Отворите главни мени
старински разбој у Вуковој кући у Тршићу

Мутавџија или Мутабџија је „плетиља“ или ткач. То је стари занатлија који се бавио ткањем сеоских торбица од козје длаке, а у којима се раније носило вино, со, сир, хлеб, погача или ракија кад је сељак одлазио да ради на њиви или деца у школу. У неким деловима Србије (нпр. ужички крај) та торбица се зове „шареница“. Сваки крај је имао своју боју, тј. своју комбинацију боја, као знак распознавања.[1]

Сматра се да су Турци донели мутавџијски занат на Балкан у Бугаску,[2] у Србију,[1] на Косово и Метохију,[3] и у Босну и Херцеговину.[4]

Јованки Николић сматра: „да се мутавџијски занат није развијао као наставак домаће радиности него је производ чисто градске културе која је услед природних услова на селу лако утицала да се овај занат тамо развије“.[1]

Да би се упражњавао мутавџијски занат неопходно је сакупљање основне сировине – козје длаке тј. козине, зато је мутавџијски занат био тесно повезан с гајењем коза и оваца у висинским деловима Србије.

Ткање се ради на разбоју. То је помагало помоћу којег се могу ткати различите тканине. Мутавџије су производили: вреће, бисаге, покровце, зобнице, торбе и колане. Покровци су служили за покривање стоке: крава, магараца, коња и волова, у хладнијим и кишним данима. За нужду су покривке од кострети користили и људи, јер мутавџијски предмети добро штите од кише. Мутавџије су још правили колане, појасеве који иду преко трбуха коња а с њим се учвршћују седло, или самар на мули или магарцу.

Мутавџијске радионице су увек биле издвојене зграде у склопу сеоског домаћинства. У мутавџијској радионици су се вршиле све наведене радње сем гребенања односно разбијања козине које је вршено у посебној шупи.

У филму „Бој на Косову“, глумац Драго Чума има торбицу у којој носи главу Кнеза Лазара. Ту торбицу израђује (тка) мутавџија. На југу Србије, по околним селима, и даље се користи ова реч. Понеки сељаци се, и данас, баве овом делатношћу.

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Јованка Николић, Мутавџије у Нишу, Гласник Етнографског музеја у Београду XVIII, Београд 1955, 138
  2. ^ Вера Венедикова, Мутавџијски занат в Булгариа, Известиа на етнографски институт с музеји, књига прва, Софија 1953, 71.
  3. ^ Татомир Вукановић, Мутавџије у Приштини, Годишњак музеја Јужне Србије, Скопље 1939, 39
  4. ^ Душан Дрљача. Мутапчије у Мркоњић Граду. Гласник Земаљског музеја Босне и Хер- цеговине XII, Сарајево 1957, 47–67.

Спољашње везеУреди