Момчило Гаврић
Момчило Гаврић (Трбушница, 1. мај 1906 — Београд, 28. април 1993)[1] је био поднаредник Шестог артиљерског пука Дринске дивизије и најмлађи подофицир на свету у току Првог светског рата.[2] Био је учесник Солунског фронта где је и рањен.[1] После Церске битке, 1914. године, са осам година је стекао чин каплара[3], а војвода Живојин Мишић га је на Кајмакчалану, 1916. године, у десетој години унапредио у чин поднаредника.[1]
| Момчило Гаврић | |
|---|---|
 Момчило Гаврић најмлађи поднаредник свих времена | |
| Надимак | Син Дринске дивизије |
| Датум рођења | 1. мај 1906. |
| Место рођења | Трбушница Краљевина Србија |
| Датум смрти | 28. април 1993. (86 год.) |
| Место смрти | Београд СР Југославија |
| Војска | Војска Краљевине Србије Југословенска војска |
| Чин | Поднаредник |
| Јединица | Шести артиљеријски пук Дринске дивизије |
| Битке/ратови | Први светски рат |
| Одликовања | Албанска споменица Споменица I светског рата Орден заслуга за народ |
БиографијаУреди
Рођен је 1. маја 1906. године у Трбушници код Лознице као осмо дете Алимпија и Јелене Гаврић.[1] У почетку Првог светског рата имао је пуних осам година.[1] Почетком августа 1914. године аустроугарски војници из хрватске 42. домобранске пешачке дивизије (позната и као „Вражја дивизија“) [4] су му убили оца, мајку, три сестре, четири брата и бабу, а кућу запалили.[1] Он је преживео захваљујући оцу који га је послао код стрица да нађе запрегу.[1] Оставши и без породице и без дома, пошао је на Гучево да тражи српску војску.[1] Пронашао је Шести артиљеријски пук Дринске дивизије[1] којим је командовао мајор Стеван Туцовић, брат Димитрија Туцовића.[3] Када им је испричао шта се догодило војници су истог дана осветили Гаврићеву породицу, а он је постао војник у њиховим редовима.[3] Мајор Туцовић је наредио војницима да сваког дана дају Гаврићу да опали три пута из топа да би на тај начин осветио своју породицу.[3]
После рата похађао је гимназију „Хенри Рајт“ у Фавершаму, а затим је завршио графичарски занат и обуку за возача у Београду. Оженио се Косаром са којом је радио у фабрици хартије „Вапа“ у Београду. [4]
ЗанимљивостиУреди
Док је био на одслужењу војног рока у Славонској Пожеги, 1929. године, Момчило је доживео непријатности и хапшење од официра Југословенске краљевске војске, иначе бивших аустријских официра, јер му нису веровали да он има већ четири ратне године иза себе и да је носилац Албанске споменице.[4] За време Другог светског рата немачки окупатори су га два пута затварали у логор, а пред стрељачки строј изводили су га и партизани. Након рата, у време политичког пријатељства југословенског председника Јосипа Броза са албанским председником Енвером Хоџом, Момчило је био хапшен и од ОЗНЕ, [4] због јавно изреченог става „да нам Албанци нису браћа“.
Велика добротворка Лејди Пеџет звала га је српски витез, а Грци су му поставили златну плочу на Крфу. Француски председник Митеран му је 1985. године доделио орден, а генерал Лепардије рекао: „Штета што нисте били француски војник, имали бисте споменик на Јелисејским пољима“.[4] По најмлађем савезничком војнику у Првом светском рату Момчилу Гаврићу добила је име улица у Београду, у насељу Степа Степановић.
Преминуо је у Београду, 28. априлa 1993. године.
Фото-галеријаУреди
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 „Заборављен најмлађи каплар Момчило Гаврић”. Приступљено 19. 8. 2011.
- ^ „Запуштено место голготе”. Приступљено 20. 8. 2011.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 „Најмлађи каплар на свету”. Приступљено 20. 8. 2011.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Момчило Гаврић - најмлађи војник Првог светског рата („Вечерње новости“, 31. август 2013)
Спољашње везеУреди
- Момчило Гаврић најмлађи поднаредник у историји ратова на сајту YouTube
- Заборавили знамените личности Јадра („Блиц“, 8. новембар 2010)
- Рапорт каплара Гаврића (РТС, 28. јул 2014)
- Прадеда бољи и храбрији од Бетмена и Супермена („Политика”, 17. април 2017)
- Причала сам с унуцима најмлађег српског „Солунца“ (10. октобар 2016)
- Осмогодишњи каплар („Политика”, 15. новембар 2018)
- Мали Момчило великог срца (29. април 2019)