Моравска бановина
Моравска бановина је била управна јединица Краљевине Југославије од 1929. до 1941. године, као и за време Немачке окупације и Територије војноуправног команданта Србије до децембра 1941. године.
| Моравска бановина | |
|---|---|
| 1929.—1941. | |
 Положај Моравске бановине | |
| Главни град | Ниш |
| Земља |  Краљевина Југославија (1929—1941)Србија (1941) |
| Становништво | 1.435.584 (1931) |
| Догађаји | |
| Статус | бивша покрајина |
| Владавина | |
| • Облик | бановина |
| Бан | |
• | Ђорђе Несторовић |
| Историја | |
• Успостављено | 1929. |
• Укинуто | 1941. |
ИмеУреди
Названа је по Морави, најпознатијој реци која протиче кроз њу, зато што су називи по рекама били одомаћени и јер су били у употреби код војно-територијалне поделе.[1] Након стварања Бановине Хрватске (1939) и покретања политичких расправа о реорганизацији осталих бановина,[2] појавили су се предлози да се од бановина на српском етничком подручју створи јединствена Бановина Србија или да се у називе српских бановина званично уведу одговарајуће српске одреднице, те су тако настале замисли да се назив Моравске бановине промени у Бановина Моравска Србија или Бановина Источна Србија.
Власт и управаУреди
Административно средиште бановине био је Ниш[1][3], а седиште бановинске администрације налазило се у Банској палати.
Била је подељена на нижа управна подручја: срезове и општине.[3]
На челу бановине се налазио бан који је био представник краљевске власти у бановини.[1] Постављао га је и разрешавао краљ.[4] Самоуправна тела су била: Бановинско веће и Бановински одбор.[5]
Важнија места су била Крушевац, Краљево, Јагодина, Зајечар, Неготин итд.
Банови Моравске бановинеУреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| Слика | Ред | Име и презиме (Датум рођења и смрти) |
Почетак мандата | Крај мандата | Странка |
|---|---|---|---|---|---|
|
1. | Ђорђе Несторовић (1864—1935) |
9. октобар 1929 |
1931 | |
| 2. | Ђорђе Дреновац | 1931 | 1932 | ||
|
3. | Јеремија Живановић (1874—1940) |
1932 | 1935 | |
|
4. | Добрица Матковић (1887—1973) |
1935 | 1936 | |
.jpg)
|
5. | Марко Новаковић | именован 27. априла 1936 |
1937 | |
| 6. | Предраг Лукић | 1937 | до септембра 1938 |
||
|
7. | Јанићије Красојевић | од септембра 1938. |
1939 | |
.jpg)
|
8. | Милан Николић (1877—1943) |
1939 | 1941 | |
| 9. | Иван Ђорђевић | 1941 | 1941 | ||
|
|
Јанићије Красојевић | 1941 | |||
|
Божидар Крстић | 1941 |
ГраницеУреди
Ова бановина се налазила на подручју данашње Србије, већим делом Централне а мањим делом на подручју Косова и Метохије. Обухватала је део Великог Поморавља.
Границе су биле одређене према природним факторима, искоришћењу комуникационих и природних веза поједних крајева са појединим центрима, величини бановина, економским целинама и социјалним факторима, и потребама државне администрације.[1]
Према Закону о називу и подели Краљевине на управна подручја од 1929, границе Бановине биле су следеће:
Ограничена је са северне и источне стране државном границом према Румунији и Бугарској до јужне границе среза Лужничког (код Дашчаног кладенца). Одавде граница иде јужном границом срезова: Лужничког, Нишког, Добричског, Прокупачког, Косаничког, Лабског, Вучитрнског и Дреничког обухватајући и ове срезове на тромеђи срезова Источног, Дреничког и Подримског избија на означену границу Зетске бановине. Даља граница иде на север означеним границама Зетске, Дринске и Дунавске бановине.
— Члан 3.[6]
Према Уставу Краљевине Југославије од 1931, границе Бановине биле су следеће:
Ограничена је са северне и источне стране државном границом према Румунији и Бугарској до јужне границе среза Лужничког (код Дашчаног Кладенца). Одавде граница иде јужном границом срезова: Лужничког, Нишког, Добричског, Прокупачког, Косаничког, Лапског и Вучитрнског обухватајући и ове срезове на тромеђи срезова Вучитрнског, Грачаничког и Дреничког избија на означену границу Зетске бановине. Даља граница иде на север означеним границама Зетске, Дринске и Дунавске бановине.
— Одељак VII: Управна власт, Члан 83.[7]
Управна подручјаУреди
Срезови са подручја Моравске бановине:
| - |
ИсторијаУреди
ФормирањеУреди
Успостављена је Законом о називу и подели Краљевине на управна подручја од 3. октобра 1929. године који је донео краљ Александар I Карађорђевић[1]. Доношењем Септембарског устава 1931. године бановина је постала управна и самоуправна јединица.[9] Први бан је био Ђорђе Несторовић (1864—1935).[10]
Формирана је од области Зајечар, Крушевац, Ниш, Ђуприја, као и делова неких других области.
Априлски рат и подела ЈугославијеУреди
Након слома Југославије 1941. године, у Другом светском рату, била је окупирана од стране сила Осовине и подељена између три окупационе зоне.
Највећи део припао је Недићевој Србији под влашћу немачке Територије војноуправног команданта Србије, а мањи део фашистичкој Италији (односно италијанској Албанији) и Бугарској (Пирот са околином).
Моравска бановина под немачком окупацијомУреди
Немци су привремено задржали доташњу административно-политичку поделу и административно-управни апарат, који је одмах ушао у службу окупационих власти. У Нишу је рад наставила Управа Моравске бановине, а за бана је постављен њен дотадашњи мобилизациони официр Милан Костић. Немачка Фелдкомандантура 809 и Министарство унутрашњих послова Недићеве владе користиле су банске управе за прослеђивање својих наређења среским начелствима и квинслишким формацијама.[11]
Због неспособности окупатора и квислиншких власти да потпуно угуше народни устанак и покрете отпора, дошло је до реформе административно-управног апарата, од бановина, преко среских начелстава и општина, до полиције и квинслиншких војних формација. Недићева влада је затражила боља решења за организацију административно-политичке власти, па је 26. децембра 1941. године дошло до укидања бановина а Србија је подељена на 14 округа.[11]
Након ратаУреди
После завршетка Другог светског рата, Моравска бановина није обновљена него је њена некадашња територија укључена у новоформирану Народну Републику Србију (са Аутономном Косовско-Метохијском Облашћу), у оквиру Федеративне Народне Републике Југославије.
ДемографијаУреди
1921.Уреди
Број домаћинстава износио је 219.752.[12]
Број присутног становништва износио је 1.211.812.[12]
На један километар квадратни долазило је 46.22 становника.[12]
На једно домаћинство долазило је 5.51 становника.[12]
1929.Уреди
Према Закону о називу и подели Краљевине на управна подручја од 3. октобра 1929. године, Бановина је требало да буде површине 25.721 km2 а да има приближно 1.200.000 становника.[1]
1931.Уреди
Површина бановине износила је 26.218 km2.[12]
Број домаћинстава износио је 267.654.[12]
Број присутног становништва износио је 1.452.967, од којих је 716.775 мушких а 736.192 женских.[12]
Природни прираштај од 1921. до 1931. износио је апсолутно +241.155 односно 19,90 %.[12]
На један километар квадратни долазило је 55.42 становника.[12]
На једно домаћинство долазило је 5.43 становника.[12]
| Попис становништва Краљевине Југославије 1931.[13] (по вероисповести) | |||
|---|---|---|---|
| вера | број верника | ||
ГалеријаУреди
Некадашња зграда банске управе
Краљевина Југославија са бановинама (1929—1939)
Бановине Краљевине Југославије
Заседање Банског већа Моравске бановине фебруара 1940. под председништвом бана Јанићија Красојевића
-sr.svg)
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ а б в г д ђ Политика, бр. 7.694 од петка 4. октобра 1929., насловна страна.
- ^ Димић 2001.
- ^ а б Устав Краљевине Југославије од 1931, Одељак VII: Управна власт, Члан 83.
- ^ Устав Краљевине Југославије од 1931, Одељак VII: Управна власт, Члан 86.
- ^ Устав Краљевине Југославије од 1931, Одељак VII: Самоуправа, Члан 88.
- ^ Политика, бр. 7.694 од петка 4. октобра 1929.. pp. 3.
- ^ Политика, бр. 8.375 од четвртка 3. септембра 1931.. pp. 3.
- ^ ОД СРБИЈЕ ДО СРБИЈЕ
- ^ Устав Краљевине Југославије од 1931, Одељак VII: Управна власт, Члан 84.
- ^ На његовом споменику на Новом гробљу је записано „Ђорђе Б. Несторовић, бивши државни саветник, председник Београдске општине и први бан Моравске бановине”, наводи се у књизи Бранислав Божовић: Управа и управници града Београда 1839—1944, Просвета, Београд, 2011. године, 243. страна. ISBN 978-86-07-01910-6. COBISS.SR 176630540
- ^ а б Логор Цвени Крст: Банска управа, окружна и среска начелства и општине, Приступљено 13. април 2013.
- ^ а б в г д ђ е ж з и Политика, „У нашој земљи има 13.929,988 становника”, бр. 8.300 од суботе 20. јуна 1931.. pp. 7.
- ^ Глас јавности: Попис 1931. по Бановини, Приступљено 13. април 2013.
ЛитератураУреди
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.