Мост у Рачи
Мост у Рачи је назив за друмско-жељезнички мост на ријеци Сави између БиХ (Република Српска) и Србије.
Мост у Рачи Мост Европа (дограђени мост) | |
---|---|
Место | Сремска Рача Срем, Семберија, Република Српска Србија, Босна и Херцеговина |
Функција | друмско-жељезнички мост |
Врста | решеткасти мост |
Карактеристике | |
Материјал | челик |
Дужина | око 380 |
Историја | |
Изградња | 1934. * 2007 - 2010. (доградња моста Европа) |
Отварање | 28. јун 1934. 6. септембар 2010. Отварање дограђеног моста „Европа“ |
Географија уреди
На семберској страни савске обале налазило се село Босанска Рача, град Бијељина, а на сремској страни се налази село Сремска Рача, град Сремска Митровица. Често се прави грешка у говору када се каже „Мост на Рачи“ што асоцира да се мост налази преко ријеке Рача. У суштини, мост би требало да се зове брочански, јер се налази, као и садашња царинарница, дубоко у атару семберског села Бродац, али га је становништво, везало за Рачу — некадашњу лучку варош на Сави, која је нестала изградњом моста и гашењем луке.[1]
Изглед моста уреди
Мост је решеткасте конструкције, наслоњене на два стуба за чију су изградњу употребљени камени блокови, правилних облика. Ширина саобраћајне траке не одговара саобраћају у два смјера, јер је мост преузак за нормалан саобраћај.
Историја уреди
Мост је изграђен 1934. године, пуштен је у саобраћај 9. децембра, са друмом Босут - Босанска Рача.[2][3] У изградњи моста углавном су учествовали италијански радници.[1] Оригинално име моста које је тада добио било је „Мост Краљице Марије“. Изградњом моста, читав крај Семберије и Мајевице успјешно је повезан са Србијом, а мост је нарочито користио руднику угља у Угљевику, који је захваљујући мосту могао веће количине да пласира корисницима (нарочито жељезници и ријечном бродарству). До тада, угаљ се из Угљевика пругом превозио до Босанске Раче, а из Босанске Раче посебно изграђеном жичаром преко Саве до Сремске Раче, и отуда даље на тржиште. Ова жичара је постојала до Другог свјетског рата када је срушена. У току рата срушен је и мост, али је после рата обновљен.
Мост је имао значај и у СФРЈ. Био је једина веза Семберије са Србијом. 1950. године пруга Босанска Рача - Бијељина се проширује на нормални колосијек и повезује се са Шидом преко овог моста. Све више на мосту доминира друмски саобраћај, док се жељезнички смањује, нарочито након укидања пруге Бијељина - Мезграја 1979. године (посљедња пруга уског колосијека у Европи). Од тада пругом само саобраћа шинобус Шид-Бијељина.
Почетком рата у БиХ, мост постаје веза између двије српске државе. На обје обале Саве долази царина и гранична полиција. У тешким ратним годинама, мост у Рачи постаје симбол шверца, који се у том периоду обављао и преко овог моста. 1995. године, након акције „Олуја“, километарске колоне избјеглица из Крајине прелазе преко овог моста у Србију. Приликом обиљежавања Дана сјећања на све страдале и прогнане Србе у хрватској војно-полицијској акцији "Олуја", 4. августа 2020. године, предсједник Србије Александар Вучић и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик открили су спомен-плочу Србима убијеним и прогнаним у тој акцији. На плочи се налази натпис "Овај мост је немили сведок ужаса и патње српског народа. Спасавајући себе и своју децу од злочина и сигурне смрти, овуда, као жртве етничког чишћења, прођоше стотине хиљада Срба Крајишника у августу 1995. године. Дошавши у Србију нашли су наду, уточиште и спас."[4]
Мост је, захваљујући средствима међународне заједнице, након рата обновљен.
Јануара 2007. године, средствима Владе Републике Србије из Националног инвестиционог плана почела је изградња новог моста Европа поред постојећег моста.[5] За разлику од постојећег који је решеткаста конструкције нови мост је сандучастог попречног пресека, дужине 440 метар са ширином од 11 метара и система је континуалног носача на три поља са распонима 125+150+125 метара, а ослоњен је на постојеће стубове старог моста који су приликом градње првог моста остављени шири да прихвате конструкцију будућег моста, што говори о визионарским особинама пројектаната моста.
Мост Европа је свечано отворен 6. септембра 2010. године. Мост су отворили предсједник Србије Борис Тадић, предсједник Владе Републике Српске Милорад Додик и предсједник Владе Војводине Бојан Пајтић.
Изградња моста коштала је 675 милиона динара. Средства су обезбедили Фонд за капитална улагања Војводине, предузеће Путеви Србије и Министарство за саобраћај и везе. РС је у уређење прилазних саобраћајница уложила милион евра.
Занимљивости уреди
- Мост са граничним прелазом спомиње се у пјесми рок групе Забрањено пушење „Од историјског Авноја до избјегличког конвоја, преко Сремске Раче“, као и у турбо-фолк пјесми Боре Дрљаче „Плачи, мала, плачи, ост'о сам на Рачи…“
Референце уреди
- ^ а б [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јун 2010) Глас Српске, 28. јун 2010. године, Европа се прикључила Семберији
- ^ "Време", 10. дец. 1934.
- ^ "Политика", 10. дец. 1934.
- ^ Srpska, RTRS, Radio Televizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Додик и Вучић открили спомен-плочу на Сремској Рачи”. РЕПУБЛИКА СРПСКА - РТРС. Приступљено 5. 8. 2020.
- ^ [2][мртва веза] Вечерње новости, 28. јул 2006. године, Граница спаја спојено