Мореуз Цугару

Цугару (јап. 津軽海峡) је мореуз између јапанских острву Хоншу и Хокаидо и повезује Јапанско море и Тихи океан. Назив је добио по западном делу префектуре Аомори. Сејкански тунел^[1] пролази испод њега на најужој тачки 19,5 km^[2] између Тапи Мисакија на Цугару полуострву у префектури Аомори, Хоншу, и Шираками Мисакија на полуострву Мацумае на Хокаиду.^[3]^[4]^[5]^[6] Западне карте направљене пре 20. века такође су помињале овај пловни пут као Сангарски мореуз.^[7]

Јапанске територијалне воде протежу се до 5,6 km (3,0 nmi) у теснац уместо уобичајених дванаест, како би се омогућило нуклеарним оружаним ратним бродовима и подморницама Морнарице Сједињених Држава да пролазе кроз теснац, а да се тиме не крше забране Јапана у погледу нуклеарног оружја на њеној територији.^[8] Део тунела Сејкан који пролази испод теснаца сматра се да је под јапанским суверенитетом. Део Цугару теснаца за који се сматра да се налази у међународним водама и даље је у ексклузивној економској зони Јапана.^[9]

Цугаруски теснац има источни и западни део, оба приближно 20 км у пресеку, с максималним дубинама од 200 м и 140 м, респективно.^[10]

Постоје трајектни сервиси који саобраћају преко мореуза, укључујући трајект Цугару Кајкио^[11]^[12]^[13] и трајект Сеикан.^[14]^[15]

Дана 26. септембра 1954. године, 1.172 особе су погинуле када је трајект Тоја Мару потонуо у мореузу.^[16]

Томас Блејкистон,^[17] енглески истраживач и природњак, приметио је да су животиње на Хокаиду повезане са северноазијским врстама, док су оне на Хоншуу на југу биле сродне онима из јужне Азије. Тсугару мореуз је стога успостављен као главна зоогеографска граница и постао познат као Блejкистонова линија или „Блекистонова линија“.^[18]

Дана 20. јула 2019. године Ема-Клер Фирс^[19] постала је прва Францускиња која је препливала мореуз за 9 сати и 51 минут.^[20]

Референце уреди

^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 18. 10. 2016. г. Приступљено 17. 3. 2012.
^ „Hokkaido Shinkansen speeds up to 210 km/H in Seikan Tunnel during the year-end and New Year holidays”. World Transit Maps. 5. 12. 2020.
^ „Turkey Building the World's Deepest Immersed Tube Tunnel”. Popular Mechanics. Архивирано из оригинала 8. 8. 2009. г. Приступљено 19. 7. 2009.
^ „Project data – raw construction Gotthard Base Tunnel” (PDF). Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard AG. Приступљено 12. 5. 2016.
^ „Wer hat die grösste Röhre?” [Who has the longest tube?]. Tages-Anzeiger (graphical animation) (на језику: немачки). Zurich, Switzerland. 14. 4. 2016. Приступљено 11. 5. 2016.
^ „Switzerland Is Opening the World's Longest-Ever Rail Tunnel”. Bloomberg.com (на језику: енглески). 13. 5. 2016. Приступљено 13. 5. 2016.
^ "Tsugaru Strait"
^ Kyodo News, "Japan left key straits open for U.S. nukes", The Japan Times, June 22, 2009.
^ Концептуална мапа територијалних вода Јапана
^ Tsuji, H., Sawada, T. and Takizawa, M. (1996). „Extraordinary inundation accidents in the Seikan undersea tunnel”. Proceedings of the Institution of Civil Engineers, Geotechnical Engineering. 119 (1): 1—14. doi:10.1680/igeng.1996.28131.
^ 航路・時刻表函館〜青森航路 [Route and Timetable Hakodate-Aomori route]. Tsugaru Kaikyō Ferry. Приступљено 24. 10. 2019.
^ ｢新幹線は高い｣青函間にフェリー復権の兆し ["Shinkansen is expensive" Sign of ferry restoration in Aomori-Hakodate route] (на језику: јапански). Toyo Keizai. 12. 3. 2017. Приступљено 24. 10. 2019.
^ 航路・時刻表函館〜大間航路 [Route and Timetable Hakodate-Ōma route]. Tsugari Kaikyō Ferry (на језику: јапански). Приступљено 24. 10. 2019.
^ „航路・時刻表函館〜青森航路”. Tsugaru Kaikyō Ferry. Приступљено 24. 10. 2019.
^ „｢新幹線は高い｣青函間にフェリー復権の兆し” (на језику: јапански). Toyo Keizai. 12. 3. 2017. Приступљено 20. 11. 2019.
^ „Seikan Railroad Ferryboat Accident, Failure Knowledge Database”. Japan Science and Technology Agency. Архивирано из оригинала 2010-07-22. г.
^ Lundy, Darryl. „FAQ”. The Peerage.
^ „Nature in Japan” (PDF). Ministry of the Environment Government of Japan.
^ „Claire Faranda, 10e femme au monde à nager le Tsugaru Channel !”. Nantes Sport (36): 35. септембар 2019. ^{[мртва веза]}
^ „Claire Faranda Crosses the Tsugaru Channel”. 27. 9. 2019.

Литература уреди

„Japan Opens Undersea Rail Line”. St. Louis Post Dispatch. Associated Press. 14. 3. 1988. стр. 6B — преко Newspapers.com.
Langmead, Donald; Garnaut, Christine (2001). Encyclopedia of Architectural and Engineering Feats . ABC-CLIO. стр. 301. ISBN 9781576071120. Приступљено 11. 3. 2018.
„青函トンネル開通記念500円白銅貨幣” [Seikan Tunnel opening commemoration 500 Yen White Copper Coin]. Japan Mint (на језику: јапански). Приступљено 29. 4. 2020.
„北斗星” [Hokutosei] (на језику: јапански). JR East. Архивирано из оригинала 21. 12. 2014. г.
寝台特急〈北斗星〉ラストラン [Last run of Hokutosei sleeping car limited express]. RM News (на језику: јапански). Japan: Neko Publishing Co. Ltd. 24. 8. 2015. Архивирано из оригинала 23. 08. 2017. г. Приступљено 2. 9. 2015.
寝台特急“カシオペア”運転終了 ["Cassiopeia" sleeper services end]. Japan Railfan Magazine Online (на језику: јапански). Japan: Koyusha Co., Ltd. 21. 3. 2016. Приступљено 22. 3. 2016.
独自の研究開発人と物流高速化に活路 [Own R&D leading to increased speed]. Hokkaido Shimbun (на језику: јапански). Japan: The Hokkaido Shimbun Press. 20. 12. 2008. Приступљено 30. 9. 2009.
„東京―新函館４時間10分北海道新幹線、16年春開業”. Nihon Keizai Shimbun. 16. 4. 2014. Приступљено 16. 4. 2014.
Matsuo, S. (1986). „An overview of the Seikan Tunnel Project Under the Ocean”. Tunnelling and Underground Space Technology. 1 (3–4): 323—331. doi:10.1016/0886-7798(86)90015-5.
„Passengers on Aomori to Hokkaido bullet train enjoy smooth, speedy ride”. Mainichi Daily News (на језику: енглески). 26. 3. 2016. Приступљено 11. 3. 2018.
Morse, D. (мај 1988). „Japan Tunnels Under the Ocean”. Civil Engineering. 58 (5): 50—53.
Tsuji, H., Sawada, T. and Takizawa, M. (1996). „Extraordinary inundation accidents in the Seikan undersea tunnel”. Proceedings of the Institution of Civil Engineers, Geotechnical Engineering. 119 (1): 1—14. doi:10.1680/igeng.1996.28131.
Paulson, B. (1981). „Seikan Undersea Tunnel”. Journal of the Construction Division. 107 (3): 509—525. doi:10.1061/JCCEAZ.0000983.
Kitamura, A.; Takeuchi, Y. (1983). „Seikan Tunnel”. Journal of Construction Engineering and Management. 109 (1): 25—38. doi:10.1061/(ASCE)0733-9364(1983)109:1(25).
Ikuma, M. (2005). „Maintenance of the undersea section of the Seikan Tunnel”. Tunnelling and Underground Space Technology. 20 (2): 143—149. doi:10.1016/j.tust.2003.10.001.
Abe, Hiroaki c.s. (27. 3. 2018). „At 30, undersea tunnel requires maintenance, need for speed”. The Asahi Shimbun. Архивирано из оригинала 29. 09. 2018. г. Приступљено 29. 9. 2018.
„Seikan Tunnel Museum”. 記念館案内青函トンネル記念館公式ホームページ. Архивирано из оригинала 1. 5. 2006. г. Приступљено 8. 5. 2006.
„March 2006”. jrtr.net. Архивирано из оригинала 07. 10. 2006. г. Приступљено 24. 5. 2006.
„World's first undersea station ends operation”. NHK. Архивирано из оригинала 11. 11. 2013. г.
室蘭港の歴史 [Muroran port history]. City of Muroran (на језику: јапански). Приступљено 24. 10. 2019. </ref><ref>苫小牧～大洗航路運営の集約化 [Notice of Tomakomai-Oarai route operating integration]. Higashi Nihon Ferry (на језику: јапански). 17. 10. 2006. Архивирано из оригинала 16. 1. 2007. г. Приступљено 24. 10. 2019.
東日本フェリー、苫小牧－仙台航路休止へ [Higashi Nihon ferry suspend Tomakomai-Sendai route service] (на језику: јапански). The Tomakomai Minpo. 12. 12. 1999. Архивирано из оригинала 2. 1. 2005. г. Приступљено 24. 10. 2019.
国際フェリー航路の休止及び国内フェリー事業撤退について [Notice of international ferry route suspend and domestic ferry business withdraw]. Higashi Nihon Ferry (на језику: јапански). Архивирано из оригинала 21. 2. 2009. г. Приступљено 24. 10. 2019.
津軽海峡フェリー株式会社誕生 [Tsugaru Kaikyō Ferry establish]. Tsugaru Kaikyō Ferry (на језику: јапански). 28. 9. 2009. Архивирано из оригинала 18. 2. 2010. г. Приступљено 24. 10. 2019.
„場所・気候” [Place/climate] (на језику: јапански). Aomori Prefecture Government. 20. 5. 2020. Приступљено 28. 9. 2020.
Takaaki Nihei (2018). The Regional Geography of Japan. Sapporo: The Hokkaido University Press. стр. 13—19. ISBN 978-4-8329-0373-9.
„Lake Ogawara Brackish Water Clam”. Information Website on Japan's Geographical Indications. Ministry of Agriculture, Forestry and Fisheries. 21. 2. 2020. Архивирано из оригинала 16. 11. 2021. г. Приступљено 16. 10. 2020.
„Explore Towada-Hachimantai National Park”. Japan National Tourism Organization. 3. 10. 2020. Приступљено 3. 10. 2020.
自然公園都道府県別面積総括 [General overview of area figures for Natural Parks by prefecture] (PDF) (на језику: јапански). Ministry of the Environment. Приступљено 16. 8. 2019.
青森県内の自然公園 [Natural Parks in Aomori Prefecture] (на језику: јапански). Aomori Prefecture. 31. 3. 2017. Приступљено 16. 8. 2019.
„Aomori (Japan): Prefecture, Cities, Towns and Villages – Population Statistics, Charts and Map”. citypopulation.de. Приступљено 29. 6. 2020.
Takai, Hiroshi (2006). „Characteristics of the Yamase Winds over Oceans around Japan Observed by the Scatterometer-Derived Ocean Surface Vector Winds”. Journal of the Meteorological Society of Japan. 84 (2): 365—373. Приступљено 16. 10. 2022.
„Hachinohe Climate, Weather by Month, Average Temperature (Japan)”. Weather Spark. Приступљено 3. 10. 2022.
„Monthly mean daily maximum temperature - Hachinohe”. Japan Meteorological Agency. Приступљено 3. 10. 2022.
„Extreme for Hachinohe” (на језику: Japanese). Japan Meteorological Agency. Приступљено 3. 10. 2022.

