Википедија

Моравска бановина

управна јединица Краљевине Југославије

Моравска бановина је била управна јединица Краљевине Југославије од 1929. до 1941. године, као и за време Немачке окупације и Територије војноуправног команданта Србије до децембра 1941. године.

Моравска бановина
1929.—1941.

Положај Моравске бановине
Главни градНиш
РегијаБалкан
Земља Краљевина Југославија (1929—1941)
Србија (1941)
Становништво1.435.584 (1931)
Догађаји
Статусбивша покрајина
Владавина
 • Обликбановина
Бан 
• 
Ђорђе Несторовић
Историја 
• Успостављено
1929.
• Укинуто
1941.
Претходник		 Следбеник
Пожаревачка област (Краљевина СХС)
Тимочка област (Краљевина СХС)
Моравска област (Краљевина СХС)
Крушевачка област (Краљевина СХС)
Косовска област (Краљевина СХС)
Нишка област (Краљевина СХС)
Федерална Држава Србија (ДФ Југославија)
Аутономна Косовско-Метохијска Област (ДФ Југославија)

Име уреди

Названа је по Морави, најпознатијој реци која протиче кроз њу, зато што су називи по рекама били одомаћени и јер су били у употреби код војно-територијалне поделе.[1] Након стварања Бановине Хрватске (1939) и покретања политичких расправа о реорганизацији осталих бановина,[2] појавили су се предлози да се од бановина на српском етничком подручју створи јединствена Бановина Србија или да се у називе српских бановина званично уведу одговарајуће српске одреднице, те су тако настале замисли да се назив Моравске бановине промени у Бановина Моравска Србија или Бановина Источна Србија.

Власт и управа уреди

Административно средиште бановине био је Ниш[1][3], а седиште бановинске администрације налазило се у Банској палати.

Била је подељена на нижа управна подручја: срезове и општине.[3]

На челу бановине се налазио бан који је био представник краљевске власти у бановини.[1] Постављао га је и разрешавао краљ.[4] Самоуправна тела су била: Бановинско веће и Бановински одбор.[5]

Важнија места су била Крушевац, Краљево, Јагодина, Зајечар, Неготин итд.

Банови Моравске бановине уреди

 
Седиште Моравске Бановине, данас седиште Универзитета у Нишу
Слика Ред Име и презиме
(Датум рођења и смрти) 		Почетак мандата Крај мандата Странка
  1. Ђорђе Несторовић
(1864—1935) 		9. октобар
1929 		1931
2. Ђорђе Дреновац 1931 1932
  3. Јеремија Живановић
(1874—1940) 		1932 1935
  4. Добрица Матковић
(1887—1973) 		1935 1936
  5. Марко Новаковић именован 27. априла
1936 		1937
6. Предраг Лукић 1937 до септембра
1938
  7. Јанићије Красојевић од септембра
1938. 		1939
  8. Милан Николић
(1877—1943) 		1939 1941
9. Иван Ђорђевић 1941 1941
  Јанићије Красојевић 1941
  Божидар Крстић 1941

Границе уреди

 
Карта Моравске бановине, 1931.
 
Карта Моравске бановине, 1937.

Ова бановина се налазила на подручју данашње Србије, већим делом Централне а мањим делом на подручју Косова и Метохије. Обухватала је део Великог Поморавља.

Границе су биле одређене према природним факторима, искоришћењу комуникационих и природних веза поједних крајева са појединим центрима, величини бановина, економским целинама и социјалним факторима, и потребама државне администрације.[1]

Према Закону о називу и подели Краљевине на управна подручја од 1929, границе Бановине биле су следеће:

Ограничена је са северне и источне стране државном границом према Румунији и Бугарској до јужне границе среза Лужничког (код Дашчаног кладенца). Одавде граница иде јужном границом срезова: Лужничког, Нишког, Добричског, Прокупачког, Косаничког, Лабског, Вучитрнског и Дреничког обухватајући и ове срезове на тромеђи срезова Источног, Дреничког и Подримског избија на означену границу Зетске бановине. Даља граница иде на север означеним границама Зетске, Дринске и Дунавске бановине.
— Члан 3.[6]

Према Уставу Краљевине Југославије од 1931, границе Бановине биле су следеће:

Ограничена је са северне и источне стране државном границом према Румунији и Бугарској до јужне границе среза Лужничког (код Дашчаног Кладенца). Одавде граница иде јужном границом срезова: Лужничког, Нишког, Добричског, Прокупачког, Косаничког, Лапског и Вучитрнског обухватајући и ове срезове на тромеђи срезова Вучитрнског, Грачаничког и Дреничког избија на означену границу Зетске бановине. Даља граница иде на север означеним границама Зетске, Дринске и Дунавске бановине.
— Одељак VII: Управна власт, Члан 83.[7]

Управна подручја уреди

 
Границе према Закону о називу и подели Краљевине на управна подручја 1929.

Срезови са подручја Моравске бановине:

-

Историја уреди

Формирање уреди

Успостављена је Законом о називу и подели Краљевине на управна подручја од 3. октобра 1929. године који је донео краљ Александар I Карађорђевић[1]. Доношењем Септембарског устава 1931. године бановина је постала управна и самоуправна јединица.[9] Први бан је био Ђорђе Несторовић (1864—1935).[10]

Формирана је од области Зајечар, Крушевац, Ниш, Ђуприја, као и делова неких других области.

Априлски рат и подела Југославије уреди

Главни чланак: Априлски рат

Након слома Југославије 1941. године, у Другом светском рату, била је окупирана од стране сила Осовине и подељена између три окупационе зоне.

Највећи део припао је Недићевој Србији под влашћу немачке Територије војноуправног команданта Србије, а мањи део фашистичкој Италији (односно италијанској Албанији) и Бугарској (Пирот са околином).

Моравска бановина под немачком окупацијом уреди

 
Карта Моравске бановине (1941)
Главни чланци: Србија под немачком окупацијом и Војна управа у Србији (1941—1944)

Немци су привремено задржали доташњу административно-политичку поделу и административно-управни апарат, који је одмах ушао у службу окупационих власти. У Нишу је рад наставила Управа Моравске бановине, а за бана је постављен њен дотадашњи мобилизациони официр Милан Костић. Немачка Фелдкомандантура 809 и Министарство унутрашњих послова Недићеве владе користиле су банске управе за прослеђивање својих наређења среским начелствима и квинслишким формацијама.[11]

Због неспособности окупатора и квислиншких власти да потпуно угуше народни устанак и покрете отпора, дошло је до реформе административно-управног апарата, од бановина, преко среских начелстава и општина, до полиције и квинслиншких војних формација. Недићева влада је затражила боља решења за организацију административно-политичке власти, па је 26. децембра 1941. године дошло до укидања бановина а Србија је подељена на 14 округа.[11]

Након рата уреди

Главни чланци: Народна Република Србија и Аутономна Косовско-Метохијска Област

После завршетка Другог светског рата, Моравска бановина није обновљена него је њена некадашња територија укључена у новоформирану Народну Републику Србију (са Аутономном Косовско-Метохијском Облашћу), у оквиру Федеративне Народне Републике Југославије.

Демографија уреди

1921. уреди

Главни чланак: Попис становништва Краљевине СХС 1921.

Број домаћинстава износио је 219.752.[12]

Број присутног становништва износио је 1.211.812.[12]

На један километар квадратни долазило је 46.22 становника.[12]

На једно домаћинство долазило је 5.51 становника.[12]

1929. уреди

Главни чланак: Закон о називу и подели Краљевине Југославије на управна подручја

Према Закону о називу и подели Краљевине на управна подручја од 3. октобра 1929. године, Бановина је требало да буде површине 25.721 km2 а да има приближно 1.200.000 становника.[1]

1931. уреди

Главни чланак: Попис становништва 1931. у Краљевини Југославији

Површина бановине износила је 26.218 km2.[12]

Број домаћинстава износио је 267.654.[12]

Број присутног становништва износио је 1.452.967, од којих је 716.775 мушких а 736.192 женских.[12]

Природни прираштај од 1921. до 1931. износио је апсолутно +241.155 односно 19,90 %.[12]

На један километар квадратни долазило је 55.42 становника.[12]

На једно домаћинство долазило је 5.43 становника.[12]

Попис становништва Краљевине Југославије 1931.[13] (по вероисповести)
вера број верника
православна
1.364.490
римокатоличка
11.061
евангелистичке
268
остале хришћанске
299
исламска
58.802
без конфесије
664
УКУПНО
1.435.584

Галерија уреди

  •  

    Некадашња зграда банске управе

  •  

    Краљевина Југославија са бановинама (1929—1939)

  •  

    Бановине Краљевине Југославије

  •  

    Заседање Банског већа Моравске бановине фебруара 1940. под председништвом бана Јанићија Красојевића

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ Политика, бр. 7.694 од петка 4. октобра 1929., насловна страна.
  2. ^ Димић 2001.
  3. ^ а б Устав Краљевине Југославије од 1931, Одељак VII: Управна власт, Члан 83.
  4. ^ Устав Краљевине Југославије од 1931, Одељак VII: Управна власт, Члан 86.
  5. ^ Устав Краљевине Југославије од 1931, Одељак VII: Самоуправа, Члан 88.
  6. ^ Политика, бр. 7.694 од петка 4. октобра 1929.. pp. 3.
  7. ^ Политика, бр. 8.375 од четвртка 3. септембра 1931.. pp. 3.
  8. ^ ОД СРБИЈЕ ДО СРБИЈЕ
  9. ^ Устав Краљевине Југославије од 1931, Одељак VII: Управна власт, Члан 84.
  10. ^ На његовом споменику на Новом гробљу је записано „Ђорђе Б. Несторовић, бивши државни саветник, председник Београдске општине и први бан Моравске бановине”, наводи се у књизи Бранислав Божовић: Управа и управници града Београда 1839—1944, Просвета, Београд, 2011. године, 243. страна. ISBN 978-86-07-01910-6. COBISS.SR 176630540
  11. ^ а б Логор Цвени Крст: Банска управа, окружна и среска начелства и општине, Приступљено 13. април 2013.
  12. ^ а б в г д ђ е ж з и Политика, „У нашој земљи има 13.929,988 становника”, бр. 8.300 од суботе 20. јуна 1931.. pp. 7.
  13. ^ Глас јавности: Попис 1931. по Бановини, Приступљено 13. април 2013.

Литература уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Моравска_бановина&oldid=26483295”