Моравска бановина
Моравска бановина је била управна јединица Краљевине Југославије од 1929. до 1941. године, као и за време Територије немачког војноуправног команданта Србије до децембра 1941. године.
| Моравска бановина | |
|---|---|
| 1929.—1941. | |
 Положај Моравске бановине | |
| Главни град | Ниш |
| Регија | Балкан |
| Земља | Краљевина Југославија (1929—1941) Подручје Војног заповедника у Србији, Нацистичка Немачка (1941) |
| Становништво | 1.435.584 (1931) |
| Догађаји | |
| Статус | бивша покрајина |
| Владавина | |
| • Облик | бановина |
| Бан | |
• | Ђорђе Несторовић |
| Историја | |
• Успостављено | 1929. |
• Укинуто | 1941. |
Име
уредиНазвана је по Морави, најпознатијој реци која протиче кроз њу, зато што су називи по рекама били одомаћени и јер су били у употреби код војно-територијалне поделе.[1] Након стварања Бановине Хрватске (1939) и покретања политичких расправа о реорганизацији осталих бановина,[2] појавили су се предлози да се од бановина на српском етничком подручју створи јединствена Бановина Србија или да се у називе српских бановина званично уведу одговарајуће српске одреднице, те су тако настале замисли да се назив Моравске бановине промени у Бановина Моравска Србија или Бановина Источна Србија.
Власт и управа
уредиАдминистративно средиште бановине био је Ниш[1][3], а седиште бановинске администрације налазило се у Банској палати.
Била је подељена на нижа управна подручја: срезове и општине.[3]
На челу бановине се налазио бан који је био представник краљевске власти у бановини.[1] Постављао га је и разрешавао краљ.[4] Самоуправна тела су била: Бановинско веће и Бановински одбор.[5]
Важнија места су била Крушевац, Краљево, Јагодина, Зајечар, Неготин итд.
Општински избори у Моравској бановини
уреди1936.
уредиНа општинским изборима одржаним 27. септембра 1936. године од 756 општина Југословенска радикална заједница добила је 631 општину (83.14%), опозиција победила у 107 општина, а у 18 општина победу су однеле листе чији носиоци не припадају ниједној странци. Уједињена опозиција је добила 58 општина (7.65%), Југословенска народна странка добила је 35 општина (4.63%), Југословенска национална странка добила је 9 општина (1.18%), група Аце Станојевића добила је 3 општине (0.39%), грађанска листа добила је 1 општину (0.13%), присталице Драгољуба Јовановића добиле су 1 општину (0,13%) и неопредељани 18 општина (2.36%). За три општине избори су били одржани 4. октобра исте године.[6] Од 392.557 уписаних гласача на биралишта је изашло 299.974 гласача. Од тога је Југословенска радикална заједница добила 230.129 гласова, док је опозиција добила 69.845 гласова.
Банови Моравске бановине
уреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. (октобар 2024.) |
| Слика | Ред | Име и презиме (Датум рођења и смрти) |
Почетак мандата | Крај мандата | Странка |
|---|---|---|---|---|---|
|
1. | Ђорђе Несторовић (1864—1935) |
9. октобар 1929 |
1931 | |
| 2. | Ђорђе Дреновац | 1931 | 1932 | ||
|
3. | Јеремија Живановић (1874—1940) |
1932 | 1935 | |
|
4. | Добрица Матковић (1887—1973) |
1935 | 1936 | |
.jpg)
|
5. | Марко Новаковић | именован 27. априла 1936 |
1937 | |
| 6. | Предраг Лукић | 1937 | до септембра 1938 |
||
|
7. | Јанићије Красојевић | од септембра 1938. |
1939 | |
.jpg)
|
8. | Милан Николић (1877—1943) |
1939 | 1941 | |
| 9. | Иван Ђорђевић | 1941 | 1941 | ||
|
|
Јанићије Красојевић | 1941 | |||
|
Божидар Крстић | 1941 |
Границе
уреди
Ова бановина се налазила на подручју данашње Србије, већим делом Централне а мањим делом на подручју Косова и Метохије. Обухватала је део Великог Поморавља.
Границе су биле одређене према природним факторима, искоришћењу комуникационих и природних веза поједних крајева са појединим центрима, величини бановина, економским целинама и социјалним факторима, и потребама државне администрације.[1]
Према Закону о називу и подели Краљевине на управна подручја од 1929, границе Бановине биле су следеће:
Ограничена је са северне и источне стране државном границом према Румунији и Бугарској до јужне границе среза Лужничког (код Дашчаног кладенца). Одавде граница иде јужном границом срезова: Лужничког, Нишког, Добричског, Прокупачког, Косаничког, Лабског, Вучитрнског и Дреничког обухватајући и ове срезове на тромеђи срезова Источног, Дреничког и Подримског избија на означену границу Зетске бановине. Даља граница иде на север означеним границама Зетске, Дринске и Дунавске бановине.
— Члан 3.[7]
Према Уставу Краљевине Југославије од 1931, границе Бановине биле су следеће:
Ограничена је са северне и источне стране државном границом према Румунији и Бугарској до јужне границе среза Лужничког (код Дашчаног Кладенца). Одавде граница иде јужном границом срезова: Лужничког, Нишког, Добричског, Прокупачког, Косаничког, Лапског и Вучитрнског обухватајући и ове срезове на тромеђи срезова Вучитрнског, Грачаничког и Дреничког избија на означену границу Зетске бановине. Даља граница иде на север означеним границама Зетске, Дринске и Дунавске бановине.
