Музеј ромске културе у Београду
Музеј ромске културе у Београду је први ромски музеј у југоисточној Европи, док се иначе тековине ромске културе најчешће приказују као сталне поставке у музејима другог типа.[1]
Музеј ромске културе | |
---|---|
Музеј ромске културе у Београду | |
Оснивање | 2009. |
Локација | Београд Србија |
Координате | 44° 29′ 53″ С; 20° 10′ 37″ И / 44.498° С; 20.177° И |
Колекција | Споменици ромске писмености |
Директор | Драгољуб Ацковић |
Превоз | аутобуси 16, 23, 25 (до музеја) трамваји 3, 12; аутобуси 25, 25P, 27, 32, 65, 66, 74, 77, 79; тролејбус 40 (до галерије) |
Адреса | Хусињских рудара 31а (музеј) Рузвелтова 41-43 (галерија) |
Историја
уредиМузеј ромске културе отворен је 21. октобра 2009. године, под покровитељством Града Београда, у приземљу зграде у Рузвелтовој улици 41-43 у Београду,[1] на простору од укупно 72 м2.[2]
Оснивач музеја је Roma community центар "8. април".[3] Музеј је започео рад отварањем изложбе „Алав е Роменго” („Реч Рома”[4]), аутора Драгољуба Ацковића, на којој је посетиоцима било доступно око 100.000 докумената из ромске културе као и копије оригиналних књига.[5]
Године 2011. музеј се из Рузвелтове преселио у већи простор у улици Хусинских рудара 31а на на Карабурми (београдска општина Палилула). Нови простор је донација организације „Српска православна слога”, а у опремању је учествовао и град Београд. Заузима површину од 180 м2,[2] а некадашњи простор је постао Галерија Рома арт (Roma Art Galery).[5]
У Музеју су изложени експонати материјалне и духовне културе Рома, а у Галерији своја дела излажу ликовни уметници Роми из Србије и света.[5]
Музејска поставка
уредиПосетиоцима Музеја представљена је стална поставка “Материјална култура Рома у Србији”[4] - писана култура Рома, обичаји, историја страдања у холокаусту и друге чињенице из историје и културе Рома.[6]
Музејске колекције
уредиЕкспонати за Музеј сакупљани су деценијама, а последњих година и откупљивани. Поред сталне поставке, у десет рачунара похрањено је око 150 хиљада докумената ромске културе, што је предуслов за стварање виртуелног музеја, који би омогућио да свако ко жели да сазна о било ком елементу те културе може то да учини из било код дела света.[2]
У Музеју је, између осталог, изложено:
- двадесетак речника ромског језика из различитих земаља света,
- један уникатан српско-ромско-немачки речник, чији је аутор Светозар Симић, а који је састављен 1942. године за време Другог светског рата у немачком концентрационом логору, што се види по логорским печатима на неколико места,
- прва књига о Ромима из 1803. године, чији су поједини делови написани на ромском језику, а чији је аутор Петар Аксибарковић,
- прва Библија преведена на ромски језик у Србији 1938. године,
- примерци листа „Романо лил”, који је у Београду излазио 1935. године,
- први текст на ромском језику у свету, објављен 1537. године у Енглеској[1]
Остале активности на промовисању културе Рома
уредиОсим изложбе, у просторијама музеја се организују и предавања из области ромологије на којима заинтересовани могу боље да се упознају са ромском културом, историјом и језиком.[1]
Године 2019, на иницијативу Музеја ромске културе, ромски празник Теткица Бибија је уврштен у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.[7]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в г Малиш, Б. (20. 10. 2009). „Сутра се отвара Музеј ромске културе”. Политика. Приступљено 26. 2. 2020.
- ^ а б в „Muzej romske kulture u novom prostoru na Karaburmi”. Zvanična prezentacija. Grad Beograd. Приступљено 27. 2. 2020.
- ^ „Prvi Muzej romske kulture u Jugoistočnoj Evropi od 21. oktobra u Beogradu”. eKapija. 17. 10. 2009. Приступљено 27. 2. 2020.
- ^ а б „Romski muzej na Karaburmi”. SEECult. 21. 10. 2011. Приступљено 27. 2. 2020.
- ^ а б в „Muzej Romske kulture slavi rođendan”. B92. 21. 10. 2012. Приступљено 27. 2. 2020.
- ^ „Muzej romske kulture, Beograd”. Tamo daleko. Архивирано из оригинала 28. 11. 2020. г. Приступљено 27. 2. 2020.
- ^ „Теткица Бибија”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Министарство културе и информисања РС и Етнографски музеј у Београду. Приступљено 27. 2. 2020.
Литература
уреди- Todorović, Dragan. „Kulturni identitet Roma”. Društveni i kulturni potencijali Roma u Srbiji (PDF). Niš: Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu. стр. 57—77. Приступљено 27. 2. 2020.COBISS.SR 519529572
Спољашњи извори
уреди- „Povodom Svjetskoga dan Roma izložbu u muzeju romske kulture”. Romalen. Приступљено 27. 2. 2020.
- „Beograd dobio Muzej romske kulture”. Danas. 21. 10. 2009. Приступљено 27. 2. 2020.
- „Muzej romske kulture”. Na dlanu. Приступљено 27. 2. 2020.
- „Beogradska nedelja romske kulture”. Dan u Beogradu. Приступљено 27. 2. 2020.
- „U Muzeju romske kulture u petak obeležavanje Vasilice”. Dan u Beogradu. Приступљено 27. 2. 2020.
- „Izložbe u Muzeju romske kulture povodom Dana Roma”. BIZLife. Архивирано из оригинала 27. 02. 2020. г. Приступљено 27. 2. 2020.
- Tasić, Milena. „Kultura smrti kod Roma”. Media & Forum. Приступљено 27. 2. 2020.