Монументални бициклистички класици

Монументални бициклистички класици је назив за пет бициклистичких класика који се сматрају најстаријим, најтежим и најпрестижнијим једнодневним тркама у друмском бициклизму.[1][2][3] Сваки од њих има дугу историју и традицију, као и специфичне индивидуалне карактеристике. Монументални класици доносе највише бодова у UCI ворлд туру од једнодневних трка.[4]

Лијеж—Бастоњ—Лијеж је најстарији од свих класика, први пут је организован 1892. године, али није одржаван од 1895. до 1908. Ронде ван Фландерен је најмлађи од монументалних класика, први пут је одржан 1913, а једини је класик који је без прекида одржаван од 1919. године.

Рекордер је Еди Меркс, који је укупно 19 пута освојио пет монументалних класика, од чега седам пута Милано—Санремо.[5] Рогер де Фламинк је освојио 11 пута монументалне класике, док су Костанте Ђирарденго, Фаусто Копи и Шон Кели освојили по девет, а Рик ван Лој осам.

Списак Монументалних класикаУреди

 
Јохан Мусеув на Париз—Рубеу 2002.
  •   Милано—Санремо – први велики класик у сезони, надимак му је La Primavera (прољеће), због тога што се одржава у марту. Први пут је одржан 1907. године, рута је обично дуга око 300 km и не садржи стрме успоне нити секције са калдрмом, као остали класици, што омогућава спринтерима да се боре за побједу.[6] Ипак, успони у финишу трке — Чипреса и Пођо, често раздвоје групу и омогућавају возачима да дођу до соло побједе.[7]
  •   Ронде ван Фландерен – Ронде је први велики Калдрмисани класик у сезони, вози се прве недеље у априлу. Први пут је одржан 1913. године и најмлађи је од пет Монументалних класика. Познат је по кратким, али оштрим успонима у Фламанским арденима, по калдрми. Рута се мијењала током година, од 2017. старт је у Антверпену,[8] док је циљ од 2012. у Оуденардеу.[9]
  •   Париз—Рубе – Краљица класика илу l'Enfer du Nord ("Пакао сјевера"), вози се обично недељу дана након Ронде ван Фландерена. Први пут је одржан 1896. године. Због великог броја секција под калдрмом, Париз—Рубе је једна од најнеизвјеснијих и најтежих једнодневних трка. Сматра се најбруталнијим тестом менталне и физичке издржљивости у бициклизму. Циљ је на велодрому у Рубеу; на крају трке, возачи су обично прекривени прашином и блатом.[10] Сматра се највећим од свих класика и највећом трком у друмском бициклизму након Тур де Франса.[7]
  •   Лијеж—Бастоњ—Лијеж – одржава се крајем априла. La Doyenne је најстарији класик, последњи је од Арденских класика и обично последњи прољећни класик. Први пут је одржан 1892. године, као трка за аматере, док се од 1894. одржава трка за професионалце. Класик је познат по стрмим брдима у Арденима и циљу на успону у Лијежу, што фаворизује брдаше, укључујући и возаче који се боре за освајање гранд тур трка.[11]
  •   Ђиро ди Ломбардија – the Autumn Classic (јесењи класик) или Race of the Falling Leaves.[12] Одржава се у октобру или крајем септембра и једини је од пет монументалних класика који се вози током јесени. Првобитно је организован као Милано—Милано 1905. године, док је 1907. име промијењено у Ђиро ди Ломбардија.[13] Године 2012. промијењено је име у Ил Ломбардија. Као и Лијеж—Бастоњ—Лијеж, Ломбардија је класик за брдаше, са доста стрмих успона, док је циљ такође на успону.[7]

Белгијски класици — Ронде ван Фландерен и Лијеж—Бастоњ—Лијеж имају и трку за жене.[14] Верзија Милано—Санрема за жене, под називом Примавера Роса, покренута је 1999. године, али је угашена 2005.[15]

Списак побједникаУреди

Година Милано—Санремо[16] Ронде ван Фландерен[17] Париз—Рубе[18] Лијеж—Бастоњ—Лијеж[19] Ђиро ди Ломбардија[20]
1892 Није одржавано Није одржавано Није одржавано   Леон Хуа (BEL) (1/3) Није одржавано
1893   Леон Хуа (BEL) (2/3)
1894   Леон Хуа (BEL) (3/3)
1895 Није одржавано
1896   Јозеф Фишер (GER)
1897   Морис Гарен (ITA) (1/2)
1898   Морис Гарен (ITA) (2/2)
1899   Алберт Шампион (FRA)
1900   Емил Бур (FRA)
1901   Лисјен Лена (FRA) (1/2)
1902   Лисјен Лена (FRA) (2/2)
1903   Иполит Окутирје (FRA) (1/2)
1904   Иполит Окутирје (FRA) (2/2)
1905   Луј Труселије (FRA)   Ђовани Ђерби (ITA)
1906   Анри Корне (FRA)   Чезаре Брамбила (ITA)
1907   Лисјен Пети Бретон (FRA)   Жорж Пасерје (FRA)   Гистав Гаригу (FRA) (1/2)
1908   Сирил ван Хауварт (BEL) (1/2)   Сирил ван Хауварт (BEL) (2/2)   Андре Труселије (FRA)   Франсоа Фабе (LUX) (1/2)
1909   Луиђи Гана (ITA)   Октав Лапиз (FRA) (1/3)   Виктор Фастре (BEL)   Ђовани Куниоло (ITA)
1910   Ежен Кристоф (FRA)   Октав Лапиз (FRA) (2/3) Није одржавано   Ђовани Микелото (ITA)
1911   Гистав Гаригу (FRA) (2/2)   Октав Лапиз (FRA) (3/3)   Жозеф ван Дале (BEL)   Анри Пелисје (FRA) (1/6)
1912   Анри Пелисје (FRA) (2/6)   Шарл Крипелан (FRA) (1/2)   Омер Версхор (BEL)   Карло Оријани (ITA)
1913   Одил Дефраје (BEL)   Пол Деман (BEL) (1/2)   Франсоа Фабе (LUX) (2/2)   Морис Мориц (BEL)   Анри Пелисје (FRA) (3/6)
1914   Уго Агостини (ITA)   Марсел Бојсе (BEL)   Шарл Крипелан (FRA) (2/2) Није одржавано   Лауро Бордин (ITA)
1915   Ецио Корлаита (ITA) Није одржавано Није одржавано   Гаетано Белони (ITA) (1/5)
1916 Није одржавано   Леополдо Торичели (ITA)
1917   Гаетано Белони (ITA) (2/5)   Филип Тис (BEL)
1918   Костанте Ђирарденго (ITA) (1/9)   Гаетано Белони (ITA) (3/5)
1919   Анђело Гремо (ITA)   Хенри ван Лерберге (BEL)   Анри Пелисје (FRA) (4/6)   Леон Девос (BEL) (1/2)   Костанте Ђирарденго (ITA) (2/9)
1920   Гаетано Белони (ITA) (4/5)   Жил ван Евел (BEL) (1/2)   Пол Деман (BEL) (2/2)   Леон Сјер (BEL)   Анри Пелисје (FRA) (5/6)
1921   Костанте Ђирарденго (ITA) (3/9)   Рене Фермандел (BEL) (1/3)   Анри Пелисје (FRA) (6/6)   Луј Мотја (BEL) (1/2)   Костанте Ђирарденго (ITA) (4/9)
1922   Ђовани Брунеро (ITA) (1/3)   Леон Девос (BEL) (2/2)   Алберт Дејонге (BEL)   Луј Мотја (BEL) (2/2)   Костанте Ђирарденго (ITA) (5/9)
1923   Костанте Ђирарденго (ITA) (6/9)   Хајри Сутер (SUI) (1/2)   Хајри Сутер (SUI) (2/2)   Рене Фермандел (BEL) (2/3)   Ђовани Брунеро (ITA) (2/3)
1924   Пјетро Линари (ITA)   Герард Дебатс (BEL) (1/2)   Жил ван Евел (BEL) (2/2)   Рене Фермандел (BEL) (3/3)   Ђовани Брунеро (ITA) (3/3)
1925   Костанте Ђирарденго (ITA) (7/9)   Јулин Делбек (BEL) (1/2)   Феликс Селије (BEL)   Жорж Ронс (BEL) (1/2)   Алфредо Бинда (ITA) (1/6)
1926   Костанте Ђирарденго (ITA) (8/9)   Денис Версхерен (BEL)   Јулин Делбек (BEL) (2/2)   Диједон Смет (BEL)   Алфредо Бинда (ITA) (2/6)
1927   Пјетро Кези (ITA)   Герард Дебатс (BEL) (2/2)   Жорж Ронс (BEL) (2/2)   Морис Рас (BEL)   Алфредо Бинда (ITA) (3/6)
1928   Костанте Ђирарденго (ITA) (9/9)   Јан Мартенс (BEL)   Андре Ледик (FRA)   Ернест Мотар (BEL)   Гаетано Белони (ITA) (5/5)
1929   Алфредо Бинда (ITA) (4/6)   Јосеф Дервас (BEL)   Шарл Меније (BEL)   Алфонс Схеперс (BEL) (1/4)   Пјетро Фосати (ITA)
1930   Микеле Мара (ITA) (1/2)   Франс Бондел (BEL)   Јулин Верваке (BEL)   Херман Бузе (GER)   Микеле Мара (ITA) (2/2)
1931   Алфредо Бинда (ITA) (5/6)   Ромајн Гајселс (BEL) (1/3)   Гастон Ребри (BEL) (1/4)   Алфонс Схеперс (BEL) (2/4)   Алфредо Бинда (ITA) (6/6)
1932   Алфредо Бове (ITA)   Ромајн Гајселс (BEL) (2/3)   Ромајн Гајселс (BEL) (3/3)   Марсел Ују (BEL)   Антонио Негрини (ITA)
1933   Леарко Гвера (ITA) (1/2)   Алфонс Схеперс (BEL) (3/4)   Силвер Мас (BEL)   Франсоа Гардје (BEL)   Доменико Пијемонтези (ITA)
1934   Јеф Демојсер (BEL)   Гастон Ребри (BEL) (2/4)   Гастон Ребри (BEL) (3/4)   Тео Харкенрат (BEL)   Леарко Гвера (ITA) (2/2)
1935   Ђузепе Олмо (ITA) (1/2)   Луис Дерло (BEL)   Гастон Ребри (BEL) (4/4)   Алфонс Схеперс (BEL) (4/4)   Енрико Моло (ITA)
1936   Анђело Варето (ITA)   Луис Хардикест (BEL)   Жорж Спеше (FRA)   Алберт Бекарт (BEL)   Ђино Бартали (ITA) (1/7)
1937   Чезаре дел Кончија (ITA)   Михел д'Хоге (BEL)   Жил Роси (ITA)   Елои Меленбер (BEL)   Алдо Бини (ITA) (1/2)
1938   Ђузепе Олмо (ITA) (2/2)   Едгард де Каливе (BEL)   Лусин Сторм (BEL)   Алфонс Делор (BEL)   Чино Чинели (ITA) (1/2)
1939   Ђино Бартали (ITA) (2/7)   Карел Карс (BEL)   Емил Масон млађи (BEL)   Алберт Ритсерфелт (BEL)   Ђино Бартали (ITA) (3/7)
1940   Ђино Бартали (ITA) (4/7)   Ахил Бојсе (BEL) (1/3) Није одржавано Није одржавано   Ђино Бартали (ITA) (5/7)
1941   Пјерино Фавали (ITA)   Ахил Бојсе (BEL) (2/3)   Марио Ричи (ITA) (1/2)
1942   Адолфо Леони (ITA)   Брик Схоте (BEL) (1/2)   Алдо Бини (ITA) (2/2)
1943   Чино Чинели (ITA) (2/2)   Ахил Бојсе (BEL) (3/3)   Маркел Кинт (BEL)   Рихард Депортер (BEL) (1/2) Није одржавано
1944 Није одржавано   Рик ван Стенберген (BEL) (1/5)   Маурис Десимплар (BEL) Није одржавано
1945   Силван Грисол (BEL)   Пол Маје (FRA)   Јан Енгелс (BEL)   Марио Ричи (ITA) (2/2)
1946   Фаусто Копи (ITA) (1/9)   Рик ван Стенберген (BEL) (2/5)   Жорж Клас (BEL) (1/2)   Проспер Депредом (BEL) (1/2)   Фаусто Копи (ITA) (2/9)
1947   Ђино Бартали (ITA) (6/7)   Емил Фајгнарт (BEL)   Жорж Клас (BEL) (2/2)   Рихард Депортер (BEL) (2/2)   Фаусто Копи (ITA) (3/9)
1948   Фаусто Копи (ITA) (4/9)   Брик Схоте (BEL) (2/2)   Рик ван Стенберген (BEL) (3/5)   Морис Молен (BEL)   Фаусто Копи (ITA) (5/9)
1949   Фаусто Копи (ITA) (6/9)   Фјоренцо Мањи (ITA) (1/3)   Серс Копи (ITA)
  Андре Маје (FRA)[напомене 1]
  Камил Данкијом (FRA)   Фаусто Копи (ITA) (7/9)
1950   Ђино Бартали (ITA) (7/7)   Фјоренцо Мањи (ITA) (2/3)   Фаусто Копи (ITA) (8/9)   Проспер Депредом (BEL) (2/2)   Ренцо Солдани (ITA)
1951   Луизон Бобе (FRA) (1/4)   Фјоренцо Мањи (ITA) (3/3)   Антонио Бевилакуа (ITA)   Фердинанд Киблер (SUI) (1/2)   Луизон Бобе (FRA) (2/4)
1952   Лорето Петручи (ITA) (1/2)   Рогер Декок (BEL)   Рик ван Стенберген (BEL) (4/5)   Фердинанд Киблер (SUI) (2/2)   Ђузепе Минарди (ITA)
1953   Лорето Петручи (ITA) (2/2)   Вим ван Ест (NED)   Гермајн Дерајке (BEL) (1/4)   Алос де Хертог (BEL)   Бруно Ланди (ITA)
1954   Рик ван Стенберген (BEL) (5/5)   Ремон Импанис (BEL) (1/2)   Ремон Импанис (BEL) (2/2)   Марсел Ернз (LUX)   Фаусто Копи (ITA) (9/9)
1955   Гермајн Дерајке (BEL) (2/4)   Луизон Бобе (FRA) (3/4)   Жан Форестје (FRA) (1/2)   Стан Окерс (BEL)   Клето Мауле (ITA)
1956   Фред де Бројне (BEL) (1/6)   Жан Форестје (FRA) (2/2)   Луизон Бобе (FRA) (4/4)   Фред де Бројне (BEL) (2/6)   Андре Даригад (FRA)
1957   Мигел Поблет (ESP) (1/2)   Фред де Бројне (BEL) (3/6)   Фред де Бројне (BEL) (4/6)   Гермајн Дерајке (BEL) (3/4)
  Франс Схаубен (BEL)[напомене 2]
  Дијего Ронкини (ITA)
1958   Рик ван Лој (BEL) (1/8)   Гермајн Дерајке (BEL) (4/4)   Леон Вандале (BEL)   Фред де Бројне (BEL) (5/6)   Нино Дефилипис (ITA)
1959   Мигел Поблет (ESP) (2/2)   Рик ван Лој (BEL) (2/8)   Ноел Форе (BEL) (1/2)   Фред де Бројне (BEL) (6/6)   Рик ван Лој (BEL) (3/8)
1960   Рене Прива (FRA)   Артур де Каботер (BEL)   Пино Серами (BEL)   Албертус Гелдерманс (NED)   Емил Дамс (BEL) (1/3)
1961   Ремон Пулидор (FRA)   Том Симпсон (GBR) (1/3)   Рик ван Лој (BEL) (4/8)   Рик ван Лој (BEL) (5/8)   Вито Таконе (ITA)
1962   Емил Дамс (BEL) (2/3)   Рик ван Лој (BEL) (6/8)   Рик ван Лој (BEL) (7/8)   Јеф Планкарт (BEL)   Јо де Ро (NED) (1/3)
1963   Жозеф Грусар (FRA)   Ноел Форе (BEL) (2/2)   Емил Дамс (BEL) (3/3)   Франс Мелкенбек (BEL)   Јо де Ро (NED) (2/3)
1964   Том Симпсон (GBR) (2/3)   Руди Алтиг (GER) (1/2)   Петер Пост (NED)   Вили Боклант (BEL)   Ђани Мота (ITA)
1965   Ари ден Хартог (NED)   Јо де Ро (NED) (3/3)   Рик ван Лој (BEL) (8/8)   Кармине Прециози (ITA)   Том Симпсон (GBR) (3/3)
1966   Еди Меркс (BEL) (1/19)   Едвард Селс (BEL)   Феличе Ђимонди (ITA) (1/4)   Жак Анкетил (FRA)   Феличе Ђимонди (ITA) (2/4)
1967   Еди Меркс (BEL) (2/19)   Дино Цандегу (ITA)   Јан Јансен (NED)   Валтер Годефрот (BEL) (1/4)   Франко Битоси (ITA) (1/2)
1968   Руди Алтиг (GER) (2/2)   Валтер Годефрот (BEL) (2/4)   Еди Меркс (BEL) (3/19)   Валер ван Свевелт (BEL)   Херман ван Спрингел (BEL)
1969   Еди Меркс (BEL) (4/19)   Еди Меркс (BEL) (5/19)   Валтер Годефрот (BEL) (3/4)   Еди Меркс (BEL) (6/19)   Жан Пјер Монсер (BEL)
1970   Микеле Данчели (ITA)   Ерик Леман (BEL) (1/3)   Еди Меркс (BEL) (7/19)   Рогер де Фламинк (BEL) (1/11)   Франко Битоси (ITA) (2/2)
1971   Еди Меркс (BEL) (8/19)   Еверт Долман (NED)   Рогер Росир (BEL)   Еди Меркс (BEL) (9/19)   Еди Меркс (BEL) (10/19)
1972   Еди Меркс (BEL) (11/19)   Ерик Леман (BEL) (2/3)   Рогер де Фламинк (BEL) (2/11)   Еди Меркс (BEL) (12/19)   Еди Меркс (BEL) (13/19)
1973   Рогер де Фламинк (BEL) (3/11)   Ерик Леман (BEL) (3/3)   Еди Меркс (BEL) (14/19)   Еди Меркс (BEL) (15/19)   Феличе Ђимонди (ITA) (3/4)
1974   Феличе Ђимонди (ITA) (4/4)   Сес Бал (NED)   Рогер де Фламинк (BEL) (4/11)   Жорж Пинтан (BEL)   Рогер де Фламинк (BEL) (5/11)
1975   Еди Меркс (BEL) (16/19)   Еди Меркс (BEL) (17/19)   Рогер де Фламинк (BEL) (6/11)   Еди Меркс (BEL) (18/19)   Франческо Мозер (ITA) (1/6)
1976   Еди Меркс (BEL) (19/19)   Валтер Планкарт (BEL)   Марк Демејер (BEL)   Јозеф Бројере (BEL) (1/2)   Рогер де Фламинк (BEL) (7/11)
1977   Јан Рас (NED) (1/4)   Рогер де Фламинк (BEL) (8/11)   Рогер де Фламинк (BEL) (9/11)   Бернар Ино (FRA) (1/5)   Ђанбатиста Баронкели (ITA) (1/2)
1978   Рогер де Фламинк (BEL) (10/11)   Валтер Годефрот (BEL) (4/4)   Франческо Мозер (ITA) (2/6)   Јозеф Бројере (BEL) (2/2)   Франческо Мозер (ITA) (3/6)
1979   Рогер де Фламинк (BEL) (11/11)   Јан Рас (NED) (2/4)   Франческо Мозер (ITA) (4/6)   Дитрих Турау (GER)   Бернар Ино (FRA) (2/5)
1980   Пјерино Гаваци (ITA)   Михел Полентир (BEL)   Франческо Мозер (ITA) (5/6)   Бернар Ино (FRA) (3/5)   Алфонс де Волф (BEL) (1/2)
1981   Алфонс де Волф (BEL) (2/2)   Хени Којпер (NED) (1/4)   Бернар Ино (FRA) (4/5)   Јозеф Фухс (SUI)   Хени Којпер (NED) (2/4)
1982   Марк Гомез (FRA)   Рене Мартенс (BEL)   Јан Рас (NED) (3/4)   Силвано Контини (ITA)   Ђузепе Сарони (ITA) (1/2)
1983   Ђузепе Сарони (ITA) (2/2)   Јан Рас (NED) (4/4)   Хени Којпер (NED) (3/4)   Стивен Рокс (NED)   Шон Кели (IRL) (1/9)
1984   Франческо Мозер (ITA) (6/6)   Јохан Ламертс (NED)   Шон Кели (IRL) (2/9)   Шон Кели (IRL) (3/9)   Бернар Ино (FRA) (5/5)
1985   Хени Којпер (NED) (4/4)   Ерик Вандерарден (BEL) (1/2)   Марк Мадио (FRA) (1/2)   Морено Арђентин (ITA) (1/6)   Шон Кели (IRL) (4/9)
1986   Шон Кели (IRL) (5/9)   Адри ван дер Пул (NED) (1/2)   Шон Кели (IRL) (6/9)   Морено Арђентин (ITA) (2/6)   Ђанбатиста Баронкели (ITA) (2/2)
1987   Ерик Мехлер (SUI)   Клод Крикјелион (BEL)   Ерик Вандерарден (BEL) (2/2)   Морено Арђентин (ITA) (3/6)   Морено Арђентин (ITA) (4/6)
1988   Лоран Фињон (FRA) (1/2)   Еди Планкарт (BEL) (1/2)   Дирк Демол (BEL)   Адри ван дер Пул (NED) (2/2)   Шарли Моте (FRA)
1989   Лоран Фињон (FRA) (2/2)   Едвиг ван Хојдонк (BEL) (1/2)   Жан Мари Вампер (BEL)   Шон Кели (IRL) (7/9)   Тони Ромингер (SUI) (1/2)
1990   Ђани Буњо (ITA) (1/2)   Морено Арђентин (ITA) (5/6)   Еди Планкарт (BEL) (2/2)   Ерик ван Ланкер (BEL)   Жил Делион (FRA)
1991   Клаудио Кјапучи (ITA)   Едвиг ван Хојдонк (BEL) (2/2)   Марк Мадио (FRA) (2/2)   Морено Арђентин (ITA) (6/6)   Шон Кели (IRL) (8/9)
1992   Шон Кели (IRL) (9/9)   Жак Диран (FRA)   Жилбер Дикло Ласал (FRA) (1/2)   Дирк де Волф (BEL)   Тони Ромингер (SUI) (2/2)
1993   Маурицио Фондријест (ITA)   Јохан Мусеув (BEL) (1/6)   Жилбер Дикло Ласал (FRA) (2/2)   Ролф Серенсен (DEN) (1/2)   Паскал Ришар (SUI) (1/2)