— Одељак VII: Управна власт, Члан 83.[8]
Управна подручја
уреди
Срезови са подручја Моравске бановине:
| - |
Историја
уредиФормирање
уредиУспостављена је Законом о називу и подели Краљевине на управна подручја од 3. октобра 1929. године који је донео краљ Александар I Карађорђевић[1]. Доношењем Септембарског устава 1931. године бановина је постала управна и самоуправна јединица.[10] Први бан је био Ђорђе Несторовић (1864—1935).[11]
Формирана је од области Зајечар, Крушевац, Ниш, Ђуприја, као и делова неких других области.
Априлски рат и подела Југославије
уредиНакон слома Југославије 1941. године, у Другом светском рату, била је окупирана од стране сила Осовине и подељена између три окупационе зоне.
Највећи део припао је Недићевој Србији под влашћу немачке Територије војноуправног команданта Србије, а мањи део фашистичкој Италији (односно италијанској Албанији) и Бугарској (Пирот са околином).
Моравска бановина под немачком окупацијом
уреди
Немци су привремено задржали доташњу административно-политичку поделу и административно-управни апарат, који је одмах ушао у службу окупационих власти. У Нишу је рад наставила Управа Моравске бановине, а за бана је постављен њен дотадашњи мобилизациони официр Милан Костић. Немачка Фелдкомандантура 809 и Министарство унутрашњих послова Недићеве владе користиле су банске управе за прослеђивање својих наређења среским начелствима и квинслишким формацијама.[12]
Због неспособности окупатора и квислиншких власти да потпуно угуше народни устанак и покрете отпора, дошло је до реформе административно-управног апарата, од бановина, преко среских начелстава и општина, до полиције и квинслиншких војних формација. Недићева влада је затражила боља решења за организацију административно-политичке власти, па је 26. децембра 1941. године дошло до укидања бановина а Србија је подељена на 14 округа.[12]
Након рата
уредиПосле завршетка Другог светског рата, Моравска бановина није обновљена него је њена некадашња територија укључена у новоформирану Народну Републику Србију (са Аутономном Косовско-Метохијском Облашћу), у оквиру Федеративне Народне Републике Југославије.
Демографија
уреди1921.
уредиБрој домаћинстава износио је 219.752.[13]
Број присутног становништва износио је 1.211.812.[13]
На један километар квадратни долазило је 46.22 становника.[13]
На једно домаћинство долазило је 5.51 становника.[13]
1929.
уредиПрема Закону о називу и подели Краљевине на управна подручја од 3. октобра 1929. године, Бановина је требало да буде површине 25.721 km2 а да има приближно 1.200.000 становника.[1]
1931.
уредиПовршина бановине износила је 26.218 km2.[13]
Број домаћинстава износио је 267.654.[13]
Број присутног становништва износио је 1.452.967, од којих је 716.775 мушких а 736.192 женских.[13]
Природни прираштај од 1921. до 1931. износио је апсолутно +241.155 односно 19,90 %.[13]
На један километар квадратни долазило је 55.42 становника.[13]
На једно домаћинство долазило је 5.43 становника.[13]
| Попис становништва Краљевине Југославије 1931.[14] (по вероисповести) | |||
|---|---|---|---|
| вера | број верника | ||
Галерија
уреди-
Некадашња зграда банске управе -
Краљевина Југославија са бановинама (1929—1939) -
Бановине Краљевине Југославије -
Заседање Банског већа Моравске бановине фебруара 1940. под председништвом бана Јанићија Красојевића
-sr.svg)
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в г д ђ Политика, бр. 7.694 од петка 4. октобра 1929, насловна страна.
- ^ Димић 2001.
- ^ а б Устав Краљевине Југославије од 1931, Одељак VII: Управна власт, Члан 83.
- ^ Устав Краљевине Југославије од 1931, Одељак VII: Управна власт, Члан 86.
- ^ Устав Краљевине Југославије од 1931, Одељак VII: Самоуправа, Члан 88.
- ^ „Коначни резултат општинских избора у Моравској бановини”. Време. 29. 9. 1936. Приступљено 25. 2. 2024.
- ^ Политика, бр. 7.694 од петка 4. октобра 1929.. pp. 3.
- ^ Политика, бр. 8.375 од четвртка 3. септембра 1931.. pp. 3.
- ^ ОД СРБИЈЕ ДО СРБИЈЕ
- ^ Устав Краљевине Југославије од 1931, Одељак VII: Управна власт, Члан 84.
- ^ На његовом споменику на Новом гробљу је записано „Ђорђе Б. Несторовић, бивши државни саветник, председник Београдске општине и први бан Моравске бановине”, наводи се у књизи Бранислав Божовић: Управа и управници града Београда 1839—1944, Просвета, Београд, 2011. године, 243. страна. ISBN 978-86-07-01910-6. COBISS.SR 176630540
- ^ а б Логор Цвени Крст: Банска управа, окружна и среска начелства и општине, Приступљено 13. април 2013.
- ^ а б в г д ђ е ж з и Политика, „У нашој земљи има 13.929,988 становника”, бр. 8.300 од суботе 20. јуна 1931.. pp. 7.
- ^ Глас јавности: Попис 1931. по Бановини Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), Приступљено 13. април 2013.
Литература
уреди- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
