Молдавска кнежевина је тада обухватала не само територију данашње државе Молдавије, већ и источне делове данашње Румуније, који се још увек у географском смислу називају Молдавијом. Источни делови некадашње Молдавске кнежевине (подручје данашње државе Молдавије) припојени су Русији 1812. године и од тада су били познати под називом Бесарабија. Западни делови некадашње Молдавске кнежевине (простор данашње географске регије Молдавија у Румунији) и даље су наставили да постоје као полунезависни ентитет, све до 1859. године, када се са Кнежевином Влашком уједињују у нову државу Румунију.
Према списку досељеника у Русију из 1752—1756. године, досељеници из Влашке и Молдавије изјашњавали су се да су влашке и молдавске народности.[2] Молдавци су чинили и најбројнију етничку групу у Новој Србији, покрајини Руског царства, која је постојала на подручју данашње Украјине од 1752. до 1764. године. Иако је покрајина иницијално била формирана за досељене Србе, у њу се населио и велик број припадника других етничких група, посебно Молдаваца, тако да је по подацима из 1757. године у Новој Србији живело 75,33% Молдаваца, 11,56% Срба и 13,11% осталих.[3] Када је формирана држава Румунија, осећај посебног влашког и молдавског идентитета се постепено губи и замењује га осећање румунске националне припадности. После Првог светског рата, у састав државе Румуније улазе Бесарабија (некадашњи источни део Молдавске кнежевине), Трансилванија и Буковина и тада се генерално романофони становници свих делова нове увећане румунске државе сматрају Румунима.
У Совјетском Савезу је 1924. године на источној обали реке Дњестар формирана Молдавска аутономна совјетска социјалистичка република у саставу Украјинске совјетске социјалистичке републике. 1940. године, Румунија губи Бесарабију, која улази у састав Совјетског Савеза, где се ово подручје административно уједињује са подручјем Молдавске аутономне совјетске социјалистичке републике у нову Молдавску совјетску социјалистичку републику. 1941. године, подручје Молдавске ССР улази у састав Румуније и тада се Молдавска ССР административно укида, а формирају се жупаније. После Другог светског рата, подручје некадашње Молдавске ССР поново улази у састав Совјетског Савеза, када се република обнавља. У време совјетске власти промовисана је идеја посебне молдавске народности, различите од Румуна, коју је највећи део становника Молдавије прихватио. Од 1991. године, Молдавија је независна држава, а на последњем попису из 2004. године, 75,81% становника Молдавије се изјаснило да су по народности Молдавци, док се 2,17% изјаснило да су Румуни.
Молдавци су најбројнија етничка група и у Придњестровљу, које је прогласило независност од Молдавије 1990. године. Међутим, пошто у Придњестровљу Молдавци чине само релативну етничку већину, сва политичка моћ у овој фактички независној држави је у рукама Руса и Украјинаца, којих, узетих заједно, има више него Молдаваца. По попису из 2004. године, у Придњестровљу је живело 31,99% Молдаваца, 30,37% Руса, 28,82% Украјинаца, као и мањи број припадника других етничких група.
Национални идентитет уреди
Већина Молдаваца у Молдавији сматра да Молдавци чине етничку групу различиту од Румуна, [4] док се становници некадашњег западног дела историјске Молдавске кнежевине, који је данас у саставу Румуније, изјашњавају као етнички Румуни а за себе користе и назив „Молдавац“ у смислу регионалне припадности. Власти Румуније оспоравају молдавску народност и тврде да су Молдавци део румунског народа, [4] док румунски историчари некадашњу Молдавску кнежевину виде као кнежевину румунског народа.[5][6][7] Одговарајући на ове румунске тврдње, власти Молдавије су промовисале идеју да становници румунског дела историјске Молдавије треба такође да се сматрају припадницима Молдавске етно-лингвистичке групе, различите од Румуна.[4] У Румунији је формирана заједница Молдаваца Румуније, која од румунских власти тражи званично признање молдавског етничког идентитета и статус националне мањине.[4]
Религија и језик уреди
Молдавци су већином православне вероисповести, а говоре молдавским језиком[1] који је идентичан румунском[8][9] и који припада источнороманској групи индоевропске породице језика. У уставу Молдавије стоји да је званични језик ове државе молдавски.[10]
Извори уреди
- ^ а б в г Миле Недељковић, Лексикон народа Света, Београд, 2001.
- ^ Павел Рудјаков, Сеоба Срба у Русију у 18. веку, Београд, 1995.
- ^ Олга М. Посуњко, Историја Нове Србије и Славеносрбије, Нови Сад, 2002.
- ^ а б в г OFFICIAL CHISINAU SEEKS RECOGNITION OF MOLDOVAN ETHNICITY AND MINORITY IN ROMANIA, Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Николе Јорга, Вршац, 1982.
- ^ Добрила Летић, „Прилози за историју Румуна“, Нови Сад, 1970.
- ^ Андреј Оцетеа, Историја Румунског народа, 1970.
- ^ Ethnologue report for Moldova Архивирано на сајту Wayback Machine (9. април 2008), Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Voronin atacă România din toate părţile > EVZ.ro, Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Wayback Machine
Литература уреди
- King, Charles (2000). The Moldovans: Romania, Russia, and the Politics of Culture. Hoover Press. стр. 5. ISBN 978-0-8179-9792-2.
- Недељковић, Миле (2001). Лексикон народа Света. Београд.
- Ђувара, Њагу (2004). Кратка историја Румуна за младе. Нови Сад.
- Рудјаков, Павел (1995). Сеоба Срба у Русију у 18. веку. Београд.
- Посуњко, Олга М. (2002). Историја Нове Србије и Славеносрбије. Нови Сад.
