Монтезума II или Монтесума Шокојоци (1466. — Теночтитлан, 30. јун 1520) био је девети и последњи астечки владар који је изабран 1503. године.[1] Његова владавина је приведена крају доласком шпанских конкистадора на челу са Ернаном Кортесом.[2] Постоји много контрадикторних историјских извора о његовом животу и личности, зато се у ствари мало о њему сигурно зна. Према неким историјским изворима, Монтезума је био врло празноверан човек и веровао је да су шпански конкистадори у ствари потомци бога Кецалкоатла. Ернан Кортес га је потом заробио и покушавао управљати Астецима манипулишући Монтезумом. 1520. године, Астеци су подигли устанак против Шпанаца, и те је године Монтезума убијен. Не зна се да ли је убијен од стране Шпанаца или Астека.[3]

Монтезума
Портрет из касног 17. века приписан Антонију Родригезу
Лични подаци
Датум рођења1466.
Место рођењаТеночтитлан,
Датум смрти30. јун 1520. (53/54 год.)
Место смртиТеночтитлан,
Породица
ПотомствоЧималпопока
РодитељиАксејакатл

Монтезума се родио у Теночтитлану, данашњем граду Мексику. Његово име на наватл језику значи „онај који се љути као краљ“. Током његове владавине држава Астека је достигла свој врхунац. Монтезума је ратовањем проширио територија царства и инкорпорирао народе Јопи и Запотек у царство.[4] Имао је осам кћери и једанаест синова. Кроз брак са краљицом Тлапализквихохцин од Екатепека, једном од његове две жене, он је такође био и краљевски супруг алтепетла,[5] иако је мало људи у Мексику знало за ову политичку улогу, чак и на његовом двору.[6]

Први контакт између аутохтоних цивилизација Мезоамерике и Европљана догодио се током његове владавине, а он је убијен у почетним фазама шпанског освајања Астечког царства, када су се конквистадор Ернан Кортес и његови људи борили да заузму престоницу Астека Теночтитлан. Током његове владавине, Астечко царство достигло је највећу величину. Путем ратовања, Монтезума је проширио територију на југ чак до Ксоконоска у Чијапасу и превлаке Техуантепека, и инкорпорирао народ Запотека и Јопија у царство.[7] Он је променио претходни меритократски систем друштвене хијерархије и проширио поделу између пипилтина (племића) и мацехуалтина (народа) забрањујући обичним људима да раде у краљевским палатама.[7]

Иако су друга два астечка владара наследила Монтезуму након његове смрти, њихова владавина је била краткотрајна и царство је брзо пропало под њиховом контролом. Историјски прикази Монтезуме су углавном били обојени његовом улогом владара поражене нације, а многи извори су га описали као слабовољног, сујеверног и неодлучног.[8] Међутим, прикази његове личности међу његовим савременицима су подељени; неки га приказују као једног од највећих вођа које је Мексико имао, великог освајача који је дао све од себе да одржи своју нацију на окупу у време кризе,[9] док га други приказују као тиранина који је желео да преузме апсолутну контролу над целим царством.[10] Прича о њему остаје један од најпознатијих освајачких наратива из историје европског контакта са Индијанцима, а помиње се или приказује у бројним делима историјске фантастике и популарне културе.

 
Модерна репродукција астечке перјанице која се приписује Монтезуми II изложена у Националном музеју антропологије и историје, Мексико Сити. Оригинал је у Етнолошком музеју у Бечу.

Наватлски изговор његовог имена је [motekʷˈsoːma]. То је сложеница од именице која значи „господар“ и глагола који значи „мрштити се у гневу“, те се тумачи као „он је онај који се мршти као господар“[11] или „онај који се љути на племенит начин.“[12] Његов глиф имена, приказан у горњем левом углу слике из Кодекс Мендозе испод, састављен је од дијадеме (xiuhuitzolli).[13]

Краљевски број

уреди

Астеци нису користили краљевске бројеве; број је ретроактивно придодат од стране историчара да би се лакше разликовао од првог Монтезуме, названог Монтезума I.[8][14] Астечке хронике су га звале Мотецухзома Ксоцојоцин, док се први звао Мотецухзома Илхуикамина или Хуехуемотецухзома („Стари Монтезума“). Ксоцојоцин значи „почасни млади“ (од „коцојотл“ [млађи син] + суфикс „-цин“ који се додаје именицама или личним именима када се о њима говори са поштовањем.[15])

Први контакт са Шпанцима

уреди

Монтезума се први пут сусрео с европским досељеницима 1517. године, кад је експедиција Хуана де Грихалве доспела на источну обалу астечког царства. Монтезума је наредио да се будући доласци странаца помно прате.

Монтезума је био информисан о доласку Кортеса, па је послао своје делегате да поздраве странце. Кортез се удружио с народом Тлашкалтека, који су били непријатељи астечког царства и заједно су подизали устанке против астечке владавине. Монтезума је тога био свестан, а Шпанцима је слао дарове (према једној верзији зато што се бојао Шпанаца, а према другој зато што је у астечкој култури то био начин показивања супериорности).

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Aztec Political Structure”. Tarlton Law Library. Архивирано из оригинала 11. 01. 2023. г. Приступљено 10. 3. 2020. 
  2. ^ „Montezuma II Aztec emperor”. Britannica. Приступљено 29. 1. 2021. (језик: енглески)
  3. ^ „Montezuma II”. Biography. Приступљено 29. 1. 2021. (језик: енглески)
  4. ^ „Moctezuma II”. Aztec History. Приступљено 29. 1. 2021. (језик: енглески)
  5. ^ Chimalpahin 1997, стр. 101.
  6. ^ Díaz del Castillo 2011, стр. 283.
  7. ^ а б Hassig 1988, стр. 221.
  8. ^ а б Williamson, Edwin (1992). The Penguin history of Latin America. New York: Penguin Books. стр. 18. ISBN 0-14-012559-0. OCLC 29998568. 
  9. ^ Díaz del Castillo 2011, стр. 428.
  10. ^ de Alva Ixtlilxóchitl 1892, стр. 321.
  11. ^ Andrews, J. Richard (2003) [1975]. Introduction to Classical Nahuatl. Revised Edition. Norman: University of Oklahoma Press. стр. 599. 
  12. ^ Brinton, Daniel G. (1890). Ancient Nahuatl Poetry. 
  13. ^ British Museum Exhibition Guide for Moctezuma: Aztec Ruler (2009)
  14. ^ Klein, Cecelia (2001). Gender in Pre-Hispanic America (на језику: енглески). Washington: Dumbarton Oaks Research Library and Collection. стр. 330—334. ISBN 9780884022794. 
  15. ^ „Nahuatl Dictionary/Diccionario del Náhuatl”. Архивирано из оригинала 2010-03-10. г. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди