Отворите главни мени

Мртво море (хебр. ים המלח, арап. البحر الميت) је језеро на Блиском истоку које се уобичајено назива морем. Важи за најсланије језеро на свету. Са својим салинитетом око девет пута већим од салинитета обичне морске воде (342 g/kg, или 34,2% 2011. године)[5], у њему живот не постоји, осим врло отпорних микроорганизама — бактерија. Његова густина је 1,24 kg/l, што чини пливање слично плутању.[6][7]

Мртво море
DeadSea1.JPG
Мртво море у Јордану[1][2]
Dead sea.jpg
Координате31°29′27″ СГШ; 35°28′47″ ИГД / 31.490833° СГШ; 35.479722° ИГД / 31.490833; 35.479722 Координате: 31°29′27″ СГШ; 35°28′47″ ИГД / 31.490833° СГШ; 35.479722° ИГД / 31.490833; 35.479722
ПритокеЈордан
ОтокеJordan
Земље басена Израел
 Јордан
Макс. дужина67 km
Макс. ширина16[3] km
Површина605 km2 (234 sq mi) (2016)[4] km2
Макс. дубина330 m
Запремина114 km3 (27 cu mi)[1] km3
Над. висина−4.305 m (−14.124 ft) (2016)[2] m

Његове обале деле Израел и Јордан и има притоку, реку Јордан. Дугачко је око 67 километара и широко до 18 километара. Мртво море је и највећа депресија у свету (најмања надморска висина копна) а водена површина је на −430,5 m (−1.412 ft) метара надморске висине и даље опада.[2][8] Највећа дубина Мртвог мора је 330 метара. Језерско дно је на месту највеће дубине 748 метара испод нивоа мора. Мртво море има облик издужене елипсе, где му дужа оса лежи у правцу југ – север. Обала му је слабо разуђена. Већих залива, ртова, полуострва, нема. Северни део Мртвог мора има највећу дубину, а његов јужни део је плитак и износи до пет метара.[9]

Садржај

ВодаУреди

Вода Мртвог мора је прилично топла. Како је садржај соли висок, вода има велику густину. Горњих 35 метара има салинитет од 300 до 400 промила и температуру између 19 °C и 37 °C. У воду је немогуће ући до врата јер се тело само диже изнад површине чим човек уђе унутра до висине груди. Такође није могуће ни отворити очи у води.

 
Пливање је необично

Промена нивоа водеУреди

Ниво воде Мртвог мора је током времена био изложен знатним променама. Од постанка до данас језеро које је постојало у овом подручју је било у константној регресији, тј. имало је негативан водни биланс (однос између количине воде која притекне у језеро и количине воде која отекне или испари). Испаравање је било доста интензивно, па је језеро већу количину воде губило испаравањем, него што је примало притокама или падавинама. У последњих 100 година запажена је велика нестабилност нивоа Мртвог мора.[9]

Сваке године његова дубина опадне за по један метар, а већина штете учињена је у последњих 50 година. Све воде које су некада стизале до Мртвог мора преусмерене су на фарме и славине. У исто време, индустрија узима воду из мора, и тако убрзава његов пад. На јужном делу, Мртво море црпи огромне количине ђубрива из морске воде које се сливају кроз канал. Израелска компанија неке воде враћа назад али у комбинацији са сличним операцијама на јорданској страни, резултат је нето губитак за већ смањено језеро. Отварају се рупе, земљина кора колабира док слатководни извори иду за морем које се повлачи. Раскошне оазе нестају, а три баште које су се напајале из извора су осушене.[10]

КлимаУреди

Клима Мртвог мора (BWh) нуди целогодишње сунчано небо и сув ваздух. Јавља се мање од 50 mm (2 in) падавина годишње, а просечна летња температура је између 32 и 39 °C. Зимске просечне температуре се крећу између 20 и 23 °C. Регион има слабије ултраљубичасто зрачење, посебно УВБ (еритрогени зраци). Имајући у виду виши атмосферски притисак, ваздух има нешто већи садржај кисеоника (3,3% лети, и до 4,8% у зимском периоду) у поређењу са концентрацијом кисеоника на нивоу мора.[11][12] Барометарски притисци измерени на Мртвом мору су између 1061 и 1065 hPa и клинички су упоредиви са здравственим ефектима на већој надморској висини.[13] (Ова барометарска мера је око 5% виша од стандардног атмосферског притиска на нивоу мора од 1013,25 hPa, што је глобални океански просек или АТМ). Мртво море утиче на температуре оближњих области због уравнотежујућег ефекта који велика количина воде има на климу. Током зиме, температуре мора имају тенденцију да буду веће од температуре тла, и обрнуто током летњих месеци. Ово је резултат масе воде и специфичног топлотног капацитета. У просеку, постоји 192 дана изнад 30 °C (86 °F) годишње.[14]

Клима Мртвог мора, Седом (390 m испод морског нивоа)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 26,4
(79,5)
30,4
(86,7)
33,8
(92,8)
42,5
(108,5)
45,0
(113)
46,4
(115,5)
47,0
(116,6)
44,5
(112,1)
43,6
(110,5)
40,0
(104)
35,0
(95)
28,5
(83,3)
47,0
(116,6)
Максимум, °C (°F) 20,5
(68,9)
21,7
(71,1)
24,8
(76,6)
29,9
(85,8)
34,1
(93,4)
37,6
(99,7)
39,7
(103,5)
39,0
(102,2)
36,5
(97,7)
32,4
(90,3)
26,9
(80,4)
21,7
(71,1)
30,4
(86,7)
Просек, °C (°F) 16,6
(61,9)
17,7
(63,9)
20,8
(69,4)
25,4
(77,7)
29,4
(84,9)
32,6
(90,7)
34,7
(94,5)
34,5
(94,1)
32,4
(90,3)
28,6
(83,5)
23,1
(73,6)
17,9
(64,2)
26,1
(79)
Минимум, °C (°F) 12,7
(54,9)
13,7
(56,7)
16,7
(62,1)
20,9
(69,6)
24,7
(76,5)
27,6
(81,7)
29,6
(85,3)
29,9
(85,8)
28,3
(82,9)
24,7
(76,5)
19,3
(66,7)
14,1
(57,4)
21,9
(71,4)
Апсолутни минимум, °C (°F) 5,4
(41,7)
6,0
(42,8)
8,0
(46,4)
11,5
(52,7)
19,0
(66,2)
23,0
(73,4)
26,0
(78,8)
26,8
(80,2)
24,2
(75,6)
17,0
(62,6)
9,8
(49,6)
6,0
(42,8)
5,4
(41,7)
Количина падавина, mm (in) 7,8
(0,307)
9,0
(0,354)
7,6
(0,299)
4,3
(0,169)
0,2
(0,008)
0,0
(0)
0,0
(0)
0,0
(0)
0,0
(0)
1,2
(0,047)
3,5
(0,138)
8,3
(0,327)
41,9
(1,65)
Дани са падавинама 3,3 3,5 2,5 1,3 0,2 0,0 0,0 0,0 0,0 0,4 1,6 2,8 15,6
Релативна влажност, % 41 38 33 27 24 23 24 27 31 33 36 41 31,5
Извор: Израелска метеоролошка служба[15]

ХемијаУреди

 
Халитни наноси (и типи структура) дуж западне обале Мртвог мора
 
Шљунак цементиран халитом на западној обали Мртвог мора у близини Ajн Гедиja

Са сланошћу од 34,2% (2011), то је једно од најсланијих водених тела на свету, иако је језеро Ванда на Антарктику (35%), језеро Асал у Џибутију (34,8%), лагуна Кара-Богаз Гол у Каспијском мору (до 35%) и нека хиперслана језерца и језера сувих долина Макмурда на Антарктику (као што је Дон Хуаново језеро (44%)) познато да имају веће салинитете.

До зиме 1978-79, када је дошло до великог мешања,[16] Мртво море је било састављено од два слоја воде који су се разликовали по температури, густини, старости и салинитету. Горњих 35 m (115 ft) Мртвог мора је имало просечан салинитет од 342 делова на хиљаду (2002), и температуру која се кретала између 19 °C (66 °F) и 37 °C (99 °F). Испод зоне транзиције, нижи ниво Мртвог мора имао је воде са конзистентном температуром од 22 °C (72 °F) и потпуно засићење натријум хлоридом (NaCl). Пошто је вода близу дна засићена, со се таложи из раствора на морско дно.

Почевши од шездесетих година, доток воде у Мртво море из реке Јордан је смањен као последица наводњавања у великим размерама и генерално слабих падавина. До 1975. горњи слој воде био је сланији од доњег слоја. Ипак, горњи слој је остао суспендован изнад доњег слоја, јер су његове воде биле топлије и стога мање густе. Када се горњи слој охладио, његова густина је постала већа од доњег слоја, те су се воде мешале (1978-79). По први пут након више векова, језеро је постало хомогено водено тело. Од тада, стратификација је поново почела да се развија.[16]

ЗдрављеУреди

Вода је због салинитета врло лековита. При изласку из воде, тело остаје прекривено дебелим слојем соли, која благотворно делује на кожу. На дну лежи и глина којом се користи у терапеутске сврхе.

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Dead Sea Data Summary 2015.Water Authority of Israel. World Bank.org/WBSITE/EXTERNAL/COUNTRIES/MENAEXT/EXTREDSEADEADSEA/0,,contentMDK:21827416~pagePK:64168427~piPK:64168435~theSitePK:5174617,00.html The World Bank - 'The Red Sea - Dead Sea Water Conveyance Study Program' - 2013 Archived 2013-09-15 at the Wayback Machine.
  2. 2,0 2,1 2,2 „Long-Term changes in the Dead Sea”. Israel Oceanographic and Limnological Research - Israel Marine Data Center (ISRAMAR). 
  3. ^ „Virtual Israel Experience: The Dead Sea”. Jewish Virtual Library. Приступљено 21. 1. 2013. 
  4. ^ „The Dead Sea Is Dying Fast: Is It Too Late to Save It, or Was It Always a Lost Cause?”. Haaretz. 7. 10. 2016. Архивирано из оригинала на датум 22. 12. 2016. 
  5. ^ Goetz, P. W., ур. (1986). „Dead Sea”. The New Encyclopædia Britannica. 3 (15th изд.). Chicago. стр. 937. 
  6. ^ R W McColl, ур. (2005). Encyclopedia of world geography. Facts on File. стр. 237. ISBN 9780816072293. 
  7. ^ „Dead Sea - Composition of Dead Sea Water”. Архивирано из оригинала на датум 2013-11-04. 
  8. ^ „Israel and Jordan Sign 'Historic' $900 Million Deal to Save the Dead Sea”. Newsweek. 
  9. 9,0 9,1 „Geografija za sve – Mrtvo more”. Приступљено 20. 5. 2018. 
  10. ^ „Zašto Mrtvo more “umire”?”. B92. Приступљено 20. 5. 2018. 
  11. ^ „Natural Resources”. Dead Sea Research Center. Приступљено 27. 10. 2013. 
  12. ^ „Lowest Elevation: Dead Sea”. Extreme Science. Приступљено 22. 5. 2007. 
  13. ^ Kramer, MR; Springer C; Berkman N; Glazer M; Bublil M; Bar-Yishay E; Godfrey S (март 1998). „Rehabilitation of hypoxemic patients with COPD at low altitude at the Dead Sea, the lowest place on earth” (PDF). Chest. 113 (3): 571—575. PMID 9515826. doi:10.1378/chest.113.3.571. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2013-10-29. »PubMed« 
  14. ^ „Climatological Averages for Dead Sea”. IMS. Архивирано из оригинала на датум 7. 6. 2011. Приступљено 9. 6. 2011. 
  15. ^ „Averages and Records for several places in Israel”. Israel Meteorological Service. јун 2011. Архивирано из оригинала на датум 2010-09-14. 
  16. 16,0 16,1 „Dead Sea Canal”. American.edu. 1996-12-09. Архивирано из оригинала на датум 22. 5. 2009. Приступљено 5. 5. 2009. 

ЛитератураУреди

  • Станковић С., Језера света, Завод за уџбенике, Београд, 2006.
  • Ристић К., Регионална географија – први део, Универзитет у Београду, Београд, 1993.
  • The World Bank, 2013, "The Red Sea - Dead Sea Water Conveyance Study Program", and source of basic data on the Dead Sea.
  • Yehouda Enzel, et al., eds (2006) New Frontiers in Dead Sea Paleoenvironmental Research, Geological Society of America, ISBN 0-8137-2401-5
  • Niemi, Tina M., Ben-Avraham, Z., and Gat, J., eds., 1997, The Dead Sea: The Lake and Its Setting: N.Y., Oxford University Press, 286 p.
  • World Bank, Poverty Reduction and Economic Management Department, Area C and the Future of the Palestinian Economy, October 2, 2013

Спољашње везеУреди