Мусић Стеван (епска народна песма)

Мусић Стеван је народна епска песма косовског циклуса који обухвата песме у којима је опеван ток и исход сукоба турске и српске војске на Косову пољу 28. јуна 1389. године. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у делу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Стефан Мусић
Икона српске православне цркве о Косову

У традицијиУреди

Косовски циклус песама имао је дугу и сложену генезу, а сама епска традиција је бележена у више наврата тако да је сачувано више различитих верзија песме о Стевану Мусићу. У 18. веку настао је Ерлангенски рукопис који представља најважнију предвуковску збирку народне поезије и у њему се налази песма о Стевану Мусићу. У песмарици Аврама Милетића из 1779. године забележена је песма Историја Мусића Стефана, једна од две десетерачке песме у овом зборнику која је двоструко краћа од касније верзије коју је забележио Вук Стефановић Караџић.[1]

Песму Мусић Стефан Вук је забележио од Слепице из Гргуреваца. Он је чуо за ову певачицу, вероватно пореклом са Косова, 1816. године, док је боравио у Срему где је певачица била позната по „три косовске песме“. Вук је у неколико наврата из Беча писао Лукијану Мушицком у манастир Шишатовац молећи га да му запише поменуте песме. Почетком 1817. Мушицки је Вуку послао не три, већ шест песама. Захваљујући Вуковим белешкама познато нам је да су у питању песме: Пропаст царства Српскога, Косовка девојка, Обретеније главе кнеза Лазара и Марко Краљевић укида свадбарину, а каснији истраживачи су у песме слепице из Гргуревца убројали и песме Марко Краљевић и орао и Мусић Стеван.[2]

 
Текст на споменику на Газиместану

Клетва кнеза ЛазараУреди

Песма Мусић Стеван садржи чувену клетву кнеза Лазара, која је исписана на споменику на Газиместану:
Ко је Србин и српскога рода,
И од српске крви и колена,
А не дош’о на бој на Косово:
Не имао од срца порода,
Ни мушкога, ни девојачкога;
Од руке му ништа не родило,
Рујно вино, ни ’шеница бела;
Рђом кап’о, док му је колена!

Други стих није исписан на споменику Косовским јунацима.

Садржај песмеУреди

У песми, Стеван Мусић, из Мајдана у нахији Пожаревачкој, припрема се да спава и наређује слузи, Ваистини, да га пробуди да крену на Косово поље, према заклетви кнеза Лазара, када на небу види
Је ли јасан месец на заходу,
Је л' даница на истоку звезда,
Је ли нама путовати време
На Косово лепо поље равно
Када слуга то види, креће да пробуди господара, али га Стеванова супруга зауставља и покушава одговорити од тога, пошто је сањала сан о погибији голубова пред Муратовим табором. Али слуга је подсећа на кнежеву заклетву и одлази да буди господара. Они се спремају и крећу. Уз пут срећу Косовку девојку која се враћа са Ситнице и носи клобук
Ал' Ситница мутна и поводна,
Носи, брате, коње и јунаке,
Турске капе и бијеле чалме,
Красне српске бијеле клобуке;
Овај клобук близу краја беше
Стеван Мусић је препознао клобук и помислио да је закаснио, да ће на њему остати кнежева клетва. Међутим, стигао је да погуби три паше, а онда је погинуо, са својим слугом и са својих дванаест хиљада војника.

Стеван МусићУреди

Стеван Мусић један је од неколицине српских средњовековних властелина који су постали део српске епске традиције. Био је син сестре кнеза Лазара и имао брата који је такође погинуо на Косову пољу. Браћа Мусићи су иза себе оставили задужбину - цркву Богорочиног Ваведења у Новој Павлици, 8 км северно од Рашке. Нова Павлица је подигнута између 1381. и 1386. године. У цркви се посебно издваја ктиторски портрет браће Мусића и цара Лазара. У њој су сахрањени Стеван и Лазар Мусић и њихова мајка Драгана као монахиња Теодосија. Приликом преношења тела кнеза Лазара у његов маузолеј Раваницу, после Косовске битке 1392. године, преноћило се у Павлици.[3][4]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Стефан Мусић, У традицији”. istorijskabiblioteka.com. Приступљено 28. 9. 2020. 
  2. ^ „Вукове слепе певачице”. istorijskabiblioteka.com. Приступљено 28. 9. 2020. 
  3. ^ „Нова Павлица - Ваведење Пресвете Богородице”. pravoslavna-srbija.com. Архивирано из оригинала на датум 11. 01. 2020. Приступљено 28. 9. 2020. 
  4. ^ „Манастир Нова Павлица”. raskaturizam.rs. Приступљено 28. 9. 2020.