Мутањ

Мутањ
Мутањ;
	Мутањ, путокази
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2022.	38
Географске карактеристике
Координате	44° 07′ 00″ С; 20° 29′ 00″ И / 44.116666° С; 20.483333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	517 m
	Мутањ Мутањ на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	032
Регистарска ознака	GM

Мутањ је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 38 становника. Удаљено је 11 км од Горњег Милановца. Налази се одмах поред Ибарске магистрале у правцу ка Београду, испод планине Рудник. Надморска висине је између 360 и 600 м, а површина износи 677 ха.^[1]

Село је првобитно припадало општини, школи и парохији цркве мајданске. Једном територијалном поделом припало је качерском срезу, општини, школи и цркви у Шилопају.^[1]

Овде се налазе Стари споменици на сеоском гробљу у Мутњу.

Општи подаци

Село је доста забачено и до њега нема добрих путева. У жижу јавности је дошло након што је мештанин, уметник Иван Јаковљевић, направио натпис: „Српски Холивуд” од слова високих око 3 м.^[2] Натпис је видљив са Ибарске магистрале и са Рудника. Овде се крајем јула одржава фестивал независног оф-филма Србије.^[3]

Историја

Мутањ је постојао још у средњовековној Србији. Доласком Турака село је опустело. Поново су га 1809. године населили досељеници са Сјеничке висоравни, од Новог Пазара и ужичког краја. Под именом Мутањ први пут је забележено у турском попису 1559. године. Тада је имало 12 домова. Нема прихватљивог објашњења како је настало име Мутањ. По једном предању име је добило по мутним сеоским потоцима.^[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 81 ратника. Погинуло их је 34 а 47 је преживело.^[1]

Демографија

У пописима село је 1910. године имало 322 становника, 1921. године 275, а 2002. године тај број је спао на 104.^[1]

У насељу Мутањ живи 84 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 49,6 година (49,3 код мушкараца и 49,8 код жена). У насељу има 42 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,48.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	363
1953.	357
1961.	300
1971.	242
1981.	169
1991.	131	128
2002.	104	104
2011.	46

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	104	100,0%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	0	0
80+	2	4
75—79	5	3
70—74	5	10
65—69	5	3
60—64	5	6
55—59	0	4
50—54	1	2
45—49	5	0
40—44	6	5
35—39	2	4
30—34	0	4
25—29	1	1
20—24	1	0
15—19	3	5
10—14	2	3
5—9	1	0
0—4	3	3
Просек :	49,3	49,8

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	67	67	69	59	55	48	42

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	12	16	4	5	2	3	0	0	0	0	2,48

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	41	9	28	3	1	0
Женски	51	6	25	17	2	1
УКУПНО	92	15	53	20	3	1

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	18	9	0	2	1
Женски	12	6	0	0	1
Укупно	30	15	0	2	2

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	1	1	0	2
Женски	0	0	1	0	0
Укупно	0	1	2	0	2

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	0	1
Женски	0	1	0	2	1
Укупно	0	1	0	2	2

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	0
Женски	0	0	0	0
Укупно	1	0	0	0