Мутањ

насеље у Србији у Горњем Милановацу, у Моравичком округу

Мутањ је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 38 становника. Удаљено је 11 км од Горњег Милановца. Налази се одмах поред Ибарске магистрале у правцу ка Београду, испод планине Рудник. Надморска висине је између 360 и 600 м, а површина износи 677 ха.[1]

Мутањ
Мутањ, путокази
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2022.Пад 38
Географске карактеристике
Координате44° 07′ 00″ С; 20° 29′ 00″ И / 44.116666° С; 20.483333° И / 44.116666; 20.483333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина517 m
Мутањ на карти Србије
Мутањ
Мутањ
Мутањ на карти Србије
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Село је првобитно припадало општини, школи и парохији цркве мајданске. Једном територијалном поделом припало је качерском срезу, општини, школи и цркви у Шилопају.[1]

Овде се налазе Стари споменици на сеоском гробљу у Мутњу.

Општи подаци

уреди

Село је доста забачено и до њега нема добрих путева. У жижу јавности је дошло након што је мештанин, уметник Иван Јаковљевић, направио натпис: „Српски Холивуд” од слова високих око 3 м.[2] Натпис је видљив са Ибарске магистрале и са Рудника. Овде се крајем јула одржава фестивал независног оф-филма Србије.[3]

Историја

уреди

Мутањ је постојао још у средњовековној Србији. Доласком Турака село је опустело. Поново су га 1809. године населили досељеници са Сјеничке висоравни, од Новог Пазара и ужичког краја. Под именом Мутањ први пут је забележено у турском попису 1559. године. Тада је имало 12 домова. Нема прихватљивог објашњења како је настало име Мутањ. По једном предању име је добило по мутним сеоским потоцима.[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 81 ратника. Погинуло их је 34 а 47 је преживело.[1]

Демографија

уреди

У пописима село је 1910. године имало 322 становника, 1921. године 275, а 2002. године тај број је спао на 104.[1]

У насељу Мутањ живи 84 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 49,6 година (49,3 код мушкараца и 49,8 код жена). У насељу има 42 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,48.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 363
1953. 357
1961. 300
1971. 242
1981. 169
1991. 131 128
2002. 104 104
2011. 46
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
104 100,0%
непознато
  
0 0,0%
Становништво према полу и старости[6]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 67 67 69 59 55 48 42


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 12 16 4 5 2 3 0 0 0 0 2,48
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 41 9 28 3 1 0
Женски 51 6 25 17 2 1
УКУПНО 92 15 53 20 3 1
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 18 9 0 2 1
Женски 12 6 0 0 1
Укупно 30 15 0 2 2
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 1 1 0 2
Женски 0 0 1 0 0
Укупно 0 1 2 0 2
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 0 0 1
Женски 0 1 0 2 1
Укупно 0 1 0 2 2
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 1 0 0 0
Женски 0 0 0 0
Укупно 1 0 0 0

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 306. 
  2. ^ Таковске новине бр. 1749, 8. мај 2008.
  3. ^ Десет година Српског Холивуда („Политика”, 6. август 2017)
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди