Моравице (Врбовско)

Моравице (до 1991. Српске Моравице, до 1919. Коморске Моравице) су насељено мјесто града Врбовског у Горском котару, у Приморско-горанској жупанији, Република Хрватска.

Моравице
Моравице
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаПриморско-горанска
ГрадВрбовско
ОбластГорски котар
Становништво
 — 2011.Пад 664
Географске карактеристике
Координате45° 25′ 32″ С; 15° 00′ 38″ И / 45.425511° С; 15.010655° И / 45.425511; 15.010655
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина435 m
Моравице на карти Хрватске
Моравице
Моравице
Моравице на карти Хрватске
Моравице на карти Приморско-горанске жупаније
Моравице
Моравице
Моравице на карти Приморско-горанске жупаније
Остали подаци
Поштански број51325 Моравице
Позивни број+385 51
Регистарска ознакаRI

Географски положај

уреди

Моравице се налазе у Горском котару, на надморској висини од 422 метра. Насеље је распоређено у више засеока која се протежу на два брега између којих протиче река Добра.

Историја

уреди

Срби ратници - насељеници од 17. века добили су посед у Моравицама, које су по њима постале "Српске". Присуство Срба изазвало је непријатељство хрватских великаша Зрињских.

У месту је 1827. године била парохија манастира Гомирје, а службовао је као парох поп Георгије Момић.[1]

Православни храм у Српским (Камералним) Моравицама освећен је октобра 1900. године од стране горњокарловачког владике Михаила. Било је то заслугом пароха моравичког поп Владимира Дујића али и покојног пароха поп Николе Јакшића.[2] Поп Дујић је достигао 1933. године наслов протојереја и архијереског намесника.[3]

Пре Првог светског рата основано је у Српским Моравицама Српско добротворно друштво "Свети Ђурађ".[4] Градња Соколског дома у месту отпочела је августа 1933. године.

Други светски рат

уреди

Месеца јуна 1941. године око 30 усташа помогнути домаћим присталицама похапсили су све виђеније Србе из Српских Моравица, а међу њима и старог протојереја и архијерејског намесника Владимира Дујића, одатле су их све послали право у Огулин, а после два дана у логор Даницу код Копривнице. У логор су стигли 17. јуна и на самом улазу страшно претучени и измрцварени. Проту Дујића ударио је неки усташа предметом по очима, разбио му наочаре које су га повредиле, ухватио за браду ишчупавши прамен длаке заједно са кожом. Проту је облила крв, али ни гласа није пустио од себе овај стари свештеник". 30. јуна прота је са још 250 Срба упућен у Госпић где је са још неким свештеницима, између 1. и 2. јуна, страховито претучен, и од тада му се губи сваки траг.

Усташе су жени проте Дујића из Српских Моравица "забијали игле у лице и чело и потпуно је унаказили".[5]

Клечка јама код Огулина, у Клечким драгама. Ту јаму звале су усташе „Жељезничка пруга“ јер су у њу бацале многе жељезничаре Србе из Српских Моравица, Хрељина, Брестовца, Доњих и Горњих Дубрава.

Становништво

уреди

Према попису становништва из 2001. године, Моравице имају 797 становника. Према попису становништва из 2011. године, насеље Моравице је имало 664 становника.[6]

Националност[7] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 499 431 625 519
Хрвати 206 195 259 334
Југословени 61 154 42 42
остали и непознато 75 34 30 21
Укупно 841 814 956 916
Демографија[7]
Година Становника
1961. 916
1971. 956
1981. 814
1991. 841
2001. 797
2011. 664

Попис 1991.

уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Српске Моравице је имало 841 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
499 59,33%
Хрвати
  
206 24,49%
Југословени
  
61 7,25%
Муслимани
  
28 3,32%
Словенци
  
6 0,71%
Албанци
  
1 0,11%
Бугари
  
1 0,11%
Црногорци
  
1 0,11%
неопредељени
  
32 3,80%
регион. опр.
  
1 0,11%
непознато
  
5 0,59%
укупно: 841

Образовање

уреди
  • Основна школа „Иван Горан Ковачић“,
  • Жељезничка техничка школа,
  • Ђачки дом,
  • КУД „Жељезничар“,
  • Фолклорна група „Моравице“.

Спорт и рекреација

уреди
  • Фудбалски клуб „Жељезничар“,
  • Куглашки клуб „Жељезничар“,
  • Женски куглашки клуб „Жељезничар“,
  • школски спортски клуб „ЖТШ Моравице“,
  • Планинарско друштво „Жељезничар“.

Познате личности

уреди
  • Данило Јакшић, српски православни епископ горњокарловачки (1751-1771)
  • Ђорђе Петровић, српски сликар
  • Перо Квргић, прослављени глумац, преко 190 улога у каријери
  • Ђорђе Кангрга, стоматолог, музичар, оснивач и вођа староградског ансамбла „Наракорд“

Знаменитости

уреди
  • Храм Светог Великомученика Георгија

Галерија

уреди

Извори

уреди
  1. ^ "Сербски летопис", Будим 1828. године
  2. ^ "Српски сион", Карловци 1900.
  3. ^ "Правда", Београд 1933.
  4. ^ "Србобран", Њујорк 1917.
  5. ^ "Највећи злочини садашњице", Др. Драгослав Страњаковић, Дечје новине, Горњи Милановац (1991), стр. 221
  6. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 26. 4. 2013. 
  7. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

уреди

Литература

уреди
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.