Монпеље
Монпеље[2] (франц. Montpellier, окситански Montpelhièr) један је од највећих градова на француској обали Медитерана, главни град региона Лангдок-Русијон и департмана Еро. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 251.634.
Монпеље франц. Montpellier | |
---|---|
![]() | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Регион | Лангдок-Русијон |
Департман | Еро |
Становништво | |
Становништво | |
— 2019. | 295.542 [1] |
— густина | 5.195,89 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 36′ 43″ С; 3° 52′ 38″ И / 43.61194° С; 3.87722° И |
Временска зона | UTC+1, лети UTC+2 |
Апс. висина | 27 m |
Површина | 56,88 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Елан Мандру |
Поштански број | 34000, 34070, 34080, 34090, 34060 |
Позивни број | 467 |
INSEE код | 34172 |
Веб-сајт | |
www.montpellier.fr/ |
Град лежи на око 10 километара од обале Медитерана, на реци Лез. Монпеље је индустријски центар познат по производњи медицинске опреме, текстила, аграрне технике, вина и преради метала. У граду су рођени утемељитељ позитивизма Огист Конт и Жилијет Греко.

Име Уреди
Име града, који се у време Римског царства звао Монспесуланус (Monspessulanus), потиче од речи брдо-планина, а суфикс -пеле је од речи „голо“ (pelé), или „на брду“ (mont de la colline), или је, пак, изведен од имена планине Пестеларио (Monte Pestelario).
Историја Уреди
Први пут се помиње 985. године и основала га је локална династија грофова од Тулуза. У 10. веку постаје трговачко седиште, у коме су се толерисале различите религије и нације. У граду је било Јевреја, муслимана и Катара. Током 1180. у граду је основан медицински фалултет, а 1220. основан је универзитет. Монпеље је 1213. постао арагонски посед удајом Марије од Монпељеа за Педра II од Арагона. Ђауме II од Мајорке је 1349. продао град француском краљу Филипу VI, јер му је био потребан новац за рат против Педра IV од Арагона. Велики француски трговац Жак Кер настањује се 1432. у граду и претвтра Монпеље у изузетно важан трговачки град све до 1481. када Марсељ постаје важнији. У време реформације град је постао важно упориште хугенота , које се супротстављало католичкој феранцуској круни. Краљ Луј XIII је 1622. заузео град након осмомесечне опсаде и након тога га добро утврдио.
Географија Уреди
Клима Уреди
Клима (Монпеље) | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Апсолутни максимум, °C (°F) | 21,2 (70,2) |
22,5 (72,5) |
27,4 (81,3) |
30,4 (86,7) |
35,1 (95,2) |
37,2 (99) |
37,5 (99,5) |
36,8 (98,2) |
36,3 (97,3) |
31,8 (89,2) |
27,1 (80,8) |
22 (72) |
37,5 (99,5) |
Средњи максимум, °C (°F) | 11,6 (52,9) |
12,8 (55) |
15,9 (60,6) |
18,2 (64,8) |
22 (72) |
26,4 (79,5) |
29,3 (84,7) |
28,9 (84) |
25 (77) |
20,5 (68,9) |
15,3 (59,5) |
12,2 (54) |
19,9 (67,8) |
Просек, °C (°F) | 7,2 (45) |
8,1 (46,6) |
10,9 (51,6) |
13,5 (56,3) |
17,3 (63,1) |
21,2 (70,2) |
24,1 (75,4) |
23,7 (74,7) |
20 (68) |
16,2 (61,2) |
11,1 (52) |
8 (46) |
15,2 (59,4) |
Средњи минимум, °C (°F) | 2,8 (37) |
3,3 (37,9) |
5,9 (42,6) |
8,7 (47,7) |
12,5 (54,5) |
16 (61) |
18,9 (66) |
18,5 (65,3) |
15 (59) |
11,9 (53,4) |
6,8 (44,2) |
3,7 (38,7) |
10,4 (50,7) |
Апсолутни минимум, °C (°F) | −15 (5) |
−17,8 (0) |
−9,6 (14,7) |
−1,7 (28,9) |
0,6 (33,1) |
5,4 (41,7) |
8,4 (47,1) |
8,2 (46,8) |
3,8 (38,8) |
−0,7 (30,7) |
−5 (23) |
−12,4 (9,7) |
−17,8 (0) |
Количина падавина, mm (in) | 55,6 (21,89) |
51,8 (20,39) |
34,3 (13,5) |
55,5 (21,85) |
42,7 (16,81) |
27,8 (10,94) |
16,4 (6,46) |
34,4 (13,54) |
80,3 (31,61) |
96,8 (38,11) |
66,8 (26,3) |
66,7 (26,26) |
629,1 (247,68) |
[тражи се извор] |
Демографија Уреди
1962. | 1968. | 1975. | 1982. | 1990. | 1999. | 2006. | 2011. |
---|---|---|---|---|---|---|---|
118.864 | 161.910 | 191.354 | 197.231 | 207.996 | 225.392 | 251.634 | 264.538 |
Партнерски градови Уреди
Галерија Уреди
Извори Уреди
- ^ „National Institute of Statistics and Economic Studies”.
- ^ Монпеље (трад., франц. Montpellier) т. 273а и 275 (Правопис српскога језика, 2010. pp. 375)