Отворите главни мени

Момчило А. Нинчић (Јагодина, 29. мај/10. јун 1876Лозана, 23. децембар 1949) је био професор економије и политичар, председник Друштва народа 1926-27.[1]

Момчило Нинчић
MomciloNincic.jpg
Биографија
Датум рођења(1876-06-10)10. јун 1876.
Место рођењаЈагодина
Кнежевина Србија
Датум смрти23. децембар 1949.(1949-12-23) (73 год.)
Место смртиЛозана
Швајцарска
ДецаОлга Хумо
Ђурo Нинчић
УниверзитетУниверзитет у Београду
Политичка
партија
Народна радикална странка
Министар финансија Краљевине СХС
НаследникВојислав С. Вељковић
Министар спољних послова Краљевине СХС
5. јануар 1922 — 27. јул 1924.
ПретходникВојислав Маринковић
НаследникМилош Трифуновић
Министар спољних послова Краљевине СХС
27. март 1941 — 1. јануар 1943.
Председник владеДушан Симовић
Слободан Јовановић
ПретходникАлександар Цинцар-Марковић
НаследникСлободан Јовановић

Студирао је право и докторирао на Сорбони. Био је универзитетски професор и више пута министар у Краљевини Југославији, као члан Народној радикалној странци. Током Другог светског рата, био је члан југословенске избегличке владе као министар спољних послова. За време рата је подржавао покрет Драгољуба Михаиловића. После рата је на Београдском процесу је у одсудсву осуђен на 8 година робије. Нинчић је умро у егзилу у Швајцарској 1949. Српски суд је 2006. године поништио пресуду из 1946.

БиографијаУреди

Рођен је 10. јуна 1876. у Јагодини као син Арона (1845—1906) и Пауле. Његов отац Арон био је министар правде 1895—1896. године и сенатор 1903. године. Момчило Нинчић завршио је основну школу у родном граду, а гимназију у Београду. Студирао је права и стекао докторат у Паризу. Био је професор универзитета (од 1902), а затим министар финансија (у неколико наврата у периоду 1915—1919), грађевина, просвете, правде, трговине и индустрије и, најдуже, иностраних дела. Бавио се и економском историјом. Главна дела: О порезу на приход, с погледом на наше законодавство (1901), Систем непосредних пореза у Србији (1903), Историја аграрно-правних односа српских тежака под Турцима (1920).

Приликом проглашења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. био је један од шест чланова одбора, као представник Владе Краљевине Србије, који је требало да утврди начин како да се уједињење прогласи. Представници Владе Србије били су још и Стојан Протић и Љубомир Јовановић, а представници Народног вијећа Анте Павелић, Светозар Прибићевић и Јосип Смодлака.[2]

Момчило Нинчић је изабран за првог министра финансија Краљевине СХС у концентрационој влади Стојана Протићa.[2]

Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 16. фебруара 1937. године.

Други светски ратУреди

После војног пуча којим је оборена влада Драгише Цветковића због приступања Краљевине Југославије Тројном пакту, Душан Симовић је образовао владу од истакнутих представника свих значајних политичких странака, доделивши Нинчића ресор министра спољних послова. Нинчић је био у групи политичара који су хтели да Југославија испуни обавезе преузете ступањем у Тројни пакт очекујући да ће на тај начин сачувати мир и територијални интегритет земље.[3] Нинчић је по Симовићевим налогу имао задатак да објашњава представницима сила Осовине да се војним пучем спољнополитичка оријентација Југославије не мења и да ће она остати неутрална и у пријатељским односима са силама Осовине. Тако се 30. марта срео са немачким послаником Виктором фон Хереном коме је предао ноту југословенске владе на коју Немци нису никада одговорили.[3]

Суђено му је 1946. у Београду и одузета му је част и достојанство. Преминуо је 23. децембра 1949. године у Лозани у емиграцији. Рехабилитован је одлуком Окружног суда у Београду 2006. године.

ЗанимљивостУреди

Од 1924. до 1946. године, банатско село Међа је носило име Нинчићево, у знак захвалности министру иностраних послова у напорима да се ово село из Румуније припоји Краљевини СХС.

Његова ћерка Олга, била је супруга Авде Хума, познатог босанскохерцеговачког комунисте и народног хероја. Током Другог светског рата, она је била једна од секретарица Јосипа Броза Тита. Рођени брат Момчила Нинчића био је др Велизар Нинчић књижевник и публициста, који је активно радио у конзуларно-дипломатској служби Краљевина Србије и Југославије, између осталог и као ’’краљевски стални делегат при Међународној дунавској комисији а, након Другог светског рата радиће као ’’опуномоћени министар, делегат ФНРЈ у Привредном комитету за ђердапске послове’’. Син Момчила Нинчића био је Ђуро Нинчић, правник и дипломата.

РеференцеУреди

  1. ^ „Seventh Session of the  Assembly”. www.indiana.edu. Приступљено 2019-03-05. 
  2. 2,0 2,1 Fogelquist 2011, стр. 74.
  3. 3,0 3,1 Tomasevich 1975, стр. 49.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди