Отворите главни мени

Мојсије (Мојсије Миоковић, Јозефово (данас део Новог Кнежевца), 23. август 1770Плашки код Карловца, 14. децембар 1823) био је епископ Српске православне цркве на престолу горњокарловачких владика.

Мојсије Миоковић
Датум рођења(1770-08-23)23. август 1770.
Место рођењаЈозефово (данас део Новог Кнежевца)
Хабзбуршко царство
Датум смрти14. децембар 1823.(1823-12-14) (53 год.)
Место смртиПлашки
Хабзбуршко царство

ЖивотУреди

Епископ Мојсије је рођен 23. августа 1770. године у Јозефову (данас део Новог Кнежевца) у Банату. Замонашио га је 1. јула 1785. у манастиру Раковцу протосинђел Кирил (Живковић), потоњи епископ пакрачки, а 14. јула исте године га је рукоположио у чин ђакона епископ вршачки Викентије (Поповић).

Одмах по рукоположењу постављен је за конзисторијалног бележника у Плашком, а 1. јануара произведен је у чин протођакона од епископа горњокарловачког Генадија (Димовића). У чин презвитера га је рукоположио 18. октобра 1798. епископ горњокарловачки Стефан (Авакумовић). Исте године, на Божић, епископ пакрачки Кирил произвео га је у Пакрацу за архимандрита манастира Раковца. По одласку епископа Стефана у Беч на нову дужност, у епархији горњокарловачкој замењиао га је архимандрит Мојсије. 1. јуна 1803. је постао архимандрит манастира Бездина и као такав је изабран за епископа горњокарловачког.

Посвећен је за епископа у Карловцима 16. јуна 1807. За време своје тридесетогодишње службе у најпространијој епархији Карловачке митрополије као конзисторијални бележник, администратор и епархијски архијереј, заузимао се за отварање српских школа, које су се издржавале његовим личним прилозима и прилозима свештенства и народа. У Венецији је штампао „Катихизис проте Стојана Шобата“. За његово време се појавила унија у Тржићу, која је завршена убиством свештеника Николе Гаћеше 1820. године.

Епископ Мојсије је умро у најбољој снази у Плашком 14. децембра 1823. године.

ЛитератураУреди