1994   Ђорђо Фурлан (ITA)   Ђани Буњо (ITA) (2/2)   Андреј Чмил (MDA) (1/3)   Евгениј Берзин (RUS)   Владислав Бобрик (RUS)
1995   Лоран Жалабер (FRA) (1/2)   Јохан Мусеув (BEL) (2/6)   Франко Балерини (ITA) (1/2)   Мауро Ђанети (SUI)   Ђани Фарезин (ITA)
1996   Габријеле Коломбо (ITA)   Микеле Бартоли (ITA) (1/5)   Јохан Мусеув (BEL) (3/6)   Паскал Ришар (SUI) (2/2)   Андреа Тафи (ITA) (1/3)
1997   Ерик Цабел (GER) (1/4)   Ролф Серенсен (DEN) (2/2)   Фредерик Гиздон (FRA)   Микеле Бартоли (ITA) (2/5)   Лоран Жалабер (FRA) (2/2)
1998   Ерик Цабел (GER) (2/4)   Јохан Мусеув (BEL) (4/6)   Франко Балерини (ITA) (2/2)   Микеле Бартоли (ITA) (3/5)   Оскар Каменцин (SUI) (1/2)
1999   Андреј Чмил (BEL) (2/3)   Петер ван Петегем (BEL) (1/3)   Андреа Тафи (ITA) (2/3)   Франк Ванденбрук (BEL)   Мирко Челестино (ITA)
2000   Ерик Цабел (GER) (3/4)   Андреј Чмил (BEL) (3/3)   Јохан Мусеув (BEL) (5/6)   Паоло Бетини (ITA) (1/5)   Рајмондас Румшас (LTU)
2001   Ерик Цабел (GER) (4/4)   Ђанлука Бортолами (ITA)   Сервајс Кнавен (NED)   Оскар Каменцин (SUI) (2/2)   Данило ди Лука (ITA) (1/2)
2002   Марио Чиполини (ITA)   Андреа Тафи (ITA) (3/3)   Јохан Мусеув (BEL) (6/6)   Паоло Бетини (ITA) (2/5)   Микеле Бартоли (ITA) (4/5)
2003   Паоло Бетини (ITA) (3/5)   Петер ван Петегем (BEL) (2/3)   Петер ван Петегем (BEL) (3/3)   Тајлер Хамилтон (USA)   Микеле Бартоли (ITA) (5/5)
2004   Оскар Фреире (ESP) (1/3)   Стефен Веземан (GER)   Магнус Бекстет (SWE)   Давиде Ребелин (ITA)   Дамијано Кунего (ITA) (1/3)
2005   Алесандро Петаки (ITA)   Том Бонен (BEL) (1/7)   Том Бонен (BEL) (2/7)   Александар Винокуров (KAZ) (1/2)   Паоло Бетини (ITA) (4/5)
2006   Филипо Поцато (ITA)   Том Бонен (BEL) (3/7)   Фабијан Канчелара (SUI) (1/7)   Алехандро Валверде (ESP) (1/4)   Паоло Бетини (ITA) (5/5)
2007   Оскар Фреире (ESP) (2/3)   Алесандро Балан (ITA)   Стјуарт О Грејди (AUS)   Данило ди Лука (ITA) (2/2)   Дамијано Кунего (ITA) (2/3)
2008   Фабијан Канчелара (SUI) (2/7)   Штајн Деволдер (BEL) (1/2)   Том Бонен (BEL) (4/7)   Алехандро Валверде (ESP) (2/4)   Дамијано Кунего (ITA) (3/3)
2009   Марк Кевендиш (GBR)   Штајн Деволдер (BEL) (2/2)   Том Бонен (BEL) (5/7)   Анди Шлек (LUX)   Филип Жилбер (BEL) (1/5)
2010   Оскар Фреире (ESP) (3/3)   Фабијан Канчелара (SUI) (3/7)   Фабијан Канчелара (SUI) (4/7)   Александар Винокуров (KAZ) (2/2)   Филип Жилбер (BEL) (2/5)
2011   Метју Гос (AUS)   Ник Нојенс (BEL)   Јохан Вансумерен (BEL)   Филип Жилбер (BEL) (3/5)   Оливер Цауг (SUI)
2012   Сајмон Геранс (AUS) (1/2)   Том Бонен (BEL) (6/7)   Том Бонен (BEL) (7/7)   Максим Иглињски (KAZ)   Хоаким Родригез (ESP) (1/2)
2013   Гералд Циолек (GER)   Фабијан Канчелара (SUI) (5/7)   Фабијан Канчелара (SUI) (6/7)   Данијел Мартин (IRL) (1/2)   Хоаким Родригез (ESP) (2/2)
2014   Александер Кристоф (NOR) (1/2)   Фабијан Канчелара (SUI) (7/7)   Ники Терпстра (NED) (1/2)   Сајмон Геранс (AUS) (2/2)   Данијел Мартин (IRL) (2/2)
2015   Џон Дегенколб (GER) (1/2)   Александер Кристоф (NOR) (2/2)   Џон Дегенколб (GER) (2/2)   Алехандро Валверде (ESP) (3/4)   Винченцо Нибали (ITA) (1/3)
2016   Арно Демар (FRA)   Петер Саган (SVK) (1/2)   Метју Хејман (AUS)   Ваут Пулс (NED)   Естебан Чавез (COL)
2017   Михал Квјатковски (POL)   Филип Жилбер (BEL) (4/5)   Грег ван Авермат (BEL)   Алехандро Валверде (ESP) (4/4)   Винченцо Нибали (ITA) (2/3)
2018   Винченцо Нибали (ITA) (3/3)   Ники Терпстра (NED) (2/2)   Петер Саган (SVK) (2/2)   Боб Јунгелс (LUX)   Тибо Пино (FRA)
2019   Жилијен Алафилип (FRA)   Алберто Бетиол (ITA)   Филип Жилбер (BEL) (5/5)   Јакоб Фуглсанг (DEN)   Бауке Молема (NED)
2020   Ваут ван Арт (BEL)   Метју ван дер Пул (NED) Није одржано   Примож Роглич (SLO)   Јакоб Фуглсанг (DEN)
Година Милано—Санремо Ронде ван Фландерен Париз—Рубе Лијеж—Бастоњ—Лијеж Ђиро ди Ломбардија

СтатистикаУреди

Највише побједаУреди

 
Еди Меркс, освојио је укупно 19 пута монументалне класике.

Само су три возача освојила свих пет монументалних класика током каријере: Рик ван Лој, Еди Меркс и Рогер де Фламинк, док је Еди Меркс једини који је свих пет класика освојио више од једног пута.[23]

Шест возача је освојило по четири различита монументална класика. Шон Кели је био најближи освајању свих пет, Ронде ван Фландерен је завршио на трећем мјесту три пута (1984, 1986 и 1987).[24] Холанђанин Хени Којпер је освојио сваки монумент осим Лијеж—Бастоњ—Лијежа, који је завршио на другом мјесту 1980. Француз Луизон Бобе је такође освојио сваки осим Лијеж—Бастоњ—Лијежа, док је Белгијанац Фред де Бројне освојио све осим Ђиро ди Ломбардије, коју је завршио на другом мјесту 1955. Гермајн Дерајке је такође освојио све осим Ломбардије. Филип Жилбер је побједом на Париз—Рубеу 2019. и постао шести возач који је освојио четири монументална класика, све осим Милано—Санрема, који је двапут завршио на трећем мјесту.[25]

Еди Меркс је рекордер по броју освојених монументалних класика са 19 и једини је возач који је свих пет класика освојио више од једног пута. Рогер де Фламинк је освојио 11 класика. Тројица су освојила по 9 монументалних класика: Костанте Ђирарденго, који је освајао само италијанске класике; Фаусто Копи, који је осим италијанских освојио и један Париз—Рубе, као и Шон Кели, који једино није освојио Ронде, док је преостала четири освојио више од једног пута.

Од држава, Белгијанци су побиједили 217 пута, а Италијани 156. Белгијанци су најуспјешнији на Рондеу, Париз—Рубеу и Лијеж—Бастоњ—Лијежу, док су Италијани најуспјешнији на домаћим класицима — Милано—Санрему и Ђиро ди Ломбардији. Французи су трећа најуспјешнија нација, са 62 побједе.

Еди Меркс је рекордер на Милано—Санрему са седам[26] и Лијеж—Бастоњ—Лијежу са пет побједа.[27] Рогер де Фламинк и Том Бонен су рекордери на Париз—Рубеу, са по четири побједе,[28] док су Ронде ван Фландерен шесторица возача освојила по три пута: Ахил Бојсе, Фјоренцо Мањи, Ерик Леман, Јохан Мусеув, Том Бонен и Фабијан Канчелара.[29] Фаусто Копи је рекордер на Ђиро ди Ломбардији са пет побједа.[30]

Позиција Возач Држава Прва
побједа
Последња
побједа
М–С[31] РвФ[29] П–Р[32] Л–Б–Л[33] ЂдЛ[34] Укупно
1 Еди Меркс   Белгија 1966 1976 7 2 3 5 2 19
2 Рогер де Фламинк   Белгија 1970 1979 3 1 4 1 2 11
3 Костанте Ђирарденго   Италија 1918 1928 6 3 9
Фаусто Копи   Италија 1946 1954 3 1 5 9
Шон Кели   Ирска 1983 1992 2 2 2 3 9
6 Рик ван Лој   Белгија 1958 1965 1 2 3 1 1 8
7 Ђино Бартали   Италија 1939 1950 4 3 7
Том Бонен   Белгија 2005 2012 3 4 7
Фабијан Канчелара    Швајцарска 2006 2014 1 3 3 7
10 Анри Пелисје   Француска 1911 1921 1 2 3 6
Алфредо Бинда   Италија 1925 1931 2 4 6
Фред де Бројне   Белгија 1956 1959 1 1 1 3 6
Франческо Мозер   Италија 1975 1984 1 3 2 6
Морено Арђентин   Италија 1985 1991 1 4 1 6
Јохан Мусеув   Белгија 1993 2002 3 3 6
16 Гаетано Белони   Италија 1915 1928 2 3 5
Рик ван Стенберген   Белгија 1944 1954 1 2 2 5
Бернар Ино   Француска 1977 1984 1 2 2 5
Микеле Бартоли   Италија 1996 2003 1 2 2 5
Паоло Бетини   Италија 2000 2006 1 2 2 5
Филип Жилбер   Белгија 2009 2019 1 1 1 2 5
22 Гастон Ребри   Белгија 1931 1935 1 3 4
Алфонс Схеперс   Белгија 1929 1935 1 3 4
Луизон Бобе   Француска 1951 1956 1 1 1 1 4
Гермајн Дерајке   Белгија 1953 1958 1 1 1 1 4
Феличе Ђимонди   Италија 1966 1974 1 1 2 4
Валтер Годефрот   Белгија 1967 1978 2 1 1 4
Хени Којпер   Холандија 1981 1985 1 1 1 1 4
Јан Рас   Холандија 1977 1983 1 2 1 4
Ерик Цабел   Немачка 1997 2001 4 4
Алехандро Валверде   Шпанија 2006 2017 4 4
32
Леон Хуа   Белгија 1892 1894 3 3
Октав Лапиз   Француска 1909 1911 3 3
Рене Фермандел   Белгија 1921 1924 1 2 3
Ђовани Брунеро   Италија 1922 1924 1 2 3
Ромајн Гајселс   Белгија 1931 1932 2 1 3
Ахил Бојсе   Белгија 1940 1943 3 3
Фјоренцо Мањи   Италија 1949 1951 3 3
Јо де Ро   Холандија 1962 1965 1 2 3
Емил Дамс   Белгија 1960 1963 1 1 1 3
Том Симпсон   УК 1961 1965 1 1 1 3
Ерик Леман   Белгија 1970 1973 3 3
Андреј Чмил   Молдавија/  Белгија 1994 2000 1 1 1 3
Андреа Тафи   Италија 1996 2002 1 1 1 3
Петер ван Петегем   Белгија 1999 2003 2 1 3
Оскар Фреире   Шпанија 2004 2010 3 3
Дамијано Кунего   Италија 2004 2008 3 3
Винченцо Нибали   Италија 2015 2018 1 2 3

Возачи означени плавом бојом су и даље активни. Број побједа означен златном бојом означава да возач или возачи држе рекорд у броју побједа на тој трци.

Побједе по државамаУреди

Позиција Држава Милано—Санремо Ронде ван Фландерен Париз—Рубе Лијеж—Бастоњ—Лијеж Ђиро ди Ломбардија Укупно
1   Белгија 21 69 57 59 12 218
2   Италија 51 11 13 12 69 156
3   Француска 14 3 28 5 12 62
4   Холандија 3 11 6 4 4 28
5    Швајцарска 2 4 4 6 5 21
6   Њемачка 7 2 2 2 0 13
7   Ирска 2 0 2 3 4 11
  Шпанија 5 0 0 4 2 11
9   Аустралија 2 0 2 1 0 5
  Луксембург 0 0 1 3 1 5
11   УК 2 1 0 0 1 4
  Данска 0 1 0 2 1 4
13   Казахстан 0 0 0 3 0 3
14   Норвешка 1 1 0 0 0 2
  Словачка 0 1 1 0 0 2
  Русија 0 0 0 1 1 2
17   Колумбија 0 0 0 0 1 1
  Литванија 0 0 0 0 1 1
  Молдавија 0 0 1 0 0 1
  Пољска 1 0 0 0 0 1
  Шведска 0 0 1 0 0 1
  САД 0 0 0 1 0 1
  Словенија 0 0 0 1 0 1

Побједници три монументална класика у истој сезониУреди

Једини возач који је освојио три монументална класика у истој сезони је Еди Меркс, који је то урадио четири пута:

Побједници два монументална класика у истој сезониУреди

Два монументална класика у истој сезони укупно су освојила 23 возача, укључујући и Едија Меркса, који је четири пута освајао по три монумента у сезони. Најчешћи дабл је освајање калдрмисаних класика — Ронде ван Фландерена и Париз—Рубеа у истој сезони, што је остварено 12 пута. Италијански дабл, Милано—Санремо и Ђиро ди Ломбардија, остварен је десет пута. Једино је Еди Меркс освојио комбинивано Милано—Санремо/Ронде ван Фландерен и Ронде ван Фландерен/Лијеж—Бастоњ—Лијеж, када је освајао по три монументална класика, 1969 и 1975.

