Мошорин

насеље у Тителу, Јужнобачки округ, Србија

Мошорин је насеље у општини Тител на територији Аутономне покрајине Војводине у Јужнобачком округу, Република Србија. Налази се у Шајкашкој (југоисточна Бачка) поред реке Тисе и на падинама Тителског (Moшоринског) брега. Према попису из 2022. било је 2406 становника.

Мошорин
Вила Влашкалић у Мошорину
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобачки
ОпштинаТител
Становништво
 — 2022.Пад 2.406
 — густина62/km2
Географске карактеристике
Координате45° 18′ 03″ С; 20° 10′ 21″ И / 45.300882° С; 20.172494° И / 45.300882; 20.172494
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина111 m
Површина41,3 km2
Мошорин на карти Србије
Мошорин
Мошорин
Мошорин на карти Србије
Остали подаци
Поштански број21245
Позивни број021
Регистарска ознакаNS

Историја

уреди

Село се први пут помиње у 16. веку. За време турске власти (16-17. век), Мошорин се помиње као српско насеље. Од 1699. године село се налази под хабзбуршком влашћу, у оквиру хабзбуршке војне границе. До средине 18. века Мошорин је имао милитарски статус, а када је новембра 1750. године било изјашњавање нико од месних официра није пристао да пређе у провинцијални статус. Уследило је масовно исељавање Срба граничара. Одселили су се Мошоринци делом у Русију где су засновали ново граничарско насеље са истим именом.[1] Део њих се преселио у Банат, као у Орловат где је парох 1753. године постао поп Стефан Станковић из Мошорина.[2] Током 1848–1849. године био је део Српске Војводине, а после тога је поново део војне границе, све до 1873. године, када постаје део Бачко-бодрошке жупаније.

У другој половини 19. века број становника у месту расте. Тако по попису 1880. године има Срба највише - 2200, а других нација је много мање. Мађара има 64, Немаца 44, Румун 1, Рутена 3, док је осталих 82. Укупно је у селу 2394 становника. 1890. године нестало је "осталих" а највише се повећао број Срба, којих сада има 2583, Мађара 80 а Немаца 63, и Румун 1. Број житеља се повећао на 2717.[3] По попису 1908. године укупан број становника је 3267 који живе у 594 кућа. По националности има 2811 Срба, 347 Мађара и 81 Немац.[4]

Од 1918. године, село је део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (касније названог Краљевина Југославија). Између 1918. и 1922. године, Мошорин је био део Бачке жупаније, између 1922. и 1929. део Београдске области, а између 1929. и 1941. део Дунавске бановине.

Село је 1941. године окупирано од стране мађарских фашиста, а у злогласној рацији на Божић 1942. године фашисти су убили 205 особа, од чега 94 мушкарца, 41 жену, 44 деце и 26 старих, по националности 170 Срба, 34 Рома и 1 Мађара. Део тела убијених бачен је у залеђену реку Тису, а други део закопан у четири масовне гробнице.

Мошорин је ослобођен 1944. године, и од тада је део нове Социјалистичке Југославије. У току ослобођења партизани су натерали мушкарце мађарске националности да се окупе у подруму локалне крчме да би их тамо мучили (чупање ноктију, кастрирање итд). 65-70 мушкараца је јавно стрељано а остали су потерани у логор у Јарак. Католички парох је убијен од стране партизана, католичка црква је срушена а католичко гробље је уништено.[5]

Од 1992. године, део је Савезне Републике Југославије, а од 2003. до 2006. године део државне заједнице Србија и Црна Гора. Након Референдума о независности Црне Горе 2006. Мошорин је постао део Републике Србије.

Црква и школа

уреди

У месту је у старо време постојала мала православна богомоља од меканог материјала (черпића) грађена а шиндром покривена. Била је посвећена Св. Николи. То је 1891. године посведочио мошорински парох поп Светозар Влашкалић. Нова црква, садашња је подигнута на другој локацији и посвећена празнику Духовима. Дозволу су Мошоринци добили за градњу 1797. године, а храм је подигнут већ следеће 1798. године, када ју је осветио владика бачки Јован Јовановић.[3] Током грађанског рата 1848-1849. године та црква није спаљена.