Спољашње везе уреди

Медији везани за чланак Мореуз Цугару на Викимедијиној остави
Цугару на сајту Енциклопедија Британика

41° 29′ 57″ N 140° 36′ 57″ E / 41.49917° С; 140.61583° И

[1] „Archived copy”. Архивирано из оригинала 18. 10. 2016. г. Приступљено 17. 3. 2012.

[2] „Hokkaido Shinkansen speeds up to 210 km/H in Seikan Tunnel during the year-end and New Year holidays”. World Transit Maps. 5. 12. 2020.

[3] „Turkey Building the World's Deepest Immersed Tube Tunnel”. Popular Mechanics. Архивирано из оригинала 8. 8. 2009. г. Приступљено 19. 7. 2009.

[4] „Project data – raw construction Gotthard Base Tunnel” (PDF). Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard AG. Приступљено 12. 5. 2016.

[5] „Wer hat die grösste Röhre?” [Who has the longest tube?]. Tages-Anzeiger (graphical animation) (на језику: немачки). Zurich, Switzerland. 14. 4. 2016. Приступљено 11. 5. 2016.

[6] „Switzerland Is Opening the World's Longest-Ever Rail Tunnel”. Bloomberg.com (на језику: енглески). 13. 5. 2016. Приступљено 13. 5. 2016.

[7] "Tsugaru Strait"

[8] Kyodo News, "Japan left key straits open for U.S. nukes", The Japan Times, June 22, 2009.

[9] Концептуална мапа територијалних вода Јапана

[10] Tsuji, H., Sawada, T. and Takizawa, M. (1996). „Extraordinary inundation accidents in the Seikan undersea tunnel”. Proceedings of the Institution of Civil Engineers, Geotechnical Engineering. 119 (1): 1—14. doi:10.1680/igeng.1996.28131.

[11] 航路・時刻表函館〜青森航路 [Route and Timetable Hakodate-Aomori route]. Tsugaru Kaikyō Ferry. Приступљено 24. 10. 2019.

[12] ｢新幹線は高い｣青函間にフェリー復権の兆し ["Shinkansen is expensive" Sign of ferry restoration in Aomori-Hakodate route] (на језику: јапански). Toyo Keizai. 12. 3. 2017. Приступљено 24. 10. 2019.

[13] 航路・時刻表函館〜大間航路 [Route and Timetable Hakodate-Ōma route]. Tsugari Kaikyō Ferry (на језику: јапански). Приступљено 24. 10. 2019.

[14] „航路・時刻表函館〜青森航路”. Tsugaru Kaikyō Ferry. Приступљено 24. 10. 2019.

[15] „｢新幹線は高い｣青函間にフェリー復権の兆し” (на језику: јапански). Toyo Keizai. 12. 3. 2017. Приступљено 20. 11. 2019.

[16] „Seikan Railroad Ferryboat Accident, Failure Knowledge Database”. Japan Science and Technology Agency. Архивирано из оригинала 2010-07-22. г.

[17] Lundy, Darryl. „FAQ”. The Peerage.

[18] „Nature in Japan” (PDF). Ministry of the Environment Government of Japan.

[19] „Claire Faranda, 10e femme au monde à nager le Tsugaru Channel !”. Nantes Sport (36): 35. септембар 2019. ^{[мртва веза]}

[20] „Claire Faranda Crosses the Tsugaru Channel”. 27. 9. 2019.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]