НапоменеУреди

  1. ^ Андре Маје је освојио Париз—Рубе 1949. али кад је стигао у Рубе, није могао да нађе улаз на Велодром и ушао је у новинарску салу, одакле је дошао до циља. Серс Копи је одспринтао групу која је дошла иза. Након неколико месеци расправе, UCI је додијелио побједу обојици.[21]
  2. ^ Гермајн Дерајке је побиједио, али је ишао преко затвореног нивоа, због чега је додијељена побједа и другопласираном Франсу Схаубену. Дерајке није дисквалификован јер је побиједио три минута испред Схаубена, а судије су процијениле да није могао стећи толику предност само због преласка преко затвореног нивоа.[22]

РеференцеУреди

  1. ^ Cycling Hall of Fame: Introduction, 2010, Приступљено 4. 3. 2020 
  2. ^ Cycling Monuments, 2010, Приступљено 5. 3. 2020 
  3. ^ Tyler, Richard (4. 4. 2010). „Cancellara dreams of all winning all five of cycling monuments”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Приступљено 5. 3. 2020. 
  4. ^ „UCI Rankings points scale”. uci.ch. Приступљено 5. 3. 2020. 
  5. ^ Abraham, Richard (17. 6. 2016). „Eddy Merckx: the man behind the legend”. cyclingweekly.com. Приступљено 5. 3. 2020. 
  6. ^ „Milano-Sanremo”. uci.ci. UCI. Приступљено 5. 3. 2020. 
  7. 7,0 7,1 7,2 Wynn, Nigel (21. 3. 2019). „The Monuments: Cycling’s five biggest one-day races”. cyclingweekly.com. Приступљено 5. 3. 2020. 
  8. ^ „Muur van Geraardsbergen returns for 2017 Tour of Flanders. Belgian monument to start in Antwerp for next five editions”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 17. 6. 2016. Приступљено 5. 3. 2020. 
  9. ^ Atkins, Ben. „Belgium reacts to the new Ronde van Vlaanderen finish”. velonation.com. velonation. Приступљено 5. 3. 2020. 
  10. ^ de Neef, Matt (12. 4. 2019). „Paris-Roubaix: Moments in History”. cyclingtips.com. Приступљено 5. 3. 2020. 
  11. ^ „Spring Classics: How to win cycling's hardest one-day races”. bbc.co.uk. Приступљено 5. 3. 2020. 
  12. ^ „About the film”. illombardia.com. Приступљено 5. 3. 2020. 
  13. ^ „Giro di Lombardia”. museociclismo.it (на језику: италијански). Приступљено 5. 3. 2020. 
  14. ^ „New-look route for Liege-Bastogne-Liege as debut women's parcours unveiled”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 21. 2. 2017. Приступљено 5. 3. 2020. 
  15. ^ Westemeyer, Susan (26. 1. 2006). „Women's Milan-San Remo cancelled”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Приступљено 5. 3. 2020. 
  16. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „Milano - San Remo Bicycle Race”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 5. 3. 2020. 
  17. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „Tour of Flanders - Ronde van Vlaanderen - Tour des Flandres: Complete results for every edition”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 5. 3. 2020. 
  18. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „Complete results for every edition of Paris-Roubaix”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 5. 3. 2020. 
  19. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „Liège-Bastogne-Liège”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 5. 3. 2020. 
  20. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „Tour of Lombardy -Il Lombardia (Giro di Lombardia)”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 5. 3. 2020. 
  21. ^ „The ultimate Roubaix controversy”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 19. 4. 2006. Приступљено 5. 3. 2020. 
  22. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1957 Liège-Bastogne-Liège”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 5. 3. 2020. 
  23. ^ „Gilbert wins Paris-Roubaix, his fourth Monument, to join cycling legend”. uci.org. 14. 4. 2019. Приступљено 5. 3. 2020. 
  24. ^ Hood, Andrew (3. 4. 2018). „Monuments men: Why the classics sweep is so hard”. velonews.com. Приступљено 5. 3. 2020. 
  25. ^ „Paris-Roubaix: Philippe Gilbert wins fourth 'monument' title of career”. bbc.com. BBC. Приступљено 5. 3. 2020. 
  26. ^ Brown, Gregor (13. 3. 2017). „‘Milan-San Remo is not a lottery if someone can win it seven times. cyclingweekly.com. Приступљено 5. 3. 2020. 
  27. ^ Ballinger, Alex (28. 4. 2019). „Five talking points from Liège-Bastogne-Liège 2019”. cyclingweekly.com. Приступљено 5. 3. 2020. 
  28. ^ „Tom Boonen wins Paris-Roubaix for record equalling fourth time”. bbc.co.uk. 8. 4. 2012. Приступљено 5. 3. 2020. 
  29. 29,0 29,1 „Ronde van Vlaanderen - Tour des Flandres: Most wins”. procyclingstats.com. Приступљено 5. 3. 2020. 
  30. ^ „Grand Tour winners Bernal, Roglic clash in season-ending Giro di Lombardia”. france24.com. 11. 10. 2019. Приступљено 5. 3. 2020. 
  31. ^ „Milano-Sanremo: Most wins”. procyclingstats.com. Приступљено 5. 3. 2020. 
  32. ^ „Paris-Roubaix: Most wins”. procyclingstats.com. Приступљено 5. 3. 2020. 
  33. ^ „Liège-Bastogne-Liège: Most wins”. procyclingstats.com. Приступљено 5. 3. 2020. 
  34. ^ „Il Lombardia: Most wins”. procyclingstats.com. Приступљено 5. 3. 2020. 

Спољашње везеУреди