На брегу је прота Светозар Влашкалић подигао задужбину,[6] посвећену св. Николи, намењену за женски манастир. У храм може стати 400 верника. Звона су освећена на двогодишњи парастос малом Србиславу-Бати, 1932. године. Задужбина је зидана седам година. Освећење је маја 1938. обавио др Иринеј Ћирић, епископ новосадско-бачки, том приликом је проти уручио напрсни крст.

Због свог националног рада, прота је од државних власти 1929. одликован орденом Св. Саве IV степена.

Према православној парохијској статистици у месту је на крају 1891. године следеће стање: два православна свештеника, 2610 православаца, 492 православна дома, 315 ученика и три основне школе.[7]

Демографија

уреди

У насељу Мошорин живи 2110 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,7 година (36,5 код мушкараца и 38,9 код жена). У насељу има 823 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,36.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

У периоду од 1945-1995. године у село се доселило српско становништво из области Бијелог Бучја (Теслић) и општине Котор Вароши и на тај начин успело да надокнади демографске губитке села након страдања током Рације у Шајкашкој 1942. године.

Презимена која се срећу у Мошорину су: Багић, Бајагић, Бањац, Батић, Бачкалић, Бедов, Борота, Влаовић, Гелић, Ђукић, Ђурђевић, Ђурић, Етински, Живковић, Ивановић, Ивошев, Игњић, Илић, Јанковић, Јеловац, Јовановић, Јосиповић, Јурица, Калаковић, Каназир, Каранов, Карпић, Козарев, Косовац, Крунић, Куруцин, Лазаревић, Лишић, Малетин, Маринков, Марић, Маџар, Мишљеновић, Несторовић, Павловић, Петаков, Петрин, Петровић, Пешић, Пожарев, Пругић, Ранисављев, Русмир, Сарић, Симић, Славнић, Смиљанић, Спасојевић, Станковић, Станојев, Суботин, Тешић, Тривуновић, Тубић, Чавић, Чутурилов, Шодоловић, и други.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[8]
Година Становника
1948. 3.035
1953. 3.065
1961. 2.906
1971. 2.694
1981. 2.483
1991. 2.552 2.539
2002. 2.763 2.779
2011. 2.569
Етнички састав према попису из 2002.‍[9]
Срби
  
2.678 96,92%
Роми
  
21 0,76%
Словаци
  
11 0,39%
Југословени
  
8 0,28%
Мађари
  
7 0,25%
Хрвати
  
5 0,18%
Црногорци
  
2 0,07%
Украјинци
  
2 0,07%
Русини
  
2 0,07%
Словенци
  
1 0,03%
Руси
  
1 0,03%
Немци
  
1 0,03%
непознато
  
11 0,39%
 
Мапа општине Тител и Шајкашке, која показује локацију Мошорина
Становништво према полу и старости[10]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 752 784 798 789 779 803 823


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 145 186 105 184 94 67 26 7 6 3 3,36
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 1.132 381 665 59 27 0
Женски 1.119 236 663 187 31 2
УКУПНО 2.251 617 1.328 246 58 2
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 697 412 2 8 107
Женски 331 217 0 0 29
Укупно 1.028 629 2 8 136
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 2 45 28 8 35
Женски 1 1 37 1 3
Укупно 3 46 65 9 38
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 2 8 16 11 3
Женски 0 3 5 13 16
Укупно 2 11 21 24 19
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 8 0 0 2
Женски 4 0 0 1
Укупно 12 0 0 3

Познате личности из Мошорина

уреди
 
Светозар Милетић адвокат, градоначелник Новог Сада и један од најзначајнијих и најутицајнијих српских политичара у Аустро — Угарској друге половине XIX века

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Мита Костић: "Српска насеља у Русији", Београд 1923.
  2. ^ "Орао", прве орловатске новине, Орловат 1998.
  3. ^ а б "Српски сион", Карловци 1893. године
  4. ^ „Mozsor. | Borovszky Samu: Magyarország vármegyéi és városai | Kézikönyvtár”. www.arcanum.com. Приступљено 22. 8. 2022. 
  5. ^ „Mozsor – Magyar Katolikus Lexikon”. lexikon.katolikus.hu. Приступљено 22. 8. 2022. 
  6. ^ "Политика", 26. мај 1938.
  7. ^ "Српски Сион", Карловци 1892. године
  8. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  9. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  10. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди