Турске акинџије у бици на Мохачу 1526. Сиромашније спахије и позадинске трупе по градовима вероватно су биле слично наоружане и опремљене.

Мустахфизи (тур. muhafiz, чувар, командант тврђаве) су били војнички ред месних снага (тур. jerli-kulu) у санџацима, настао у османлијској војсци у 15. веку за службу по градовима, називани и чувари тврђава. Уживали су мање тимаре (лена), и по томе су припадали реду спахија, локалних феудалних поседника у санџацима. Као и сви власници тимара, били су обавезни да се наоружају сабљом, копљем и луком, и опреме коњем, кацигом и штитом.[1]

Било је и мустахфиза-најамника, са платом-алуфом, такозвани мустахфизи-алуфеџије. У 17. веку, када се Турско царство почело територијално смањивати, мустахфизи-тимарници све више постају мустахфизи-алуфеџије.[2]

У БосниУреди

У српским земљама мустахфизи се први пут јављају у скопском крајишту, а затим у Босни као прве турске градске посаде. Поред мустахфиза помињу се у тврђавама још мартолози, рејси и азапи. Мустахфизи су били позадински део провинцијске војске, који је био стално стациониран у градовима и одржавао опкопе и утврђења. Раја која је радила на овим пословима могла је, такође, да добије статус мустахфиза, а тиме и ослобађање од десетине и других пореза који се од војника не узимају.[3] Касније, регрутовани су из редова домаћег муслиманског становништва. До 1835. сачињавали су главнину посада у важнијим босанским градовима.[2]

У 19. веку, реч "мустапез" (искварено од мустахфиз) била је у Босни заједнички назив за позадинске војнике уопште.[3]

РеференцеУреди

  1. ^ Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (том 8) (2. изд.). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 799. 
  2. 2,0 2,1 Гажевић, Никола (1973). Војна енциклопедија (том 5) (2. изд.). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 663. 
  3. 3,0 3,1 Serbia), Институт за српскохрватски језик (Belgrade (1959). Речник српскохрватског књижевног и народног језика (на језику: руски). Ин-т за српски језик. 

ЛитератураУреди

  • Гажевић, Никола (1973). Војна енциклопедија (том 5) (2. изд.). Београд: Војноиздавачки завод. 
  • Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (том 8) (2. изд.). Београд: Војноиздавачки завод.